"DROGA ZA SILOVANJE" U SRBIJI SE POJAVIO NOVI NARKOTIK: Tečni ekstazi koriste mladi - kako im je postao dostupan?
Droga GHB poznatija kao tečni ekstazi ili droga za silovanje sve češće se zloupotrebljava kod mladih u regionu, pokazalo je istraživanje Centra za bezbednost, istragu i odbranu DBA. Da li se ovaj narkotik konzumira u Srbiji i koje su opasne droge postale dostupne mladima?
OD OBIČNOG SMRTNIKA DO JEDNOG OD NAJOPASNIJIH LJUDI PODZEMLJA: Ubistva, otmice, droga - uspon i pad Velje Nevolje!
UŽAS U ZEMUNU DOBIO EPILOG! Momak i devojka nogarom od stolice NASMRT PRETUKLI starca - dobili po 20 godina ROBIJE
VATRA SE ŠIRI: Šumski požar izbio na auto-putu Beograd-Niš u blizini Kaluđerice
Stevan Đokić iz Centra za bezbednost, istragu i odbranu DBA, navodi da je GHB "klupska droga" koja je na našim prostorima bila poznata i u kasnijim osamdesetim godinama.
- Kao organizacija, često radimo istraživanja koja su vezana, ne samo za Srbiju nego i za zemlje iz regiona, jer često se pokazalo da veći deo onoga što se pojavi u pojedinim zemljama, ubrzo postane aktuelno i u Srbiji. Ova droga je poznata "klupska droga" i ona je prisutna čak i na našim prostorima od nekih osamdesetih godina. Najčešće je konzumiraju pripadnici LGBT zajedinice, svojevoljno, ali neretko je zloupotrebljavaju i drugi, upravo kao mamac za silovanje - objašnjava Stevan.
Đokić objašnjava da je ova droga posebno opasna jer se može napraviti u kućnim uslovima.
- Ovu drogu kod nas, najčešće, donesu stranci i to kada su neki festivali, žurke i slično. Opasno je što se na dark webu može pronaći recept kako bi se ova droga mogla napraviti i u kućnim uslovima - priča on i dodaje da se za samo pedesetak evra može kupiti bočica veličine kapi za nos.
- Cena ove droge varira od količine, kao i kod svake druge droge. Uglavnom se prodaje u malim bočicama, a za pedesetak evra može se kupiti bočica veličine kapi za nos. Ova droga je lako dostupna ali samo edukacija građana o zloupotrebama droge, stvara dilerima veću opasnost da izvrše prodaju - dodaje on.
Đokić upozorava da je jedina uspešna zaštita od ove vrste droge upravo kontrolisanje pića koje unosimo tokom večeri.
- Ova droga spada u kategoriju depresora nervnog sistema. Ne bi li se uspešno zaštitili gotovo građani treba da naručuju pića koja sami otvaraju, flaširana ili u konzervama - dodaje on.
Đokić objašnjava da se u poslednjih nekoliko godina pojavile mnogobrojne nove droge, uglavnom sintetičke koje su veoma opasne.
- U poslednjih nekoliko godina u Srbiji su se pojavile mnogobrojne nove droge, uglavnom sintetičke, veoma opasne. Neke su se u prvom trenutku prodavale i legalno. To su uglavnom bili nekakvi egzotični mirisi, poput “Magic Dragon” ili “Spice”. Naša policija je imala i zaplene sintetičkog kanabinoida koji je 800 puta jači od marihuane. Zatim, imali smo pojavu droga DMT, Bup, Blou, Vertex, Rainbow, China Girl, Prijatelj, Murder 8... - dodaje Đokić.
On dodaje da se u Srbiji i 2018. godine pojavila droga poznatija kao "Božja droga".
- Ona spada u sintetičke droge. U pitanju je Dimetiltriptamin te se ova droga drugačije naziva DMT. Izaziva halucinacije, euforiju, povećava temperaturu. Unosi se udisanjem isparenja ili oralno. Postoji verovanje da su ovu drogu koristili indijanci za spiritualne svrhe, te mnogi misle da će konzumiranjem ove droge doživeti spiritualno iskustvo, te je zato dobila naziv "Božja droga".
- U Srbiji je prvi put evidentirana 2018-te godine kada je zaplenjena jedna veća količina koja je stigla iz Nemačke - priča Đokić.
