VELIKA OPASNOST POSLE KIŠE: Krpelji doneli OPAKU BOLEST, već ima ZARAŽENIH - OVAKO se borite sa NAPASTIMA

Samo u Beogradu, od početka godine do kraja prošlog meseca, ukupno je 35 pacijenta obolelo od lajmske bolesti, pokazuju podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje. Sezona je tek počela, a svaki četvrti krpelj u Srbiji je zaražen, dok se, kako upozoravaju u Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, do kraja juna očekuje najveći "nalet" ovih insekata.

Donošenje izvađenog insekta na hitnu laboratorijsku analizu je najbrži način da se utvrdi da li bolest postoji. Ovu uslugu građani plaćaju o sopstvenom trošku, kada procene da im je potrebna.

- Ako postoji sumnja na lajmsku bolest, laboratorijskom analizom zaraženog krpelja to može brzo da se potvrdi - kaže prim. dr Nevenka Dimitrijević, lekar Doma zdravlja Voždovac.

- Rezultati se dobijaju mnogo ranije nego analize antitela koje se rade ljudima.

Zaraženi krpelj najčešće ne prenosi infekciju ukoliko se brzo odstrani. Ali kada postoje tipični simtomi lajmske bolesti, kao što su crvenilo u obliku kruga i otok, lekari ne moraju da čekaju na analize, već se odmah propisuje antibiotska terapija.

- Kada infekcija postoji, neophodno je da pacijent uzme terapiju najkasnije 72 sata posle uboda - kaže prim. dr Dimitrijević.

- Razvoj oboljenja može da se spreči sa tačno određenim vrstama i dozama antibiotika. U zavisnosti od slučaja, antibiotici se primenjuju ambulantno ili intravenski.

Problem su, međutim, oni pacijenti kod kojih bolest nije dala nikave simptome. Oni čine čak jednu trećinu zaraženih.

- Kod njih bolest prođe neotkrivena, sve do kasnih stadijuma - kaže naša sagovornica.

- Ako se ništa ne preduzme, kada prođe od šest do osam nedelja može da dođe do komplikacija kao što su zapaljenje moždanih opni, zapaljenje nerava, zglobova, srčanog mišića... Zato treba uvek obratiti pažnju, naročito od deset do mesec dana nakon uboda.

Osim bakterije borelija burgdoferi, koja je prenosilac lajmske bolesti, među krpeljima u Srbiji nalaze se prenosici drugih bakterija i virusa koji izazivaju oboljenja granulocitne anaplazmoze, erlihioze i krpeljskog encefalitisa.

Biolog Radmila Zlatić Sibinović kaže da se svakog meseca sprovodi monitoring i tretiraju lokacije na kojima je brojnost krpelja najveća.

- Na pojedinim lokalitetima brojnost je ekstremno visoka. To su privatna dvorišta, mesta sa kućnim ljubimcima, domaćim životinjama, divlje deponije, parkovi koji se neredovno čiste i kose. U Beogradu je trenutno najviši procenat zaraženih jedinki konstatovan na Avali i iznosi 25 odsto - kaže Radmila Zlatić Sibinović.

Za suzbijanje krpelja koriste se uređaji za tretman sa zemlje, kao i preparati koje je registrovalo Ministarstvo za zaštitu životne. Neke od preventivnih mera kojima može da se smanji brojnost krpelja su košenje, uređenje zelenih površina, uklanjanje divljih deponija i sprovođenje mera deratizacije. 

Važno je odstraniti krpelja iz kože što pre i najbolje je da se to uraditi pincetom, kažu lekari. Na taj način krpelj može da se odstrani u celosti. Metode narodne medicine, kao što su omamljivanje krpelja naftom, svakako nisu preporučljive, kaže dr Dimitrijević.

- Građani mogu samostalno da kontrolišu brojnost redovnim košenjem i čišćenjem. Ukoliko i pored ovih mera krpelji budu prisutni, mogu se obratiti Zavodu za biocide i medicinsku ekologiju, da sprovede njihovo suzbijanje na javnim i privatnim površinama - kažu u Zavodu.

Nema više crvenih pečata po telu: Evo kada počinje suzbijanje komaraca u Beogradu!

Neke od preporuka za mere individualne zaštite su izbegavanje visoke trave, ležanja na zemlji ili odlaganje garderobe na neuređenim zelenim površinama. Potrebno je nositi garderobu dugačkih rukava i dugih nogavica svetlijih boja, jer se tako krpelji mogu lakše uočiti. Mogu se koristiti repelenti, ali oni ne pružaju stoprocentnu zaštitu od ovih insekata.

Pri povratku iz šetnje u prirodi, potrebno je temeljno prekontrolisati kožu, naročito one delove tela na koje se krpelj najčešće kači, kao što su područja pazuha, prepona, pupka, kose, potiljka, vrata i uha.