SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA DANAS SLAVI MNOŠTVO SVETACA: Izgovorite ovu molitvu i ostvariće vam se NAJVEĆA ŽELJA! (VIDEO)
SPC i njeni vernici danas obeležavaju prepodobnog Patapija, Svetog apostola Sostena, Apola i druge s njima.
Prepodobni Patapije. Rođen i vaspitan u veri i strahu Božjem u gradu Tivi Misirskoj od roditelja blagovernih. Rano uvide i prezre sujetu ovoga sveta i udalji se u pustinju Misirsku, gde se predade podvigu očišćenja srca svoga od svih svetskih želja i pomisli radi ljubavi Božje.
ISTERIVAO JE ĐAVOLE IZ LJUDI, LEČIO BOLESNE, VASKRSAVAO MRTVE! Slavimo velikog svetitelja, evo šta o njemu kaže NARODNO predanje!
DANAS SLAVIMO SVETOG NIKOLU: Čudotvorca i Božić Batu - Zaštitnika i utešitelja vernika, čije slavlje donosi RADOST I DOBROTU
DANAS JE VELIKI PRAVOSLAVNI PRAZNIK: Obavezno izgovorite ovu molitvu za spas duše
No kada se dobrodetelj njegova proču među ljudima, počeše mu ljudi dohoditi i od njega utoljenja svojim mukama iskati. Bojeći se slave ljudske, koja um ljudski pomračava i od Boga odvaja, Patapije pobeže iz te pustinje u Carigrad. Jer, mišljaše ovaj čudni svetitelj, da će se možda lakše skriti od ljudi među ljudima u gradu negoli u pustinji. Blizu crkve Vlaherne u Carigradu napravi sebi kolibu, i tu, zatvoren i nepoznat, nastavi svoj prekinuti isposnički podvig. No svetlost se ne da skriti. Neki dečko, slep od rođenja, vođen Promislom Božjim, dođe svetom Patapiju i zamoli ga za molitvu Bogu, da bi progledao i video tvar Božju, te još većma Boga proslavio.
Smilovao se Patapije na stradalnika, pomoli se Bogu i dečko progleda. To čudo otkri bogougodnika celoj prestonici, i ljudi povrveše njemu za lek, utehu ili pouku. Jednog znamenitog čoveka isceli Patapije od vodene bolesti prekrstivši ga krstom i pomazavši ga jelejem. Jednoga mladića oslobodi od duha nečista, koji ga ljuto mučaše, oslobodi ga napravivši znak krsta rukom po vazduhu. I izađe zli duh iz stvorenja Božjeg kao dim, s krikom velikim. Ženu neku, koja imaše ranu na grudima, ispunjenu crvima, prekrsti i učini zdravom. I mnoga druga čudesa projavi sveti Patapije sve molitvom, imenom Hristovim i krsnim znamenjem. U starosti dubokoj upokoji se i pređe u Carstvo nebesko, u VII veku.
Tropar (glas 8):
U tebi se, oče, sigurno spase bogolikost, jer si primivši Krst, sledio Hrista. Delima si učio prezirati telo, želeći više za dušu stvari besmrtne, zato i sa Anđelima, Sveti Patapije, raduje se duh tvoj.
Sveti apostoli Sosten, Apolos, Tihik, Epafrodit, Onisifor, Kifa i Kesar. Svi oni praznuju se 4. januara sa ostalim manjim apostolima. Posebno praznuje se sveti Apolos 10. septembra, Onisifor 7. septembra, Kifa i Kesar 30. marta. Sveti Sosten bi episkop u Kesariji. Tihik - njegov naslednik na istom mestu, Epafrodit u Adrijaniji Pamfilijskoj, Kifa u Ikoniji a Kesar u Koroni Peloponeskoj. Svi s plamenom ljubavlju propovedahu Jevanđelje Hristovo i za Njegovo sveto ime muke pretrpeše i u carstvo večne radosti pređoše.
Sveti mučenici u Africi. Postradali od jeretika arijevaca u vreme vlade kralja vandalskoga Gunerika ili Genzerika (477-484) za istinu vere pravoslavne. Dva sveštenika sažežena, šezdesetorici jezici odrezani, tri stotine mirjana posečeni. Svi postradaše, ali smrću svojom laž pobediše. Pravoslavlje utvrdiše i nama ga čista i svetla ostaviše. Gospod ih uvenča vencem slave u carstvu Svom besmrtnom.
Patapije, sličan moreplovcu,
Što na buri upire poglede
Gde će videt svetlost pristaništa
Iz ovoga sveta sujetnoga,
Uzburkanog vetrovima strasti,
Pomračenog tminama sujete;
U nebesa pogled upiraše —
Patapije, sličan moreplovcu.
Duh je oko za viđenje neba
I čudesnog sveta nebeskoga,
Duh istinit u srcu čistome.
Patapije duh upravi Bogu,
Srce omi umilnim suzama,
a napregnut svetlost iščekuje,
Svetlost neba, tihog pristaništa
Patapije, sličan moreplovcu.
Koji traži, onaj i nalazi,
Koji kuca, onom se otvara,
Bog milosni ljubi svetitelje,
Carstva Božjeg žedne iskatelje.
Patapijev pogled ulovio,
I nebesku svetlost mu otkrio,
Patapije vide — zaplakao,
Božju svetlost suzam' razgoreo
Dok doplovi k tihom pristaništu.
Trag mu osta divnim putokazom
Putnicima na pučini sveta.
Ko se potpuno Bogu preda, toga Bog rukovodi na spasenje njegovo i na korist mnogih drugih. Sv. Nikolaj, predan volji Božjoj, pobeže od sujetne slave ljudske iz svoga grada Patare i dođe u grad Mir Likijski, gde niti on koga, niti njega ko poznavaše. Bez ikakvih sredstava — jer iako beše bogat, od kuće on beše ostavio sve — bez poznanstva i bez plana on hođaše kao nepoznat po gradu, očekujući da Bog upravi stope njegove. U to vreme umre Jovan, arhiepiskop toga grada, i sabrani sabor za izbor novoga arhiepiskopa ne mogaše se složiti ni na jednoj ličnosti kandidovanoj. Najzad se članovi sabora rešiše, da poste i Bogu se mole, da bi Bog ukazao na nekoga ko je najdostojniji toga zvanja. I Bog posluša molitvu slugu Svojih i otkri im najdostojnijega. Kada predsedavajući episkop stajaše na molitvi, javi mu se neki čovek u svetlosti i reče mu, da ide rano pred crkvu i sačeka onoga koji prvi dođe na molitvu jutarnju, „toga postavite za arhiepiskopa, ime mu je Nikolaj." Videvši ovo i čuvši, episkop saopšti sve drugovima svojim i sutradan rano ode pred crkvu i čekaše. Utom naiđe sv. Nikolaj, koji imaše običaj rano ustajati na molitvu. Videvši ga, episkop upita ga: „Kako se zoveš, čedo?" Nikolaj ćutaše. Episkop ga ponovo upita, i on odgovori: „Nikolaj se zovem, vladiko, sluga tvoje svetosti." Tada ga episkop uze za ruku i odvede u sabor i reče: „Primite, bratije, svoga pastira, koga vam pomaza Duh Sveti, i koga izabra ne sabor ljudski nego Promisao Božji."