Iz "DBA" upozoravaju da je bilo slučajeva kada su konzumenti već posle jedne tablete umirali.
- Imali smo slučaj i kombinacije nekoliko supstanci, konkretno diphenidin koji se mešao sa MDMA. Postizalo se jače dejstvo, odnosno jači halucinogeni efekti - objašnjava Đokić koji naglašava da je svaka droga opasna i ostavlja posledice.
- Većina droga i posle prvog uzimanja može da ostavi posledice. Poznato je da pojedini konzumenti LSD-ja imaju razne flešbekove i halucinacije i posle dvadeset godina od uzimanja ove droge. Svaka droga ostavlja neku posledicu, a većina droga ubija vrlo brzo - naglašava on i dodaje da nove, sintetičke droge, mogu da se nabave po ceni od 800 dinara pa naviše.
Da je adolescentsko doba period kada mladi isprobavaju nove stvari, govori i statistika koja pokazuje da je šest od deset srednjoškolaca imalo kontakt sa nekom drogom, dok osam od deset studenata zna kako i preko koga može da nabavi drogu.
Đokić dodaje da su po njegovom mišljenju ove brojke poražavajuće.
Kako se zaštiti i kako ih prepoznati i da li je samo edukacija dobar način da se mladi, ali i građani edukuju o ovim smrtonosnim drogama...
- Kada pričamo o prepoznavanju droga, svaka ima svoje detalje, kada je izgled i kada je dejstvo u pitanju. Važno je omladinu edukovati o tome kako ne bi ušli u ovaj opasni svet i kako bi mogli da prepoznaju ako im neko nešto ponudi. Prema mom ličnom mišljenju edukacija treba da počne sa polaskom u školu - dodaje on.
Iako Centar za bezbednost i istragu DBA u svojim istraživanjima pominje nove vrste narkotika, u Upravi carine naglašavaju da na graničnim prelazima u Srbiji u skorije vreme nisu imali zaplene do sada neotkrivenih droga.
- Napominjemo da na osnovu podataka kojima raspolažemo, nije bilo zaplena novih vrsta narkotika - kažu u Carini.
Zatim navode da, tokom prethodnih četiri godine, najviše su zaplenjeni marihuana, ekstazi i kokain.
Koliko je droge otkriveno na granici tokom 2020. i 2021. godine:
- marihuana 1.480.246 grama
- ekstazi 67.677 grama
- heroin 66.206 grama
- kokain 5.594 grama
- hašiš 1047 grama
Kako priča advokat Nikola Ristović, prema našem Krivičnom zakonu, zaprećene kazne za krivično delo neovlašćenog stavljanja u promet opojnih droga su u rasponu od 3-12 godina zatvora.
- Ukoliko je delo učinjeno od strane grupe (koja podrazuma tri ili više lica koja zajednički deluju u dužem vremenskom periodu) zaprećena kazna je od 5-15 godina zatvora. Sve ovo se odnosi isključivo na prodaju, odnosno stavljanje u promet opojne droge, dok su za druga dela koja se odnose na opojne droge, uzgajanje, držanje u većoj količini ili držanje za sopstvenu upotrebu ona su regulisana drugim članovima Krivičnog zakon i kazne su blaže - objašnjava Ristović.
Advokat dodaje da se prilikom odmeravanja kazne, poslednjim izmenama Krivičnog zakona i propisana nova pravila.
- Ukoliko je delo učinjeno iz mržnje u vezi ličnih svojstva oštećenog i to pol, rasa, seksualna pripadnost, nacionalna i dr, sud je u obavezi da to koristi kao otežavajuću okolnost. U slučaju povrata ako je delo učinjeno sa umišljajem a od prethodne osude za umišljaj nije poteklo više od 5 godina, sud ne može odrediti kaznu ispod zakonskog minimuma i u slučaju višestrukog povrata, odnosno kada je učinilac osuđen za umišljajno krivično delo najmanje dva puta i to na kaznu u trajanju od godinu dana, a da od poslednje osude nije prošlo više od 5 godine. Tada se ne može izreći ona koja je manja od polovine propisane kazne (primer: zaprećena kazna 3-12 godina, sud mora da izrekne kaznu od najmanje 6 godina i 1 meseca) - naglašava Ristović.