ZELENIŠ JE NAJISPLATIVIJI: Od ovog povrća možete zaraditi MILION I PO dinara!
Kako mala i srednja poljoprivredna gazdinstva mogu da zarade tema je studije ''Gde je profit u poljoprivredi'', a jedna od autorki Jelena Drobnjak sekretarka Privredne komore Vojvodine, kao primer navodi da na jednom hetaru rukole može da se zaradi čak tri miliona i trista hiljada dinara. Ipak, proizvođači moraju da znaju da je ovo tržište u povoju, te da se rukola prodaje većinom u bogatim gradskim sredinama.
Ako uzgajate ovo BILJE, možete BRZO DA SE OBOGATITE: Ulaganje minimalno, a zarada HEKOLIKO HILJADA EVRA!
GRAĐANI, ROK JE DO 1. JULA: Novi zakon predviđa OŠTRE SANKCIJE ako zakasnite sa prijavom
DRŽAVA STAJE NA PUT MAHINACIJAMA! Objavljene očekivane cene za 10 najvažnijih poljoprivrednih proizvoda
- Izračunali smo troškove i moguću zaraduz za 38 najvažnijih biljnih kultura. Najrentabilnija je proizvodnja povrća i voća, pogotova plastenička proizvodnja. Ona u početku zahteva ulaganja od 12.000 do 15.000 evra, međutim, pri drobrim agrotehničkim merama može da se isplati za godinu dana. Na jednom hektaru paškanta, zelene salate, peršuna, endivije može da se prihoduje oko milion i sto hiljada dinara - rekla je Drobnjak.
Cilj ove studije jeste da se sagledaju okvirni prihodi i rashodi, odnosno ekonomski efekat u pojedinim linijama biljne proizvodnje. Na bazi toga, poljoprivrednici će doneti odluku za onu liniju proizvodnje koja je za njih maksimalno profitabilna. Oni koji ulože novac u plastenik od 200 kvadratnih metara, od paradajza mogu da zarade u proseku 330.000 dinara, od krastavca 135.000, a paprike 65.000 dinara.
- Što se tiče voća, na prvom mestu su orah i lešnik iz razloga što je velika tržišna tražnja, nema ga dovoljno, uvozimo ih. Najmanja su ulaganja, a najveća su dobit - kaže Drobnjak.
Najmanja ispalitovast je kod žitarica, gradacija unutar ove grupacije biljnih kultura ide tako da se najviše isplati uzgajati kukuruz, pšenicu, pa ječam. Dobit od kukuruza je 33.000 dinara po hektaru, pšenice oko 10.000 i ječma oko 7.000 dinara.
U pregovoru ove studije PKV navedeno je da su prikazani rezultati orijentacionog karaktera za poljoprivredne proizvođače. da bi znali kolika su ulaganja, odnosno koliko si okvirni prihodi u pojedinim linijama biljne poljoprivredne proizvodnje.
Dragomir Ivanović jedan od retkih proizvođača, šparglu je uvrstio u svoj vrt u Parku prirode Ponjavica, u blizini Dunava, zbog poduge liste prednosti u odnosu na ostalo povrće.
- Kad se jednom posedi špargla traje do 20 godina, skoro kao voće. Troškovi su umereni, postoji tražnja na tržištu koja stalo raste, prodaje se u našoj zemlji, ali je tražena i na drugim tržištima. Otporna je na grad, bolesti, sušu, ne treba joj hemija, ne traži veliki rad, zdrava je i lekovita, a na nevelikoj zemljišnoj površini može da se zaradi preko 20.000 evra po hektaru. Mogu tvrditi da su naši uslovi idealni za neke sorte špargle - priča Dragomir Ivanović.
Tržišna cena u maloprodaji kod nas je 1.200 dinara, što je čini veoma profitabilnom. Tražnja sa šparglom raste u svetu, gde je potrošnja preko milijardu dolara. U Srbiji je rast tražnje oko 30 odsto godišnje.
Apel građanima: "Nema razloga za stvaranje zaliha, hrane ima dovoljno"
Podrška ekonomiji zbog korone: 39 MILIJARDI DOLARA subvencija privredi!
NE ZAGAĐUJU SAMO IZDUVNIM GASOVIMA: Ovaj deo automobila je čak 1.000 puta gori
Neočekivana situacija penzionera iz Mladenovca: Otišao u prevremenu starosnu penziju, nije ni slutio šta ga čeka!
KREMENOVIĆI JEDINI NA BALKANU LIJU CRKVENA ZVONA: Božanski zvuk iz Šumadije čuje se u celom svetu (FOTO)