SIMBOLI BEOGRADA SVETLE PLAVOM BOJOM: Danas je Svetski dan osoba sa autizmom
Verujemo da su svi Beograđani, kao i oni koji su se zadesili sinoć u ovom gradu primetili da određeni simboli Beograda svetle plavom bojom, što će se dogoditi i večeras.
Za to postoji i više nego opravdan razlog. Danas se obeležava Svetski dan osoba sa autizmom.
Ovaj dan obeležava se u cilju podsticanja država članica Organizacije ujedinjenih nacija da preduzmu mere za podizanje svesti o ljudima sa spektar autističnim poremećajem, uključujući autizam i aspergerov sindrom širom sveta.
"REKA ĐUBRETICA" Ružna slika sa obale Ibra u centru Kraljeva (FOTO)
BAJKER VELIKOG SRCA! Pogledajte šta sve Nemanja prodaje kako bi pomogao malom Gavrilu (FOTO)
Preminuli anesteziolog dr Neša dobio mural na 13. gimnaziji: Ko ne uči iz prošlosti, osuđen je da ponavlja
Odluku o obeležavaju donela je generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija, većina je usvojila 1. novembra 2007. godine, a ostali 18. decembra iste godine.
Za ovu odluku zaslužna je predstavnica Ujedinjenih nacija iz Кatara, Moza bint Naser, supruga Hamad ibn Halifa, emira države Кatar.
U našoj zemlji se takođe obeležava ovaj dan s toga je odlučeno da Palata Albanija, velika kupola Doma Narodne skupštine, Brankov i Most na Adi svetle plavom bojom čime će se na simboličan način obeležiti Svetski dan podizanja svesti o autizmu.
ŠTA JE AUTIZAM?
Autizam je razvojni poremećaj koji se javlja u detinjstvu, najčešće u prve tri godine života, zahvata gotovo sve psihičke funkcije i traje čitavog života. Autizam dovodi do ozbiljnih problema u društvenim odnosima, komunikaciji i ponašanju.
- Po definiciji koju je dalo Američko psihijatrijsko društvo u Dijagnostičko-statističkom priručniku mentalnih oboljenja iz 1994. i 2013. godine, autizam ima sledeće karakteristike:
- oštećenja u socijalnoj interakciji;
- oštećenja u socijalnoj komunikaciji;
- ograničeni, repetitivni i stereotipni modeli ponašanja,interesovanja i aktivnosti.
Od svih psihijatrijskih sindroma u detinjstvu, autizam je najviše istraživan, ali je uzrok njegove pojave i dalje velika nepoznanica. Moždana oštećenja mogu da imaju genske uzroke, mogu da budu povezana sa virusnim infekcijama, komplikacijama u toku trudnoće i na porođaju i drugim uzrocima.
Na osnovu izjava visokofunkcionalnih osoba sa autizmom (osobe koje ne zaostaju u većini razvojnih aspekata za tipičnom populacijom), one ne primaju i ne obrađuju nadražaje iz okoline na isti način kao i osobe tipičnog razvoja. Deca sa autizmom neće neposredno primećivati nečiju radost ili tugu, iako mogu da razumeju da je određeni izraz lica povezan sa određenim emocijama, kao što su „srećan", „tužan"...
Procenjuje se da do 50% osoba sa autizmom ne razvija funkcionalni govor. Deca koja usvoje govor često iskazuju ograničene komunikativne sposobnosti.
Sve osobe sa autizmom imaju problem u ponašanju. Neka deca su izrazito povučena, dok druga mogu da ispolje prenaglašene aktivnosti, pa okolini pristupaju na neuobičajene načine.