TRPE IZA ZATVORENIH VRATA: Deca na meti nasilnika - to su najčešće očevi!
Na ovo upozoravaju iz institucije Ombudsmana za decu RS, naglasivši da je određeni broj dece trpio nasilje iza zatvorenih vrata, bez mogućnosti da to i prijavi, piše Srpskainfo.
Prema podacima centara za socijalni rad (CSR), lani su 784 deteta bila žrtve nasilja u porodici. U 2019. registrovano je 836, a godinu ranije 889 dece žrtava nekog od oblika nasilja, kažu u ovoj instituciji.
OČEKUJE NAS NOVA ODLUKA! Evo kad će morati da se primi buster doza - skraćuje se vreme između primanja vakcina
DOVITLJIVO NEMA ŠTA: Vozač iskoristio jesen i lišće da sakrije tablice (FOTO)
SASTAV MALOG DAJA NASMEJAO CEO REGION: "Škola je najgora stvar, osećam se kao u zatvoru" (VIDEO)
Ombudsman za decu RS, Dragica Radović, ističe da, iako je pravo deteta na zaštitu od nasilja jasno definisano i Konvencijom o pravima deteta, Ustavom RS i zakonima koji uređuju ovu materiju, statistika nažalost pokazuje da je stvarnost za mnogu decu potpuno drugačija.
- Njihovo pravo na dostojanstvo, zdravlje, razvoj i vaspitanje ozbiljno je ugroženo. Nasilje nad detetom je ozbiljan društveni problem i danas je jedan od najčešćih oblika kršenja osnovnih prava i interesa dece - kaže Radovićeva za Srpskainfo.
Da nasilje ne prestaje s pandemijom, naglašava, potvrđuje i podatak da je 412 porodica u kojima je evidentirano nasilje nad decom odranije poznato CSR zbog nasilja u porodici.
- S druge strane, 427 porodica odranije je poznato po nekom drugom osnovu. Dakle, od 784 dece žrtava nasilja, 754 je evidentirano u porodicama koje su odranije poznate CSR zbog nasilja u porodici. To potvrđuje da je 30 dece, ili manje od pet odsto, evidentirano u porodicama koje ranije nisu imali taj problem, odnosno njihov problem nije bio prijavljen nadležnoj službi - objašnjava Radovićeva.
Nasilje nad decom u porodici najviše prijavljuju institucije, zatim majke, a najmanje deca.
Kad je reč o starosnoj dobi, prema podacima CSR lani su u više od polovine slučajeva, deca žrtve nasilja u porodici bila uzrasta između sedam i 10, te 11 i 14 godina. Što se tiče počinilaca nasilja, u 62 odsto slučajeva to je otac, u 26 odsto majka, a u 12 odsto slučajeva počinilac je neko drugi.
Podaci CSR pokazuju da je u 2020. u 37 odsto slučajeva bilo prisutno psihičko nasilje. U 32 odsto slučajeva reč je o zanemarivanju dece, a u 21 odsto o fizičkom nasilju. U osam odsto slučajeva službe su se izjasnile pod „ostalo“, a u dva odsto slučajeva reč je o seksualnom nasilju.
- Svako nasilje nad detetom za njega je trauma s teškim i trajnim posledicama. Nasilje koje se dešava u porodici u svim njegovim oblicima predstavlja najteže oblike ne samo porodičnog, već nasilja uopšte, jer na dete ostavlja teške fizičke i psihičke posledice - kaže Radovićeva.
Dodaje da je potrebno definisati jedinstvene programe prevencije, te obezbijediti kontinuiranu edukaciju zaposlenih koji rade s decom.
- Takođe, potrebno je izvršiti izmene i dopune Porodičnog zakona, kojima bi se, između ostalog, adekvatno regulisala pitanja odnosa roditelja i dece, te ovlaštenja CSR za postupanje u konkretnim slučajevima - poručuje Dragica Radović, ombudsman za decu RS.
IMAJU KOME DA SE OBRATE
Maja Kovačević, koordinatorka rada Plavog telefona, savetodavne linije za decu, kaže da je u epidemiji broj poziva i razgovora prema ovoj liniji dva puta veći u odnosu na isti period lani.
- U 2020. smo primili 3.465, a ove godine 8.030 poziva. Takođe, povećao se i broj prijava nasilja. Tako je u 2020. primljeno šest, a ove godine 22 prijave sumnje na nasilje nad decom - ističe ona za Srpskainfo.
Prema njenim rečima, na pomenutu liniju najčešće se javljaju deca uzrasta od 10 do 18 godina.
- U većini slučajeva radi se o nasilju u porodici, pri čemu je najzastupljenije fizičko i emocionalno nasilje. Počinioci su uglavnom roditelji, a žrtve su deca. Kada je u pitanju bilo koji oblik nasilja, dete anonimno može da nam prijavi šta mu se događa. Prijavu šaljemo nadležnoj policijskoj upravi i CSR, a u nekim slučajevima uključujemo i druge institucije. Važno nam je da deca znaju da nisu sama i da postoje stručne osobe, ali i organizacije kojima se mogu obratiti za pomoć i podršku - naglašava Kovačevićeva.