OVO LETO OSTAĆE UPAMĆENO PO VATRENIM STIHIJAMA: Kolika šteta može biti pričinjena čitavom ekosistemu jednim šumskim požarom?
Najviše požara u Srbiji je bilo 2007, 2012. i 2019. Za 14 godina registrovano je više od 1.200, a u njima je nestalo preko 30.000 hektara državnih šuma.
U odnosu na region Srbija se ove godine suočava sa manje požara, odnosno s požarima manjih razmera. Za sedam meseci gorelo je oko 600 hektara državnih šuma u 28 požara. Posledice - pored gubitka šume, trpe i privreda i stanovništvo. Da bi se obnovio hektar izgorele šume potrebno je oko 2.000 evra. Po 1.000 za podizanje i negu zasada.
"VATRA UHVATILA VOĆNJAKE": Izbio požar kod Vlasotinca, 6 vatogasnih ekipa je na terenu
JEZIVO! Masovna ubistva u Srbiji se najčešće dešavala zbog BIZARNIH razloga, ubijali čitave porodice i nisu se POKAJALI
U MIONICI VANREDNA SITUACIJA: "Velika je suša, ali će svi građani imati dovoljne količine vode"
Najviše požara u Srbiji je bilo 2007, 2012. i 2019. Za 14 godina registrovano je više od 1.200, a u njima je nestalo preko 30.000 hektara državnih šuma.
- Uzročnik šumskih požara u preko 95 odsto slučajeva je čovek. Bilo namerno, bilo iz nehata. Vrlo malo su to udari groma. Dešava se da se otkrije ko je izazvao šumski požar, ali štete ne mogu da se nadoknade i vrlo često to prođe sa malim kaznama po tog počinioca, a vrlo često je i sam počinioc nepoznat - navodi Gordana Jančić iz "Srbijašuma".
U šumskim požarima strada čitav ekosistem. Osim direktnih šteta koje se utvrđuju na licu mesta, daleko su ozbiljnije indirektne. Računaju se tako što se direktne množe sa 10. Ako se uzme u obzir da u požarima često stradaju pojedine endemske vrste gubitak je, kažu stručnjaci, nemerljiv.
- Svi mikroorganizmi koji se nalaze u zemljištu i koji učestvuju u procesu humifikacije bivaju izbrisani iz tog ekosistema. Po nekim novim istraživanjima, potrebno je da prođe čak više od 80 godina da se u potpunosti vrati funkcija tog zemljišta - navodi Slobodan Milanović iz Centra za istraživanje šumskih požara sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Za podizanje šume na jednom izgorelom hektaru potrebno je oko 1.000 evra, i još toliko za negu i zaštitu novog zasada.
- Da bi se jedna šuma obnovila, koja je uništena požarom, treba nekoliko decenija, pa i vekova. Ako je šuma bila stara 70 godina i sada je uništena u požaru, mi smo već u zaostatku od 70 godina. Takođe, ove klimatske promene, suše utiču na mlade zasade. Teško je sada podići novu šumu - navodi Gordana Jančić iz "Srbijašume".
Ukoliko se pravovremeno i na adekvatan način ne sanira zgarište, može doći do ulančavanja štete - nagorela stabla privlače insekte koji onda mogu da unište i okolne šume.
- Ukoliko imate veliku opožarenu površinu i sva stabla stradaju onda nemate više zaštitnu funkciju šume, jer šuma sprečava brzo oticanje vode i na taj način sprečava pojavu bujičnih tokova i poplava u niziskim delovima - objašnjava Milanović.
Koliko se izdvaja za prevenciju požara
Za prevenciju požara resorno ministarstvo godišnje izdvaja značajna sredstva.
- Za izgradnju šumskih puteva, jer su nam putevi svakako potrebni da bismo unapredili gazdovanje šumama i da bismo ojačali šume i ne daj bože kad dođe do požara da bismo što lakše mogli da dođemo na samo mesto. Za zaštitu šuma se svake godine opredeljuje oko 30 miliona dinara i tu spada čišćenje i izgradnja protivpožarnih proseka koji nam služe da na nekom mestu zaustavimo požar. Ove godine smo subvencionisali Nacionalni park Tara sa 15,5 miliona dinara za kupovinu protivpožarnog kamiona - navodi Vladimir Nikolić iz Uprava za šume.
Zakonom je zabranjeno paljenje strnjike i vatre u šumi i blizu šume, propisana kazna je 100.000 dinara.