JEDNA ŽENA PRVA SAZNALA TAJNU TITOVE JUGOSLAVIJE! Njega su mesecima krili - čovek iz podzemlja odao sve (FOTO)
Sudbina je ibeovca Vlada Dapčevića i Ljubu Zemunca dva puta spojila u zatvorima u Beogradu i Požarevcu.
Zatvorske dane u kaznionicama bivše Jugoslavije, verovali ili ne, zajedno su provodili Vladimir Vlado Dapčević i Ljubomir Magaš, poznatiji kao Ljuba Zemunac.
OVAKO JE PUKLO PRIJATELJSTVO ARKANA I GIŠKE! Đorđe mu je izgovorio samo JEDNU rečenicu (FOTO)
TRI DECENIJE OD DŽAMBE NI TRAGA: "Kralj Dorćola" udarcima izuvao iz cipela, prebio Arkana pa nestao
U BEKSTVU SKORO DVE DECENIJE! Vodio svoju krimi grupu, blizak saradnik klana Amerika - za povratak u javnost zaslužan Šešelj
Sudbina je tako spojila dvojicu kontroverznih, jedan je revolucionar, zatvaran zbog IB-a, politički emigrant i ogorčeni protivnik Titova režima, dok je drugi legenda beogradskog asfalta, kriminalac i bokser, najpoznatiji predstavnik jugoslovenskog podzemlja.
Vlado Dapčević je rođen 1917. u selu Ljubotinji. U 16. godini postaje član Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), a u 17. član je ilegalne Komunističke partije Jugoslavije (KPJ). Više puta je hapšen.
Na Cetinju je bio učesnik krvavih uličnih sukoba sa žandarmerijom. Ranjen je u glavu kad je na Beogradskom univerzitetu predvodio okršaje sa konkurentskom studentskom organizacijom Dimitrija Ljotića - Jugoslovenskim narodnim pokretom ZBOR. U ratu je bio hrabar, ranjavan, ali i nedisciplinovan - isključivan i vraćan u KPJ.
Iz rata je izašao u činu potpukovnika, a od 1947. je pukovnik, načelnik Uprave Generalštaba JNA za agitaciju i propagandu.
Na početku sukoba Tito-Staljin, sa dvojicom drugih Crnogoraca, Arsom Jovanovićem i Brankom-Kađom Petričevićem, 1948. pokušao je da ilegalno pređe granicu i emigrira u Rumuniju. Jovanović gine, a Petričevića hapse.
Usred Moskve zaratio sa vlastima SSSR
On uspeva da se vrati i prikrije u Beogradu. Uhapšen je u novom pokušaju bekstva, ali na mađarskoj granici. Osuđen je na 20 godina. Od 1950. do 1956. boravio je u logorima Stara Gradiška, Goli otok, Bileća gde je preživeo najgore torture. Po amnestiji, sa grupom istomišljenika, mahom Crnogoraca, 1958. beži u Albaniju, a odatle u SSSR. Tamo se sukobio sa sovjetskim vlastima: 1962, jer je hteo da okupi dobrovoljce za odlazak na Kubu, da ratuje sa Amerikancima.
Kasniije je želeo da ide u Vijetnam, ali mu nisu dali putne dokumente. Usred Moskve, "zaratio" je sa Komunističkom partijom SSSR i podržao albanske i kineske komuniste. SSSR napušta 1966. i preko Bukurešta, jer je u belgijskoj ambasadi dobio privremenu vizu, odlazi u Zapadnu Evropu.
Preživeo je radeći teške fizičke poslove od Belgije, Francuske, Švajcarske, do Holandije i Austrije. Povezao se sa radikalnim marksističko-lenjinističkim partijama iz Zapadne Evrope, a održavao je veze i sa "ibeovcima" u Istočnoj Evropi.
Kidnapovan u Bukureštu
Uspeo je 1973. godine da izbegne likvidaciju jugoslovenske tajne službe. U Briselu se venčao sa Belgijankom i postao njihov državljanin.
Na osnovu dogovora na najavišem nivou, između Jugoslavije i Rumunije, pripadnici jugoslovenske tajne službe 1975. u Bukureštu, na jednom okupljanju "ibeovaca", kidnapovali su ga i tom prilikom ubili njegove drugove Đoku Stojanovića i Aleksandra Opojevića.
- Polomili su mi zube, isekli jezik, odrali grlo, polomili rebra i povredili sve unutrašnje organe, a na kraju mi stavili na usta i nos neku maramu. Potpuno sam izgubio svest. Probudio sam se sutradan uveče u beogradskom Centralnom zatvoru u jednoj ćeliji u suterenu - opisivao je kasnije Dapčević.
