"U 'DARI IZ JASENOVCA' JE SVE BLAGO PRIKAZANO" Potresna ispovest Darinke Petrović svedoka užasa ustaškog logora smrti
Austrijanka, Diana Budisavljević, ratna heroina, spasla je 12.000 dece iz logora smrti.
Imala sam četiri godine kad su me 1941. odveli u logor Jasenovac, brat koji je imao godinu dana tamo je i preminuo. Majka i starija sestra su odvedene u logor u Nemačkoj, a u Jasenovcu sam ostala sa starijim bratom i sestrom... Tamo sam provela osam meseci. Sećam se samo da sam bila uplašena i gladna, a pamtim i viku i pucnjavu, počinje svoju bolnu ispovest 86-godišnja Darinka Petrović, rođena Gligić, koja je svedok užasa u hrvatskom logoru Jasenovac.
"SVI PUTEVI VODE U JASENOVAC" Film koji baca novo svetlo na najveću tragediju u istoriji srpskoga naroda (VIDEO)
JASENOVAC JE NAŠ NAJSVETIJI HRAM: Patrijarh Porfirije osveštao zemljište za novi hram na Novom Beogradu
BRUKA I SRAMOTA! SPOMENIK JASENOVAČKIM ŽRTVAMA PROPADA? Hrvati zatiru "Kameni cvet" - zajednička grobnica kao šetalište
Rođena je u Pakracu, a u zloglasni logor stigla je sa samo četiri godine. Oca nije uspela ni da zapamti, a ne zna ni kad je streljan, zna samo da se bavio muzikom i da je imao svoj tamburaški orkestar.
- Počeo je žešći progon, a ja sam te ružne stvari potisnula iz sećanja. Inače sam pedagog, sve sam potisnula, sećam se tek od momenta kad sam stigla na tlo okružena pristojnim ljudima posle logora, ali pamtim da sam bila uplašena. Sećam se plakanja, gladovanja, straha, vike, pucnjave... Nisam znala šta se dešava, bila sam u čudu, sva deca su bila preplašena, bez hrane i odeće, masovno su umirala od gladi - priseća se bolnih slika iz zloglasnog logora ova baka.
Tamo je, nažalost, i mlađeg brata, bebu od godinu dana, izgubila...
Nova nevolja
Morala sam da se vratim u Slavoniju
Do 1945. godine živela je u Zagrebu s porodicom koja ju je usvojila, tamo je išla u prvi razred. Nakon oslobođenja Zagreba seli se u Sloveniju, pošto je porodica imala kuće u Ljubljani i na Bledu.
- Moji usvojitelji su upali u probleme. Bili su bogata predratna porodica, a jednog dana, kad smo bili na Bledu, upala je naoružana formacija. Zatvorili su nas u spavaću sobu dok su lomili sve po kući. I to sam doživela jako traumatično... Nisam mogla da shvatim da neko tako dobrim ljudima priređuje takvo zlo, uhapsili su oca i ponašali se kao da je ratni profiter. Zapali su u nevolje i dogovorili smo se da pređem u Slavoniju kod majke i sestre. Iako mi je to teško palo, moralo je tako biti. Bila sam veoma nesrećna zbog toga. Posećivala sam ih povremeno, čuli smo se redovno, a nakon smrti moje pomajke izgubila sam potpuno kontakt s njima - setna je Darinka.
- Majku i sestru su poslali u logor u Nemačkoj, bile su radno sposobne, a ja sam u logoru ostala sa starijom sestrom i starijim i mlađim bratom. Nažalost, mlađi brat je umro u Jasenovcu. Ko zna od čega, tamo su deca masovno umirala, nije bilo šanse da bebe prežive, a on je bio još beba. Umirali su od nebrige, gladi. Sestra je brinula o njemu koliko je mogla, a kad se razboleo, uzeli su ga od nje - svedoči Petrovićeva o užasima logora u kom je, prema nekim procenama, ubijeno 700.000 Srba.
Razmenjivali pisma
Vilko pronašao majku i sestru
Njen poočim Vilko je preko nemačkog Crvenog krsta pronašao Darinu majku i sestru, obavestio ih je da je Darinka s njima, da je najmlađi brat preminuo u logoru, a da su stariji brat i sestra na sigurnom. Život ju je kasnije ponovo spojio s majkom i sestrom. Sestra je našla posao i preselila se u Beograd, a ona je završila Učiteljsku školu u Pakracu, gde je boravila u internatu.
- Nisam želela s njima da se selim u Beograd, nisam mogla, ponovna selidba za mene bi bila traumatična. Nakon tri godine rada u Slavoniji rešila sam da ipak potražim posao u Beogradu. Zaposlila sam se u Domu za nezbrinutu decu, gde sam radila sve do penzije.
Austrijanka, Diana Budisavljević, ratna heroina, spasla je 12.000 dece iz logora smrti, a upravo zahvaljujući njoj i njenoj organizaciji spasena je i Darinka.
- Taj deo mi je ostao u magli, sećam se da su nas premeštali, tada ništa nisam znala o Crvenom krstu. Nismo znali šta se zbiva, odveli su nas u neko prihvatilište za decu. Sve je to za mene traumatično životno razdoblje, ali tada sam instinktivno osećala da se dešava spas. Sećam se trenutka kad su došli ljudi da gledaju decu, ta moja pomajka je nosila čarapice, cipelice, slatkiše... To je bila porodica iz Slovenije - priča sagovornica i dodaje:
Činjenice
Ustaše ubile 11.888 srpske dece
- sistem logora Jasenovac bio je prvi sistemski izgrađen kompleks na teritoriji zloglasne NDH
- jedina mesta u Evropi gde je postojao logor isključivo za decu bila su Sisak i Jastrebarsko, dok je ženski logor bio u Staroj Gradiški
- u ukupno 320 stratišta i kraških jama u NDH masakrirani su pretežno Srbi
- ustaše su ubile 19.432 dece, najviše srpske - 11.888
- i nacisti su se zgražavali nad bestijalnošću ustaša
- Stajala sam smrknuta u ćošku i njihov mlađi sin kaže: "Hoću ovu devojčicu!" Kad su obišli i drugu decu, vratili su se po mene. Nisam se opirala. Lepo su me prihvatili, znali su da sam srpsko dete i da sam pravoslavka. Zaista su bili voljni da spasu jedno dete i hvala im na svemu. Obožavala sam ih i oni mene, gledali su me kao svoje dete.
Njen stariji brat i sestra završili su kod jednog osnivača fabrike alkoholnog pića sa još 10 mališana, ali nisu imali tretman kao ona. Mnogi je zovu Dara, a sasvim slučajno i film o zloglasnom logoru Jasenovac nosi ime "Dara iz Jasenovca".
Činjenice
Posebni načini ubijanja dece u Jasenovcu
- razbijanje dečje glave o zid
- razbijanje dečje glave maljem
- nabijanje dece na bajonet
- oslepljivanje dece tako što su terana da gledaju u sunce
- Gledala sam taj film, ali moj utisak je da je sve blago prikazano, da nije dovoljno surovo kao što je bilo. To je moja impresija. I kroz taj film me prati Jasenovac. Priču koju sam vam ispričala bilo bi bolje da sam zaboravila - završava svoju bolnu ispovest Darinka.