Usred zagađenja u Srbiji, velika svetska studija potvrdila da VREBA MNOGO VEĆA OPASNOST!
Vazduh pun toksičnih materija veliki je problem u Srbiji, ali i šire. Uveliko zabrinutim građanima Srbije, neće se dopasti vesti o najnovijoj studiji koja zagađen vazduh dovodi u vezu sa depresijom i samoubistvom kod stanovnika koji žive u oblastima gde je aerozagađenje izraženo, piše ugledni britanski "Gardijan".
Naime, kako piše "Gardijan", smanjenje otrovnog vazduha moglo bi sprečiti da milioni ljudi obole od depresije, jer se kod ljudi koji žive u oblastima sa zagađenim vazduhom javljaju veće stope depresije i samoubistva, utvrđeno je sistematskim pregledom globalnih podataka.
Nespresso praznični momenti inspirisani nordijskim ukusima
Ovaj grad u Srbiji i dalje beleži rekordnu ZAGAĐENOST, a evo kako vlasti planiraju da se IZBORE sa tim
NOĆNE STRAŽE NA STAROJ PLANINI: Meštani se vratili u napušteno selo da BRANE REKU (FOTO)
- Smanjenje zagađenja vazduha širom sveta na zakonsku granicu EU moglo bi sprečiti da milioni ljudi postanu depresivni - sugeriše istraživanje. To dovodi do pretpostavke da izlaganje otrovnom vazduhu uzrokuje pojavu depresije. Naučnici smatraju da je to verovatno, ali da je teško dokazati, piše "Gardijan".
Zagađenje česticama analizirano u studiji, nastaje sagorevanjem fosilnih goriva u vozilima, kućama i industriji.
Istraživači kažu da novi dokazi dodatno pojačavaju potrebu da se reši problem zagađenog vazduha, odnosno ono što Svetska zdravstvena organizacija (SZO) naziva "nemim hitnim slučajem javnog zdravlja".
- Pokazali smo da zagađenje vazduha može da nanese značajnu štetu našem mentalnom zdravlju, čineći potrebu za pročišćenjem vazduha koji udišemo još hitnijim - rekla je Izobel Bretvejt sa Londonskog univerziteta, koja je vodila istraživanje.
Dostizanje graničnih vrednosti koje propisuje EU moglo bi da donese veliku razliku, rekla je ona.
- Mogli biste da sprečite oko 15 odsto slučajeva depresije, pod pretpostavkom da postoji uzročno-posledična veza. To bi bio veoma veliki uticaj, jer je depresija vrlo česta bolest i sve je češća - navodi Bretvejd.
Više od 264 miliona boluje od depresije, sudeći prema podacima SZO.
- Znamo da najfinije čestice iz prljavog vazduha mogu doći do mozga, kroz krvotok, ali i kroz nos, kao i da je zagađenje vazduha povezano sa upalom mozga, oštećenjem nervnih ćelija i promenama u proizvodnji hormona stresa, što je povezano sa lošim mentalnim zdravljem - rekla je Bretvejt.
Džozef Hejz, takođe sa Londonskog univerziteta i deo istraživačkog tima, rekao je sledeće:
- Dokazi su izrazito sugestivni da zagađenje vazduha kao takvo povećava rizik od negativnih ishoda mentalnog zdravlja.
Istraživanje objavljeno u časopisu "Environmental Health Perspectives" koristilo je stroge kriterijume kvaliteta za odabir i objedinjavanje podataka o istraživanju iz 16 zemalja objavljenih do 2017. godine.
U njemu je otkrivena snažna statistička veza između toksičnog vazduha i depresije i samoubistva. Tome u prilog idu nedavna istraživanja, uključujući studije koje su zagađenje vazduha povezivale sa „izuzetno visokom smrtnosti“ kod osoba sa mentalnim poremećajima i rizikom od depresije kod tinejdžera, koji je četiri puta veći.
Druga istraživanja pokazuju da zagađenje vazduha izaziva „ogromno“ smanjenje inteligencije i povezano je sa demencijom. Sveobuhvatni globalni pregled početkom 2019. godine zaključio je da zagađenje vazduha može oštetiti svaki organ i gotovo svaku ćeliju u ljudskom telu.
Podaci analizirani u novom istraživanju povezali su depresiju sa česticama zagađenja vazduha manjim od 2,5 mikrometra (ekvivalentno 0,0025 milimetra i poznato kao PM2,5). Ljudi izloženi PM2.5 česticama, odnosno količini od 10 mikrograma po kubnom metru (µg/m3) tokom godinu dana ili više, imali su 10 odsto veći rizik za oboljevanje od depresije.
