SRBI SE ZBOG KORONE BORE SA JOŠ NEČIM: Psihički poremećaj izaziva veliku PANIKU, a evo kako da pomognete sebi
Ko bi rekao da je prošlo pola godine od one dramatične konferencije za štampu na kojoj je uvedeno vanredno stanje. I pre se već znalo da ništa neće biti isto u našim životima - način na koji radimo, živimo, pa i način na koji svet funkcioniše.
KAKVO JE STANJE U GRADOVIMA ŠIROM SRBIJE? Jedan deo naše zemlje oslobođen od korone, a evo gde je najteže
OBJAVLJENI NAJNOVIJI PODACI: Još 61 novi slučaj korona virusa, bez preminulih u protekla 24 sata
VANREDNO STANJE U SRBIJI OD 1. OKTOBRA? Evo šta kaže Krizni štab o najavi koja nas ponovo plaši
Međunarodna istraživanja o simptomima anksioznosti i depresije tokom pandemije kovida-19 uglavnom izveštavaju o velikom povećanju stope klinički značajnih simptoma kod opšte populacije. Da li će povećani simptomi dovesti do povećanja stvarne prevalencije mentalnih bolesti u našem društvu?
Psiholog Aleksandra Janković objasnila je na koji način ovaj problem pogađa Srbiju od početka pandemije korona virusa, ali pre svega je svega neophodno definisati razliku između realnog straha i ansioznosti.
Šta je anksiznost?
Ansioznost je stanje strepnje i uznemirenosti bez razloga. Za razliku od straha, anksioznost nije usmerena prema nečemu određenom, već se može opisati kao jedno generalno difuzno stanje. A to stanje može dovesti i do panike - intenzivnog i neočekivanog talasa anksioznosti koji izgleda kao da se javlja van naše kontrole.
Strah je prirodna reakcija na realnu opasnost, koliko god bila neprijatna emocija, veoma je korisna. Strah nas pokreće i zahteva našu aktivnost. Razlika između straha i aksioznosti je generalno to što strah uvek ima neki povod.
- Panični napadi i anksioznost se od početka pandemije zaista pojavljuju češće zato što se ljudi suoćavaju sa nečim nepoznatim, time i neizvesnim. Postoji obilje spekulacija sa kojima se svakodnevno suočavamo i neretko su one kontradiktorne jedna drugoj. Plasirane su sve moguće teorije uključujući i teorije zavere. Pošto je neizvesan tok i kraj ove situacije, čak se i kod veoma stabilnih osoba pojavljuje osećanje nemoći i bespomoćnosti. A kod osetljivijih osoba može lako da dođe do bezperspektivnosti i one strašne pomisli da ovo nikad neće proći - objasnila je Aleksandra Janković.
Sa čim se suočava neko kod koga se javlja anksioznost?
Mnogo češće od anksioznosi u ljudima se javlja osećaj zamorenosti. Ljudi su zasićeni informacijama i dojadilo im je stalno donošenje novih mera. To je sve ipak, mnogo manji problem od panike zbog koje čovek postaje disfunkcionalan.
- Različite reakcije zavise od ličnosti, ali sveopšti osećaj društva jesu bespomoćnost i ugroženost. Kod onih koji inače imaju probleme ovog tipa može da se javi i depresivnost, obuzimaju ih crne misli i imaju "apokaliptičan pristup" prema čitavoj situaciji. Pored toga, mnogi ljudi razvijaju u sebi strah od izlaska napolje. To se prvo javilo kod Italijana, pa posle i kod nas. Zbog dugog karantina mnogima je žitvotni prostor postalo jedino bezbedno mesto - kaže Jankovićeva.
Najveći problem predstavlja strujanje neproverenih informacija na društvenim mrežama. Često imamo utisak da se dezinformacije o koroni se šire brže od samog virusa.
Aleksandra je objasnila da mnogi ljudi nesvesno rasterećuju sebe od straha tako što plaše svoju okolinu. Oni često deluju kao veoma autorativne ličnosti, a njihove reči mogu da ostave u nama neprijatne osećaje, koje oni sami u sebi potiskuju. Mnogi laici su tokom ove pandemije postali "samozvani stručnjaci" koji dele previše uprošćene i često netačne informacije na društvenim mrežama. To sve može biti opasno po one koji ne biraju informacije već čitaju sve na šta naiđu.
- Postoje ljudi koji zaista isprate sve moguće događaje i nova oktrića o virusu - kaže Aleskandra.
Kako da pomognemo sebi?
Način na koji se prvobitno štitimo od neprijatnih osećanja, jeste da smanjimo i sortiramo informacije do kojih dolazimo. Neophodno je da se informišemo iz validnih izvora i svakako da izbegnemo sve suvišne rasprave na društvenim mrežama.
- Čovek treba da prati sebe i da, u tom smislu, proceni kad je preterao sa konzumiranjem informacija - objasnila je.
Pored toga, potrebno je ohrabriti ljude u svojoj okolini da se ponovo bave aktivnostima kojima do tada nisu.
- Potrebno je da se okružite prijatnim ljudima i da održavate takozvanu "mentalnu higijenu". I te kako možete da pronađete svoju "dnevnu dozu zadovoljstva", bilo da je to šetnja u prirodi, kućni ljubimac ili razgovor sa prijateljem. Najbolji recept jeste dnevna doza zadovoljstva - zaključila je Aleksandra Janković.