USPEH VREDAN SVAKE PAŽNJE: Srpska naučnica dobitnica Evropske nagrade za pronalazače
Na onlajn ceremoniji dodela najprestižnije evropske nagrade za pronalazače, srpska naučnica Gordana Vunjak Novaković osvojila je najveći broj glasova i postala nosilac Nagrade publike koju dodeljuje Evropski zavod za patente.
ŠTA NAS ČEKA POSLE KORONE? Sve se glasnije priča o maskama bačenim pored puta - kako postupati sa medicinskim otpadom?
SRBIJA UVODI OBAVEZNU VAKCINACIJU DECE PROTIV VARIČELE! Sve što treba da znate o tome i kalendar obavezne imunizacije
NE BI ČUDILO DA SE POJAVI SRPSKI SOJ KORONE! Da li otkrivanje svake nove varijante kovida predstavlja pretnju?
Gordana Vunjak Novaković je za inovativni doprinos u biomedicini izabrana i za finalistkinju prestižne Evropske nagrade za pronalazače za ovu godinu.
U toj kategoriji, bila je u konkurenciji sa još dvojicom finalista, naučnicima i istraživačima iz Nemačke - Metinom Kolpanom i Karlom Leom.
Nagrada za životno delo pripala je fizičaru Karlu Leu.
Ipak, ceremonija dodele nagrada završena je objavom pobednika Nagrade publike. Za dobitnika se glasalo na internet-portalu Zavoda od 4. maja. Najveći broj glasova (48,1 odsto) dobila je Gordana Vunjak Novaković. Tako je pobedila u konkurenciji 15 finalista.
Voditelji programa su je upitali da li je ikada, dok je počinjala karijeru na univerzitetu u Srbiji, "uopšte mogla da pomisli da će jednog dana biti pronalazač".
- O da, uvek sam bila pronalazač, i dok sam bila u Beogradu i učila od mojih mentora, a onda i kada sam nastavila u Bostonu. To je sve ‘eksplodiralo’ kada sam došla do Kolumbije. Tu rade ljudi koji su uvek spremni na saradnju, a treba da znate da je to glavni ‘sastojak’ za svako naučno istraživanje. Najbolji deo u svemu tome što radim sa toliko mladih i talentovanih ljudi - rekla je naučnica, koja je dobila veliku podršku glasača, ali i aplauz svojih kolega.
Rad Gordane Vunjak Novaković, profesorke Univerziteta Kolumbija, članice SANU i prve Srpkinje i žene koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD, rešio je kompleksne probleme u vezi sa zamenom oštećenog tkiva, što je opredelilo EZP da prvi put jedna naučnica iz Srbije bude u finalu u prestižnoj kategoriji "Životno delo".
Najcitiraniju srpsku naučnicu do sada, kao dete je inspirisao jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla. Pokrenula je pronalaženje alternativnog pristupa u laboratorijskom uzgajanju ćelija, što je dovelo do revolucionarnog postignuća u kultivaciji tkiva za primenu u regenerativnoj medicini.