BOL I ŽALOST: Više od 500 rođaka i prijatelja u suzama je ispratilo Milicu (8) na večni počinak

Više od 500 rođaka i prijatelja u suzama je ispratilo nesrećnu devojčicu na večni počinak.

Od tuge i bola skoro niko nije smogao snage da baci grumen zemlje preko malog belog kovčega.

- Kako na dete da bacim zemlju, ne mogu... - šaputali su ucveljeni ljudi pored Miličine rake. Ni miličina učiteljica nije mogla da zadrži suze dok se opraštala od nje.

- Oprostili smo se sa ovim letom, ispratili smo laste, a ti si nenadano odletela i ostavila bolan trag u našim dušama. Završila si svoj ovozemaljski let i hrabro, odvažno sa novim krilima započela jedan nov, nama nepoznat put. Svi znamo da ćeš na tom putu biti odvažna i hrabra. Kao što si uvek bila. A nama ostaje da te iznova i iznova dozivamo u sećanje. Ostaje nam da tvoj nežni pogled tražimo u poljima različka, da tvoju zlatnu kosu prepoznamo u oktobarskim krošnjama, a tvoj lik zamišljamo među zvezdama. Golubice naša nežna, tužna će biti tvoja stolica u našoj učionici. Usamljen će biti tvoj pano sa našim crtežima bez tvog crteža. U žamoru velikog odmora nedostajaće tvoj glas. Tražićemo ga u crvkutu ptica. Naše ekskurzije više neće biti tako zabavne kao pre. Ništa više neće biti kao pre bez tebe. Ali ako si rešila da započneš svoj novi let, onda mi tu nemamo šta da dodamo. Želimo ti srećan put i mesto na kojem ćeš biti srećna u večnoj igri sa macama i anđelima - rekla je učiteljica u suzama.

Dok su slušali učiteljičini reči, Miličini školski drugari u suzama su pokušavali da nađu utehu, grleći se međusobno.

Neutešni roditelji nemo su plakali i gledali kako zemlja pokriva kovčeg njihove ćerke. Pridržavali su Miličinog dve godine starijeg brata , koji je u strahu i očaju posmatrao šta se događa.

Podsetimo, Milica je poginula tokom igre u dvorištu svoje porodične kuće kada je na nju pao deo poljoprivredne mašine.