Koliko žena u Srbiji živi u "kavezu" kao Britni Spirs? Stigla nam je nova pošast - "SAVREMENO ROPSTVO"

Nemoć, samoća, zabrana, duša poput kaveza. Ne smeš to, ne smeš ovo, moraš to, moraš ovo, nemaš prava, nemaš mišljenje, nemaš sebe. Žene širom sveta trpe torturu i nasilje, a moderno doba je sa sobom donelo i termin "savremeno ropstvo", kao da nam trgovina ljudima u postojećem obliku nije bila odveć ogroman problem. Sada imamo još jedan - savremeno ropstvo, a najviše na udaru su žene.

Savremeno ropstvo ili trgovina ljudima, fenomenološki se svodi na isto, ali ovo savremeno je još surovije i zastupljenije, često i vrlo vešto prikriveno. U Srbiji se uglavnom govori o trgovini ljudima, ali sasvim je jasno da u svakom slučaju kada je neka osoba uslovljena, silom, pretnjom, prevarom, zloupotrebom ovlašćenja i/ili zloupotrebom teškog položaja, otmicom ili na neki drugi način, da ne može samovoljno da odlučuje o svom telu, kretanju, načinu trošenja zarade koju je sama stekla – govorimo o trgovini ljudima i savremenom ropstvu.

Ipak, ono što je u prethodnom vremenu vratilo u fokus savremeno ropstvo jeste slučaj nekada mega popularne pevačice Britni Spirs. Slučaj američke pevačice uzdrmao je celokupnu javnost i sve oči uprte su u to koji će biti epilog pevačicine sudske borbe za svoj život. Naime, ona se bori za povraćaj prava na odlučivanje o svom životu, o svom vlastitom životu koji joj je otac oduzeo pre više godina.

- Savremeno ropstvo podrazumeva različite oblike porobljavanja ljudi i u ovom konkretnom slučaju Britni Spirs čini se da ono što su elementi ropstva jeste potpuna nemogućnost da se odlučuje o sopstvenom životu da se donose sopstvene odluke i da se prave sopstveni izbori- priča za portal Srbija Danas Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

Sa tim je saglasna i sagovornica iz organizacije Astra za borbu protiv trgovine ljudima.

- U slučaju Britni Spirs postoje neki od elemenata savremenog ropstva - zloupotreba ovlašćenja, prinudni rad, nekorektni uslovi rada, ograničeno kretanje, prisilna kontracepcija (tj. oduzeta joj je mogućnost da samostalno odlučuje o svom telu) – tako da tu možemo govoriti o trgovini ljudima. Ovde je najverovatnije reč o zloupotrebi ovlašćenja i prinudnom radu - kaže naša sagovornica Hristina Piskulidis.

Upravo zbog toga se i mnoštvo Britninih fanova i obožavatelja skupilo i osnovalo pokret "Free Britney Spirs" (Oslobodimo Britni Spirs), koja je već trinaest godina pod punim starateljstvom svog oca koji kontroliše njen život, novac i posao. Koliko je žena u Srbiji u istom položaju kao Britni Spirs? Znamo li za njih? Da li je savremeno ropstvo novi vid nasilja nad ženama koje one trpe? Pitanja je mnogo, a žrtva je samo jedna - žena. 

KAKVA JE SITUACIJA U SRBIJI?

Prema zvaničnim informacijama tokom prošle godine u Srbiji je formalno identifikovano 57 žrtava trgovine ljudima.

Maloletnih žrtava je 24 (42%), a punoletnih 33. Najzastupljenije su osobe ženskog pola koje čine 65% identifikovanih žrtava. Kod osoba ženskog pola devojčice čine 49% žrtava. Najzastupljeniji vid eksploatacije je seksualna eksploatcija − 37%, a potom radna (21%) i višestruka (16%) eksploatacija.

- Pošto ASTRA radi preliminarnu identifikaciju, prošle godine smo imale malo drugačiju statistiku od uobičajene i povećanje broja žrtava trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije, odnosno prinudnog rada. Tokom 2020. ASTRA je identifikovala 32 žrtve trgovine ljudima: 25 muškaraca i 7 žena (među kojima je i jedna devojčica). Od toga broja, 24 su žrtve radne eksploatacije, 3 seksualne eksploatacije, 2 prinude na vršenje krivičnih dela, 2 prinude na brak i 1 je žrtva višestruke eksploatacije- kaže Hristina Piskulidis za portal SrbijaDanas.

Kako se može pomoći žrtvama trgovine ljudima i kome sve mogu da se obrate?

Svako se može pridružiti borbi protiv trgovine ljudima i svako može učestvovati u iskorenjavanju ovog problema.

