"Tražio mi je PARE i VISKI da bi zbrinuo moju majku koja je UMIRALA" Ispovest Srpkinje koja LOMI DUŠU
U Srbiji 20.000 ljudi godišnje umre od raka i to u najgorim mukama. Upravo o tome je rešila da priča jedna mlada žena, koja je bila prinuđena da gleda majku dok joj se telo raspada i to samo zato što joj je doktor tražio čitavo bogatstvo da smesti ženu u bolnicu.
Te 2010. godine moja majka i ja smo znale da je završena njena borba sa rakom. A bila je duga, trajala je dvanaest godina i ona je vodila s nepodnošljivom lakoćom postojanja. Rekla mi je negde na polovini bolesti da ne brinem, da će mi reći kada je kraj i da u međuvremenu moramo da živimo.
Ovo je prvi put da pišem o svom najvećem ožiljku. Lakše je bilo odmahnuti rukom, kao kad ti muva zuji oko glave i tako već devet godina odmahujem, teram misli da me ne bi zatrpale.
Ne znam za koga su te njene poslednje nedelje bile gore. Trudila sam se da sklonim dete iz kuće, da ne bi gledao raspadanje nekog koga je voleo najviše na svetu, više čak i od mene. Čini mi se da se situacija menjala iz sata u sat, mama je menjala fizionomiju, sve teže je disala, noću sam ostajala s njome, jer joj je tada bilo najteže. Nisam znala kako da je namestim, nijedan položaj nije bio dobar. Potom bi me nakratko uhvatio san, trgla bih se i onda bih je videla u sred noći, kako sedi na ivici kreveta.
Otkrivena tajna koja je dugo bila skrivena: Ovo je 20 NAJVEĆIH UZROČNIKA pojave KANCERA!
PREMINUO RODONAČELNIK SRPSKE DRŽAVE: Umro bivši ministar!
Horor priča koja je tresla Jugoslaviju: Rasporila drugaricu i uzela joj bebu iz stomaka! A bila je najlepša u kraju!
- Što me nisi probudila?, upitala bih je.
- Ne znam, umorna si, odgovorila bi mi.
Kada je počela da gubi dah i da se guši, postavljala mi je čudna pitanja o nekim lekovima za koje nisam ni znala šta su, niti kada ih je dobila.
- Gde su oni lekovi za spavanje?
- Ne znam o kojim lekovima pričaš.
- Daj mi ih, znam da si ih sakrila negde.
- Mama, nisam ih sakrila, ne znam uopšte ni da ih imaš.
POMOZIMO MALOM VIKTORU! Ne može da pomera glavu, hoda i sedi: U nedelju se igra humanitarna utakmica
"Ništa nisam dirala u Despotovoj sobi. I neću dok sam živa. Samo ću brisati prašinu. Sve još miriše na njega" Majka dečaka leptira: Sve flastere poklonićemo drugoj deci
POTRESNA PRIČA O MAJCI I SINU: Prešao je hiljade kilometara da bi je video, a ONO ŠTO JE UGLEDAO PROMENILO MU JE ŽIVOT!
Tada je bila pokretna, ali slaba, nije imala snage da počne sama potragu po kući. Nekoliko dana me je molila da joj nađem te lekove, a onda bi se naljutila, "što sam ih sakrila da se ne bi ubila". Nisam ih sakrila, ali tada sam shvatila da želja za krajem nije tu jer ne želi više da živi, već zato što želi da me oslobodi muke.
Tako sam je smestila u auto i krenula po bolnicama da potražim bilo kakvo olakšanje. Obišle smo šest bolnica tog dana. Svuda sam molila da je prime, da joj urade punkciju pluća, daju morfijum, urade bilo šta.
- Vratite se kući, ona nije slučaj za nas, ne možemo ništa.
Pa ko može? Gde se vode ljudi koji umiru u mukama?
Uveče joj je dodatno pozlilo, terminalne bolesnike ne primaju ni u urgentni.
Jedna komšinica koja je medicinska sestra je krenula s nama, mamu smo nosili i uneli je u urgentnu službu koja je bila dežurna. Čekali smo tri sata, rekoše da imaju palijativno odeljenje u drugom objektu gde ujedno borave i stara lica i da tu mogu da je smeste, da joj vade tu vodu iz pluća. Ušli smo noću u užas koji moj mozak ni dan danas ne sme da obradi. Pre nego što sam je ostavila, pitala sam je da li se predomislila, hoće li da pobegnemo. "Ne brini", rekla je "samo da prodišem, pa ćemo kući."
Jedna njena drugarica mi je javila da ima lekara i da je obećao da će mama imati adekvatnu negu ako mu platim mito, između 90 i 130 evra i flašu viskija za koji je naznačio koji mora da bude. Odnela sam mu. Pričao je da će se postarati da joj vodu iz pluća izvade što pre, da će je sestre stalno obilaziti, davati infuziju da malo ojača, pomagati do toaleta, da neće biti krvava, da će imati pristojnu negu. Na kraju je prebrojao pare koje sam mu dala, 100 evra, toliko sam imala. Rekao je: "Treba još." Otišla sam da pozajmim novac i odnela mu. Ostala je tamo šest dana i nisu joj vadili vodu, svaki dan sam je zaticala u sve gorem stanju, u sobi koja je smrdela na izmet, hodnicima po kojima su krvave, uneređene žene puzale do toaleta, prepuštene same sebi. Šestog dana me je ujutru rano pozvala telefonom i rekla da dođem po nju.
Vratila sam je kući. Ti poslednji dani će ostati zaključani, baš kao i naši poslednji sati.
Građani, OPREZ! Svi koristimo OVAJ PREPARAT, pogotovo DECA, a sada ga POVLAČE IZ PRODAJE: PUN OTROVA!
Za godinu dana 70 državljana Srbije izgubilo je slobodu NA UŽASAN NAČIN: SVAKO MOŽE POSTATI ŽRTVA TRGOVINE LJUDIMA!
Katarina (16) je otišla u Beč da čuva decu za 1.000 evra, a tamo su je svake noći SILOVALI - ovo je njena PRIČA
Kad vratim film, jedina osoba koja mi je tada pomogla, jer mi je konkretno rekla šta se dešava i šta da očekujem te noći je bio lekar hitne pomoći koji je došao po mom pozivu. Pitao me je da li sam sigurna da hoću da čujem. Naravno da jesam. Rekao je da će biti krvavo, morbidno, objasnio mi šta se dešava u telu, i da sve može da traje pola sata, ali i dan, dva. Umrla je te noći.
Tada sam obećala sebi da ću jednog dana pisati o nedostojanstvenom umiranju.
Handke nije jedini: Srbe branila još četvorica NOBELOVACA
SRBIJA PLAČE! Majka malog Despota objavila FOTOGRAFIJU SA SINOM dan nakon njegove smrti (FOTO)
OVDE ĐORĐE: Profesoru u Beogradu zvonio telefon, sa druge strane se čulo - Ja sam iz ustanove Laza Lazarević...
UDALA SAM SE ZA SVEKRA KADA MI JE UMRO MUŽ! Svideo mi se zbog OVOGA, a onda je postalo PERVERZNO...
SRBIJU KOSI RAK! Bolnice prepune obolelih, lekari upozoravaju - godišnje se operiše ČITAV GRAD