Polomljen u tajnosti
Jugoslovenske vlasti mesecima su držale u tajnosti njegovo hapšenje. Tek 25. decembra 1975. objavljeno je da je "u vršenju neprijateljske delatnosti uhapšen Vladimir Dapčević na teritoriji Jugoslavije".
U međuvremenu, neko van zatvora već zna o hapšenju Dapčevića.
To je Rosa Ćurčić, domaćica, majka Ljuba Zemunca, koja je posle razvoda sama podizala sina i ćerku.
Magaš je rođen 1948. godine u Zemunu, a sa porodicom se kasnije preselio na Zvezdaru. Kad je imao šest godina razveli su mu se roditelji. Učio je auto-limarski zanat, ali ga nije završio. Radio je jedno vreme u pogonu IMT u Dobanovcima. U policiji je prvi put registrovan 1964. godine kao napasnik, a u narednih nekoliko godina često je privođen zbog pretnji, tuča, otmica tašni, grebanja automobila.
Na Zvezdari je Magaš počeo da se bavi i amaterskim boksom i uličnim tučama.
Sud u Beogradu mu je 1965. odredio meru slanja u Dom za maloletne prestupnike u Nišu. Dve godine kasnije, u jednoj tuči na Tehnološkom fakultetu, teško je prebio studenta Vladimira Vučkovića, pa je u strahu od policije prvi put pobegao u Austriju. Kasnije je osuđen za ponovljeno silovanje, ali beži u Italiju. Početkom sedamdesetih predvodio je jugoslovensku bandu, a ranio ga je prijatelj sa nadimkom Kole Debeli.
U Milanu je hapšen, a bio je i akter zatvorske pobune. Otišao je, potom, u Nemačku i živeo od reketiranja.
Nemačke vlasti izručile su Jugoslaviji Magaša 1975. godine i to zbog neodležane kazne za silovanje. Tako se obreo u CZ-u baš u vreme kad su iz Rumunije dopremili Vlada Dapčevića.
Mama, znaš li ko je noćas doveden
U knjizi Dušana Popovića i Nebojše Pavlovića "Ljuba Zemunac, maneken smrti", objavljenoj 1988, dve godine posle Magaševog ubistva u Frankfurtu, svedoči njegova majka, Rosa:
- Sad ću da ispričam jedan detalj. Ljuba u CZ-u, leži u bolnici zbog metka koji mu je šetao, onog što je Kole u njega ispalio, a to nisam ni znala. Ja negde oko podne dolazim u posetu s njegovim ocem... nosim sinu paket. S njim još trojica zatvorenika i tri milicionera. A on se ne obraća ocu, nego meni:
-Mama, znaš li ko je noćas doveden - pita.
- Ja sad očekujem da će da spomene nekog od svojih drugova, kad on kaže: Vladu Dapčevića su doveli. Ja pobelela, gledam policajce.
- Doveli su ga noćas, majko! Dolaze drugovi, visoki rukovodioci da ga pljuju. Poslao sam mu jutros čokoladu - rekao joj je sin.
- U tom trenutku nisam znala gde sam. Kažem: "Dobro, sine, nego kaži šta tebi treba?" On odmahuje rukom "ništa, samo da ti kažem, da znaš da je tu". Ja sam prva saznala da je Vlado Dapčević doveden u CZ, pa je kasnije premešten u Požarevac - ispričala je Rosa Magaš.
Ponovni susret sa manekenom smrti
Vlada Dapčevića, na za javnost zatvorenom procesu u Beogradu, branio je Jovan Barović. Presuđeno mu je 5. juna 1976. - na smrt.
Ipak, zbog pritiska belgijskih vlasti, njegove starosti, ugleda porodice i učešća u Narodnooslobodilačkoj borbi, kaznu mu 21. juna 1976. smanjuju na 20, pa na 15 godina. Robija u "Zabeli", kraj Požarevca., a tu ga opet zatiče - Ljuba Zemunac.
U zatvoru su Dapčević i Magaš, po različitim osnovama, klasifikovani kao "nepopravljivi" unutar zloglasnog Sedmog paviljona KPD "Zabela".
Tako je bilo sve do velike robijaške pobune 1977. godine, koja je trajala nekoliko nedelja.
Radnici KPD uzeti su za taoce, a potom su mučeni i preživeli su torturu. Magaš je potom premešten u drugi zatvor, dok je Vlado tu robijao do kraja.
Ljuba Zemunac je na desnoj ruci imao istetoviranu zvezdu petokraku, a kasnije je istetovirao i lik Če Gevare, koji mu je postao uzor.