-Žrtvama se može pomoći time što ćemo naučiti kako da prepoznamo trgovinu ljudima, potom kako i kome treba da prijavimo sumnju da se eksploatacija dešava, ali na prvom mestu žrtvama možemo pomoći tako što ćemo raditi na dekontrukciji predrasuda i stereotipa koje imamo i učiti svaku narednu generaciju kako da ne poklekne pred predrasudama. Trgovci ljudima se služe mnogim manipulativnim tehnikama od zastraživanja, obmane, ucene, često pokušavajući da ubede žrtve da su one same krive ili da su same to zaslužile. Zbog tih nevidljivih lanaca žrtve zapravo i ostaju u situaciji eksploatacije bojeći se da zatraže pomoć - kaže za portal SrbijaDanas Andrijana Radoičić Nedeljković ispred NVO Atina.

Sve žrtve trgovine ljudima, pa i potencijalne – znači i pre nego što im je od strane zvanične institucije bude potvrđen status žrtve trgovine ljudima, po našem zakonu i na osnovu međunarodnih dokumenata koje je Srbija ratifikovala, imaju pravo na različite vrste pomoći.

• Imate pravo na odgovarajuću pravnu pomoć u svim postupcima u vezi sa trgovinom ljudima, što će vam pomoći da razumete i ostvarite svoja prava i interese; pravo na advokata koji će štititi vaša prava i boriti se za vaše interese tokom krivičnog postupka ili tokom parničnog postupka za ostvarenje nadoknade.
• Besplatne medicinske usluge obuhvaćene obaveznim zdravstvenim osiguranjem, bez obzira na to da li je žrtva državljanin/ka Srbije. Čak i u slučaju da kao državljanin/ka Srbije nema zdravstveno osiguranje. Ukoliko je neophodno da neku zdravstvenu uslugu žrtva dobije brže nego što je to ostvarivo u sistemu javnog zdravstva, nevladine organizacije su u mogućnosti da pokriju troškove zdravstvenih usluga.
• Pravo na psihološku pomoć – od savetovanja do psihoterapije, grupne ili individualne. Ove prve tri vrste pomoći su ključne. U slučaju da se (potencijalna) žrtva ne oseća sigurno u svom okruženju, može joj se obezbediti i alernativni sigurni smeštaj – treba imati u vidu da ovo nije trajno rešenje, već maksimalno na nekoliko meseci.
• Žrtva trgovine ljudima ima pravo na učešće u svim programima koji mogu omogućiti bržu i lakšu reintegraciju u zajednicu i svakodnevni život: edukacije i obuke, pomoć pri pronalaženju posla, pronalaženje različitih programa u skladu sa vašim potrebama.
• Ukoliko je žrtva stranog porekla ima pravo da bude informisana i podržana na jeziku koji razume – besplatno!

- Bitnije od toga kome žrtve mogu da se obrate je pitanje kako odgovorni za suzbijanje i borbu protiv trgovine ljudima mogu da pronađu žrtve i kako mogu da ih zaštite. Žrtve trgovine ljudima svakako mogu da se obrate nevladinim organizacijama, svakom policijskom službeniku, tužiocima. Uvek mogu da se obrate Udruženju na dežurni telefon: +381 61 63 84 071 ili putem mejla office@atina.org.rs- kaže Adriana Radoičić Nedeljković iz organizacije Atina za borbu protiv trgovine ljudima.

Za pomoć se možete obratiti i ogranizaciji Astra na broj telefona SOS telefon: + 381 11 785 0000 kao i na imejl adresu sos@astra.rs.

Da li razgovori sa psihologom i stručnim licima mogu ohrabriti žrtve da se jave ranije?

- Prevencija je veoma bitan segment našeg rada i mi se trudimo da radimo na informisanju ranjivih osoba – pre svega mladih iz ranjivih grupa, o načinima zaštite od trgovine ljudima i prepoznavanju problema. Ove edukacije namenjene namenjene prevenciji kreiraju stručna lica i psiholozi. Međutim, jako je retko da nam se žrtve jave ranije. Same žrtve zovu najčešće nakon izlaska/bekstva iz lanaca trgovine ljudima jer im je tada potrebna pomoć i podrška. Psiholozi tu igraju veliku ulogu, jer su traume veoma teške i duboke, i osobama koje su bile eksploatisane period rehabilitacije može trajati godinama - kaže za naš portal Hristina Piskulidis iz organizacije Astra za borbu protiv trgovine ljudima.

Veoma je važno da se ne ćuti, da se žrtve bilo kakvog nasilja ohrabre da progovore. Žrtvama savremenog ropstva može da se pomogne i to je jedino važno. Ne dozvolimo kao društvo da bilo koji oblik nasilja nad ženama prevlada, da bude svakodnevnica, ne dozvolimo nijednu dodatnu žrtvu.