Nivoi PM2.5 čestica u gradovima kreću se od čak 114 µg/m3 u Delhiju, do samo 6 µg m3 u Otavi.
U gradovima Velike Britanije u 2017. godini, prosečan nivo PM2.5 bio je 13 µg/m3. Istraživači su procenili da spuštanje ove vrednosti na preporučenu SZO granicu od 10 µg/m3 može smanjiti depresiju kod gradskih stanovnika za oko 2,5%.
Doktorka Tatjana Radosavljević, pulmolog, kaže da nije imala uvid u pomenutu studiju, ali da joj ovakva analiza nimalo ne deluje besmisleno imajući u vidu već dokazane veze zagađenog vazduha i Alchajmera.
- Procesi u mozgu su i dalje nedovoljno poznati, ali ako je dokazano da zagađenje vazduha ima veze sa Alchajmerom, bolesti koja je inače nepoznatog porekla, kao i da zagađen vazduh utiču na šlog i na loš radni performans, ima smisla. Pogotovo ako je studija rađena u Londonu, koji oduvek ima problem sa smogom, kiselim maglama... - rekla je dr Radosavljević.
Dostupni podaci o riziku za samoubistvo bili su za čestice u rasponu do 10 mikrometra (PM10). Istraživači su otkrili kratkoročni efekat, sa povećanjem od 10 µg/m3 tokom tri dana, što je povećalo rizik od samoubistva za 2%.
Opasnih PM čestica, bilo 10 ili 2.5, i te kako ima i u vazduhu u Srbiji, o čijoj koncentraciji gotovo svakodnevno izveštavamo, naročito tokom hladinijih meseci kada je zagađenje na vrhucnu.
Naučnici kažu da mali porast rizika i dalje može naštetiti mnogim ljudima jer više od 90 odsto globalne populacije živi sa zagađenjem vazduha iznad nivoa koji preporučuje SZO.
- To je nešto čemu su svi izloženi, tako da je zabrinjavajuće na nivou cele populacije - kaže Bretvejt.
Rezultati pokazuju jaku povezanost, ali istraživanje koje bi dokazalo uzročnu vezu je teško uraditi, jer ne bi bilo etički vršiti eksperimente tokom kojih bi ljude namerno izlagali toksinima, piše Gardijan.
Studije su uzele u obzir mnoge faktore koji mogu uticati na mentalno zdravlje, uključujući lokaciju na kojoj osoba živi, prihode, obrazovanje, pušenje, zaposlenost i gojaznost. Ali nisu bili u stanju da izoluju potencijalni uticaj buke, koji se često javlja uporedo sa zagađenjem vazduha i za koje se zna da ima psihološke efekte.
- Ovo je sveobuhvatni pregled tokom perioda od 40 godina - rekao je Joanis Bakolis sa Kraljevskog londonskog koledža, koji nije deo istraživačkog tima.
- Iako studije uključuju podatke iz različitih delova sveta - recimo: Kine, SAD, Nemačke - varirala je veličina uzorka, dizajn studije i razmere depresije - izveštaji su bili veoma slični.
Ali Bakolis kaže da dokazi ostaju ograničeni i da je potrebno više istraživanja. Konkretno, uticaja smanjenja zagađenja na mentalno zdravlje, što bi bio podsticaj nadležnima da stupe u akciju.
- Svi bi trebalo da učinimo sve što možemo kako bismo smanjili sopstveni doprinos zagađenju vazduha, bilo da je to šetnja ili vožnja biciklom. Ali takođe moramo razmišljati o sistemskim promenama, kao što je donoše je uredbi o smanjenju ukupnih nivoa zagađenja - kaže Bretvejt.
Istraživači kažu da šetnja, vožnja biciklom i više zelenih površina ne samo da smanjuju zagađenje vazduha, već i poboljšavaju mentalno zdravlje, zaključuje se u "Gardijanovom" tekstu.
SKANDAL! Usred Srbije parkirao kola sa USTAŠKIM SIMBOLIMA, usledila je BRZA OSVETA meštana
SRCE DA PREPUKNE, NAJTUŽNIJA SLIKA NA NIKOLJDAN Sin se obesio pre 5 dana, muž umro letos! Porodica u nemaštini seče kolač (FOTO)
DANAS JE KOD TANJE VELIKA GUŽVA: Užičanka prodaje ukrase, a popuste daje samo na CRVENO SLOVO (FOTO)
BIĆE SNEGA ZA NOVU GODINU! Meteorolozi izdali NAJTAČNIJU prognozu, od 1. januara kreće SMRZAVANJE
