"TEŠKO JE PRIHVATITI SMRT, često sanjamo naše pacijente kako se bore za ŽIVOT" Ispovest lekara o borbi sa koronom
Više od 900 pacijenata iz cele Srbije lečeno je u KBC "Dr Dragiša Mišović", koji je među prvima pretvoren u Kovid bolnicu.
- Teško je prihvatiti smrt pacijenta. Sećam se kada su mi javili za jednog mladog čoveka da je preminuo, nisam mogao da se suzdržim, zaplakao sam. Često se dešava nama anesteziolozima da noćima sanjamo pacijente kako im ponestaje kiseonika i to nas budi okupane znojem - priča doktor Predrag Stevanović.
JUTROS JE ZAVRŠEN POSLEDNJI POLICIJSKI ČAS U SRBIJI
KON NA FEJSBUKU OBRUSIO ANTIVAKCINAŠIMA: Pre bi izabrali smrt od zarazne bolesti nego da se vakcinišu?! (FOTO)
"NEĆEMO POBEDITI KORONU DOK NE STEKNEMO KOLEKTIVNI IMUNITET": Dr Milićević smatra da će situacija zavisti od sledećeg
Upravnik Klinike za anesteziju i intenzivno lečenje KBC "Dr Dragiša Mišović" ispričao je ovo i izneo najveći teret jer se u toj klinici lečio najveći broj teških pacijenta iz cele Srbije tokom epidemije virusa korona u našoj zemlji.
Više od 900 pacijenata iz cele Srbije lečeno je u KBC "Dr Dragiša Mišović", koji je među prvima pretvoren u Covid bolnicu. Najveći deo njih je izlečen i pušten kući. Na intenzivnoj nezi bilo je 211 teško obolelih pacijenata, a više od polovine njih na mašinama za disanje.
- Veoma brzo su počeli da dolaze teški pacijenti, jer više nije bilo mesta u ostalim bolnicima, pre svega na Infektivnoj klinici. Veliki broj tih pacijenata još na ulazu u bolnicu morao je biti intubiran i stavljen na respirator. To je počelo od prvog dana i do te mere je bilo intenzivno da smo u jednom momentu od ukupnog broja pacijenata na respiratoru u celoj Srbiji imali 60 odsto njih - kaže prof. dr Stevanović.
U vreme kada je u Srbiji bilo ukupno 90 pacijenata na respiratoru, na ovoj klinici je bilo njih 50.
- Te dane neću zaboraviti jer su moje kolege anesteziolozi, koji su izneli posao sa najtežim pacijentima, izlazili iz smena potreseni svime što su doživeli. Dešavalo se da u sat vremena moramo da intubiramo po deset pacijenata odjednom. A sve se to događa takvom brzinom da ne znate kome pre da pružite pomoć. To su slike koje su na svakog od nas ostavile jak utisak - ističe prof. dr Stevanović.
Najveći izazov
Kako dodaje, nepredvidljivost kliničke slike zahteva stalno prisustvo uz pacijenta i spremnost da se odreaguje na najefikasniji način.
- Imali smo sreću što su svi naši pacijenti bili dobro dijagnostikovani. Mislim da smo jedina ustanova koja je svim pacijentima radila skener pluća i takozvani dijagnostički skor, čime smo imali jasan uvid u stanje pacijenta. Međutim, taj oblik bolesti koji uslovljava poremećaj gasova, pre svega kiseonika, toliko je različit kod bolesnika. Brzina kojom se ti poremećaji ispoljavaju i kojom se stanje pacijenata pogoršava je prosto neverovatna. Pričate s pacijentom, a u roku od pet minuta stanje mu se drastično pogorša. I kad uradite sve što je u vašoj moći, on kroz pola sata umre - kaže profesor.
Pomoć je pristigla od anesteziologa iz ortopedske bolnice s Banjice, koji su se priključili od druge nedelje borbe, kao i od kolega iz drugih bolnica i gradova Srbije koji su dolazili na 15 dana.
- Sami ne bismo mogli da izguramo ovako veliki priliv pacijenata. Veliki broj kolega sa kojima radim su bili ili su sada moji učenici i ponosan sam na njih. Mislim da su me prevazišli. Činjenica je da ovaj posao mora da se radi timski, obavljali smo ga u smenama od po četiri sata jer zaštitna oprema ne dozvoljava da duže provodite u tom prostoru koji je jako kontagiozan zbog velike koncentracije virusa u vazduhu. Osim toga, brzo se zamorite u opremi, nekada ste prinuđeni da trčite sa sprata na sprat, na odeljenje gde se pacijentu pogoršalo stanje, te morate brzo da ga transportujete u intenzivnu - ukazuje prof. dr Stevanović.
Naglašava da je ovo najveći izazov u njegovoj 35-godišnoj karijeri anesteziologa, kao i da je strah neminovan.
