VATRENE STIHIJE POVEZANE SA GLOBALNIM ZAGREVANJEM: Ovo su periodi kad postoji najveća OPASNOST OD POŽARA
Kada dođe do požara sve šume su podjednako ugrožene
Pojava požara povezana je sa klimatskim promenama i sa povećanjem temperature, a “najcrnji” scenario predviđa do kraja veka povećanje temperature od osam stepeni, kaže za RTS Vladimir Nikolić, samostalni savetnik u Upravi za šume u Ministarstvu poljoprivrede.
ČEKA NAS POOŠTRAVANJE MERA! Reči dr Kona zabrinule Srbiju: Neophodno je razmotriti
OGLASILI SE IZ KRIZNOG ŠTABA: Uvođenje kovid PROPUSNICA apsolutno moguće - ko uđe u lokal bez nje biće KAŽNJEN?
SITUACIJA SA KORONOM SE ZAHUKTAVA: Upozorenje srpskih lekara - naglo skočio broj hospitalizovanih
Vladimir Nikolić je gostujući u Jutarnjem programu rekao da se usled povećanja temperature dešavaju i ostale promene i u atmosferi i u svetu, tako su i požari posledica klimatskih promena.
– Najcrnji scenario je da ćemo do kraja veka imati povećanje temperature od osam stepeni u odnosu na doba pre industralizacije, dok najblaži scenario predviđa tri stepena – ističe Vladimir Nikolić.
Prema njegovim rečima, Ujedinjene nacije su predstavile prvi deo izveštaja o globalnom zagrevanju u kome se navodi da je prosečna temperatura već porasla 1,1 stepen u odnosu na period pre industralizacije.
Dodaje da su naučnici to dokazali u prvih šest delova izveštaja koji se radi na osnovu sporazuma iz Pariza.
– Sporazum je stupio na snagu 2016. godine sa početkom primene ove godine. Srbija ga je kao potpisnica ratifikovala 2017. godine. Imamo nažalost i podatak da su se 2017. Sjedinjene Američke Države, kao drugi najveći emiter ugljen-dioksida, povukle iz Pariskog sporazuma. Najnovija predviđanja govore da će se oni vratiti u Sporazum tako da svi zajedno možemo da se borimo protiv toga – ističe samostalni savetnik u Upravi za šume u Ministarstvu poljoprivrede.
Kritični periodi februar-mart, jul-avgust i oktobar
Vladimir Nikolić naglašava da su kritični periodi u godini kada je povećana opasnost od požara u februaru i martu, drugi kritični period je jul-avgust i u oktobru.
– Februar-mart i oktobar zato što je povećano angažovanje poljoprivrednika, povećano je kretanje i prisustvo u prirodi, dolazi do spaljivanja useva, čišćenja zemljišta za prolećne radove. U julu i avgustu su tropske temperature i predviđanja su da će taj talas biti još jači u narednim godinama – objašnjava Nikolić.
Prema njegovim rečima, požari koji se dešavaju se mogu dovesti u vezu sa šumama, jer dobar deo tih požara nastane tako što se zapali rastinje na poljoprivrednom zemljištu, livadama, pašnjacima i onda se prenese u šumu.
Najugroženije četinarske šume
Dodaje da kada dođe do požara, sve šume su podjednako ugrožene.
– Možemo reći da su na prvom mestu najugroženije četinarske šume, pogotovo crni i beli bor, zbog svog hemijskog sastava. U njima se nalazi terpentinsko ulje koje gori i koje se jako teško gasi. Posle crnog i belog bora dolaze hrastovi a bukva, koja je kod nas najzastupljenija, dolazi na četvrto ili peto mesto po ugroženosti – kaže savetnik u Upravi za šumu.
Naglašava da je uglavnom ljudski faktor uzrok požara.
– Od početka godine na teritoriji kojom gazduje JP “Srbijašume” i u privatnim šumama, što je teritorija od dva miliona hektara, bilo je 34 požara sa zahvaćenom površinom od 1.000 hektara. Od toga je 11 požara bilo izazvano ljudskim faktorom a od udara groma je bilo izazvano osam požara. Treba uzeti u razmatranje površinu koja je zahvaćena. Površina koja je bila zahvaćena požarom od udara groma je bila skoro 1.000 hektara, a površina koja je pod požarom zbog nepažnje čoveka je negde oko 30 hektara – objašnjava Nikolić.
Dodaje da je, prema podacima Centra za šumske požare pri Šumarskom fakultetu, od 2009. do 2020. godine u proseku bilo oko 110 požara godišnje i da je prosečna zahvaćena površina bila oko 3.000 hektara na godišnjem nivou.
– Kad naiđe požar to je katastrofa za biljni i životinjski svet. Ne samo u trenutku dok sve gori. Požar ostavlja velike posledice na biodiverzitet a nakon toga na toj površini gde su izgorela stabla nema vegetacije, može doći do bujica i poplava jer nema šta da štiti zemljište. Kao najgora situacija je ulančavanje šteta – poručuje Vladimir Nikolić.
Sanacija šuma obavezna po zakonu
Ističe da je po Zakonu o šumama definisana obavezna sanacija šuma, i privatnih i državnih podjednako.
– Najkasnije tri meseca od nastanka akcidentne situacije mora da se donese sanacioni plan koji će za konkretnu površinu predvideti radove koji će se tu izvoditi – rekao je Nikolić.
Apeluje na građane da se u prirodi ponašaju u skladu sa njom, ne pale otvoreni plamen i ne ostvljaju otpad.