"Radovane, ako mi ti umreš, i ja ću da se ubijem": Zorica Vučković bez noge i plućnog krila, sedam godina čeka na useljenje

Zorica Vučković / Izvor: Foto: Privatna arhiva

U "novoj" kući je vlaga izbila po 50 centimetara sa plafona i poda, pa ne postoji nikakva mogućnost da nesrećna devojka tu živi

Iako je pre nekoliko godina uz pomoć donacija, ali i opštine Svrljig dobila novu kuću, tridesetogodišnja Zorica Vučković, koja je u detinjstvu zbog bolesti ostala bez noge i plućnog krila, potpuno sama, izolovana od sveta, živi u straćari u selu Drajinac u nehumanim uslovima, jer novi dom koji je prekrila vlaga i buđ, i dalje čeka na struju i vodu.

"NA ZLO ODGOVORI DOBRIM, TVOJE DOBRO JE VEĆE OD ZLOBE" Veliki svetac nam pokazuje čega danas da se pridržavamo

NJEGOVOG LICA SE SVI SEĆAMO: Kako danas izgleda Beograđanin sa "Kinder" čokolade? (FOTO)

"ZNA SE ŠTA JE MOGUĆE, A ŠTA NIJE REALNO" Kon odgovorio na pitanje kad će države da otvore granice

Zbog toga Zorica i sedam godina nakon što joj je kuća izgrađena, živi u straćari koja ima dva sobička. Ova nesrećna devojka ostala je bez majke sa tri i po godine, a bez oca pre sedam. U 13. godini je ostala bez noge koja joj je odstranjena jer joj se, posle bezazlene povrede u školskom dvorištu, inficirala rana. Otac je nije na vreme odveo lekaru, a kada je infekcija uzela maha, završila je na klinici u Beogradu, gde su jedino mogli da urade amputaciju i tako devojci spasu život.

Samo tri godine kasnije, ponovo je morala pod nož. Doktori su bili primorani da joj odstrane jedno plućno krilo kada su otkrili da boluje od malignog tumora. Do pre nekoliko godina o njoj je brinuo otac. Živi od socijalne pomoći, sestre je više ne obilaze, kao ni rodbina. Međutim, ona je puna optimizma i ne odustaje od borbe, a tu su i dobri ljudi koji pomažu koliko mogu.

- Teško se krećem, plašim se da li ću negde da padnem, i zbog toga mi je jedino žao, što ne mogu dalje od svog dvorišta. Ja sam jak borac u životu i idem samo napred, iako idem na tri noge, sa protezom i štapom. Život mi je bio težak, nakon smrti majke, kao mala, izgubila sam se, što je ostavilo posledice po moje zdravlje. Radovala sam se novoj kući, ali ne smem da se preselim tamo zbog pluća, jer ima dosta vlage - rekla je Zorica za Večernje novosti.

Pomoć na izmaku snaga

Jedinu stalnu pomoć Zorica i njega baka Stanislava imaju od Nišlije Radovana Cvetanovića (67), koji se trudi da im se nađe u nevolji kad god može.

- Situacija je izuzetno teška, praktično katastrofalna. Sedam godina Zorica ne može da se useli… Vlaga je sad zahvatila po 50 centimetara I sa poda I plafona, to je strašno, tu ne može da se živi. U međuvremenu, od svih događanja, od silnog stresa, Zorica je dobila I dijabetes, a ima problema i sa srcem. Nema ko da čuva nju i njenu baku, nema ko da ih brani. A i ja sam na izmaku snaga... Možete li da zamislite kako mi je kad mi Zorica kaže: "Ako mi ti umreš, i ja ću da se ubijem". To je strašno - drhtavim glasom zaključuje Radovan.

Da Zorica iole normalno živi, ne treba mnogo. Potrebno je malo, da se izoluje od vlage i da se uvedu struja i voda. Ali i toliko, ova žena sama ne može jer nema para. U ovom kraju Drainca, Zorica i baka Stanislava jedine su meštanke. Ko kome više pomaže, ni same ne mogu da se dogovore, ali jedna bez druge, kako kažu, ne bi mogle.

- Ja sam joj pomagala otkad je bila mala. Napaćeno dete, mnogo se mučilo kroz život, ali ona je tako vesela, nasmejana, čoveku greje dušu - istakla je za ovaj beogradski dnevnik baka Stanislava Gligorijević.