- Ovaj posao je možda teži sada nego u ratnim uslovima, jer nikada nije bio toliki priliv pacijenata. Pritom, borimo se sa nevidljivim neprijateljem i razumem ako se ponekad javi strah. Tada imate potrebu da skinete sve sa sebe i izađete napolje. Morate biti dovoljno svesni, jer nisu ti strahovi bez osnova. Svi smo mi obični ljudi i znamo da možemo da se zarazimo. Sve moje kolege su osećale strah, ali to nikada niste mogli da primetite. Zbog toga tvrdim da su nacionalni junaci i da su poneli najveći teret - naglašava prof. dr Stevanović.
Bez slobodnog dana
Čak i sada kada epidemija jenjava u našoj zemlji i kada su u drugim bolnicama po dva pacijenta na respiratoru, na Klinici za anesteziologiju KBC "Dr Dragiša Mišović" je deset takvih pacijenata i oko 30 u jedinici intenzivne nege. Glavna sestra klinike Suzana Zajić ističe da je ponosna na tim anestetičara i sestara koji od početka epidemije rade bez ijednog slobodnog dana. I niko od njih nije pokazao nezadovoljstvo.
- To su ljudi koji imaju decu kod kuće, bolesne roditelje. Možda su nekada hteli nešto da traže, ali samo priđu i pitaju da li sam dobro. Mnogi od njih spavaju u bolnici, izolovali su se od porodica i još ih nisu videli. Uvek je taj strah prisutan i kad ste kod kuće, razmišljate da li ste sve uradili kako treba, da li ste se dovoljno dezinfikovali, da li prići deci. Kada sam posle dugo vremena videla majku, osetila sam se kao dete, razmišljala sam da li da je zagrlim. Naravno da to nisam uradila i zato često ističem da u ovakvoj situaciji kada su sve porodice na okupu, naše porodice ipak nisu. I to je ono što svi željno iščekujemo - iskrena je Suzana.
Dodaje da se ranije nisu susretali sa tako teškim situacijama, jer su njihovi pacijenti pre epidemije uglavnom izlazili izlečeni iz bolnice.
- Raditi u ovakvim uslovima sa najtežim pacijentima, različite životne dobi, nije lako. Mnogi su vrlo brzo iz jedne blage kliničke slike završavali na respiratoru. Najteže nam pada gubitak života, za koje smo se borili i dali sve od sebe. To je teško opisati. Svima će nam to ostati u sećanju - kaže ona.
S druge strane, kako ističe, raduju se kao deca kada nekog pacijenta skinu sa mašine.
- Svakako da nam je zaštitna oprema otežavala i shvatili smo da duže od četiri sata ne možemo da izdržimo. Onog trenutka kada uđete u intenzivnu, ne možete ni da pijete vodu, ni da jedete, niti da obavite bilo koju fiziološku opremu. Međutim, kada pacijenta skinemo sa mašine za disanje i kada vidimo da izlečeni odlaze kućama, to je ono što nam daje snagu. Tada zaboravljate i na umor i na rane nastale od nošenja opreme - zaključuje Suzana.
Primenili procedure na koje se retko ko usudio
U želji da pomognu pacijentima, anesteziolozi s ove klinike primenili su proceduru koja je u početku epidemije bila gotovo zabranjena jer nosi veliki rizik od zaraze.
- Traheotomijom smo veliki broj pacijenata skinuli sa mašine za disanje i vratili u normalno disanje. Sa jednim od naših vodećih hirurga doc. dr Dejanom Stojakov osmislili smo na koji način to da izvedemo i smanjimo mogućnost da se zarazimo. I uspeli smo u tome. Do sada smo uradili seriju od 22 traheotomije i na taj način brže uspeli da više od polovine takvih pacijenata odvojimo od mašine za disanje. Veći broj takvih procedura urađen je jedino u bolnici u Americi - navodi prof. dr Stevanović.
Osim toga, primenjivali su različite oblike kiseonične terapije, okretali pacijente na stomak, lečili pacijente sa brojnim pratećim bolestima, obavljali porođaje i lečili trudnice koje su Covid pozitivne.
Strah u očima pacijenata
Nakon 25 dana, koliko je bio priključen na mašinu, pacijent koji je inače književnik, poželeo je da iskaže svoja osećanja na papir.
- On je bio traheotomisan i nakon što se probudio, izvadili smo mu kanilu. Kada je počeo da govori, tražio mi je svesku i olovku, kaže da su mu se vratila sećanja. Jedva čekam da pročitam njegov doživljaj i kako to izgleda sa druge strane. Taj strah u njihovim očima dok gledaju pored sebe pacijente na kojima primenjujemo najagresivnije metode lečenja. Svesni su da to može i njima da se dogodi i vide da neki ne mogu da se izleče - kaže prof. dr Stevanović.
NAREDNO LETOVANJE BI MOGLO DA IZGLEDA OVAKO? Zabrana švedskog stola, karantin posle mora, testovi...
PONOVO SE SRBIJA DIGLA NA NOGE: Novo, glasno "NE", još glasnije protiv "korona opozicije" (VIDEO)
KONAČNO! REŠEN PROBLEM SAMOSTALNIH UMETNIKA: Premijerka najavila finansijsku pomoć, a evo KOLIKO će ona iznositi