Joca Amsterdam izlazi na slobodu?! Osuđen na 15 godina, ali sada ima NOVI PLAN
Pamtim ga kao mirnog i povučenog dečaka, koji se više družio sa devojčicama nego sa dečacima - kaže Jocin školski drug
Sreten Jocić zvani Joca Amsterdam (55), koji izdržava kaznu zbog optužbe da je naložio i platio ubistvo Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš, mogao bi iduće godine da zatraži uslovni otpust.
Pročitajte i:
Jocić je najpre bio osuđen na 15 godina zatvora kao nalogodavac ubistva, ali je već odležao šest, tako da bi srpski i evropski don, kako ga mnogi zovu, mogao uskoro da udiše svež vazduh!
- Pošto je Jociću Zakonom o amnestiji iz 1995. godine kazna smanjena na 13,5 godina, on bi mogao da zatraži uslovno puštanje na slobodu. Po tom zakonu je važila odredba da posle izdržane polovine kazne postoji mogućnost za uslovni otpust ako se zatvorenik dobro vlada - kaže sagovornik.
Jocić je osuđen jer je dvojici policajaca naložio i platio da ubiju Gorana Marjanovića zvanog Goksi Bombaš. U kafiću Sportskog centra „Olimp“ u Beogradu 18. jula 1995. ubijeni su Goksi Bombaš i njegova devojka Marija Đorđević. Prvobitnu kaznu zatvora od 15 godina služi od 28. decembra 2012. godine.
Jocić je, navodno, bio u sukobu sa Miloradom Lukovićem Legijom, pa se spekulisalo da se komandant JSO 2004. predao u strahu od Joce Amsterdama. To je kasnije demantovano, a on i Legija su sada komšije u „Zabeli”. Priča se da je često menjao cimere, jer su se oni žalili na verbalnu torturu, govoreći da je on neprekidno pričao o sebi i svojim planovima!
- Jocini cimeri su prvo sa velikim oduševljenjem prihvatali da budu s njim u ćeliji. Ipak, oduševljenje bi kratko trajalo, jer niko od njih nije izdržao duže od tri meseca. Njihove molbe su se svodile na to „da oka ne mogu da sklope” jer Joca priča kao navijen! Jedni su dobijali premeštaj u druge ćelije, ali je zbog manjka prostora neko uvek morao da bude njegov cimer! - pričaju izvori iz „Zabele”.
- U međuvremenu je bio u pritvoru, od 27. aprila 2009. do 28. decembra 2012, kao okrivljeni u slučaju ubistva vlasnika hrvatskog nedeljnika „Nacional“ Ive Pukanića i njegovog saradnika Nike Franića, ali je oslobođen krivice. Ne odustaje od toga da mu se i taj pritvor uračuna u kaznu koju je dobio za naručivanje ubistva Goksija Bombaša, što ranije nije prihvaćeno - kaže sagovornik.
Jocić je zatražio i da mu se zbog pritvora u slučaju „Pukanić” isplati odšteta od 60 miliona dinara, pa je odlučio da tuži Srbiju zbog nezakonitog pritvora. Trgovac draguljima, kako je sebe predstavljao, i tada se upustio u trgovinu sa državom.
- Preko advokata je državnim organima uputio zahtev o eventualnom sudskom poravnanju, o čemu treba da odluči Ministarstvo pravde - navodi izvor.
Da bi prekratio zatvorske dane, Jocić je osnovao stranku, koju je najpre nazvao Srpska osuđenička lista, a kasnije ju je prekrstio u Pokret za pravdu i dostojanstvo, što mu je bio slogan partije. Čak je na parlamentarnim izborima pikirao i fotelju tadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, ali nije uspeo da sakupi 100.000 potpisa zbog isuviše kratkog roka.
Joca je iz zatvora deklamovao da program partije obuhvata borbu za veća prava osuđenika, bolji tretman zatvorenika i njihovih porodica.
- Traži da se zatvorenicima obezbede češći odlasci u takozvane ljubavne sobe, na šta zasad imaju pravo jednom u tri meseca - kaže izvor blizak Jociću.
O tome koliko je samouveren govori i činjenica da je spreman da pregazi i neke „kombi partije”, pa čak i da pregovara sa koalicionim partnerima.
- On ne želi da se bori protiv sadašnje vlasti, niti da bude oponent nekoj partiji. Na osnivanje partije ga je podstaklo iskustvo iz zatvora u Holandiji, u kojem su robijaše posećivali politički funkcioneri - rekao je ranije njegov advokat.
Da li se i ovog puta šegači, nije otkrio, ali je na suđenjima u Specijalnom sudu uvek pravio šou i pojavljivao se čak sa turbanom na glavi. Dane provodi u strogo čuvanom delu „Zabele”. Za sebe kaže da je „seljak iz Velike Krsne i legalni diler dragulja i oružja”. Ističe da govori osam stranih jezika, da je živeo u Kini, Tajlandu, Siriji, Rusiji...
Supruga Vera Milosavljević sa ćerkama redovno odlazi mužu u posetu.
- Njegov otac Živomir se redovno raspituje za njega, ali ga ne posećuje, jer je pre oko mesec dana smešten u starački dom. Porodičnu kuću u Velikoj Krsni čuva i obilazi Vera - kažu meštani.
Tvrdi da mu je „sve napakovano”, a u zatvoru voli da gleda emisiju „Znanje imanje". Meštani Velike Krsne kod Mladenovca kažu da je Joca bio solidan đak.
- Pamtim ga kao mirnog i povučenog dečaka, koji se više družio sa devojčicama nego sa dečacima. Starija sestra Rajna, udata u Splitu, bila je drčnija od njega, branila ga je od jačih, starijih dečaka - rekao je Jocin školski drug.
Meštani su otkrili da potiče iz ugledne trgovačke porodice i da kao dete nije pravio nestašluke. Ispričali su da je išao u Crkvu Rođenja Presvete Bogorodice u Velikoj Krsni, što nije bilo uobičajeno u ono vreme, i da je zbog toga dobijao čvrge od učitelja. Školovanje je nastavio u Srednjoj ugostiteljskoj školi u Grockoj i završio za konobara. Potom je otišao u Jugoslovensku narodnu armiju i tamo se od finog deteta iz dobre kuće preobrazio u Jocu Amsterdama.
- Sreten je iz bogate porodice naklonjene četničkom pokretu i zbog toga je imao problema u vojsci. Služio je dok je Tito bio živ, pa je imao lošu karakteristiku. Iz kasarne u Sloveniji je pobegao u Austriju. Priča se da ga je tamo, navodno, vrbovala Državna bezbednost, ali ne znam...
Vremenom je prekinuo odnose sa svima iz Krsne, osim s porodicom. Do 1994. je redovno dolazio, ali ga od tada nema. Sećam se kada mu je umrla majka Mara, u vreme inflacije, da je svima koji su došli na sahranu obezbedio po kantu goriva jer benzina nigde nije bilo - rekao je jedan Sretenov poznanik.
Dobio je ime po dedi, a meštani Velike Krsne su ga doživljavali kao reinkarnaciju Robina Huda i o njemu imaju samo reči hvale.
- U njegovom poslu se znaju pravila igre! Nikome on ne otima i ne pljačka nikoga. Kad ga vidite, pomislili biste da je dirigent bečke filharmonije! Toliko je fin i ima dobre manire - kazao je ranije jedan meštanin Jocinog zavičaja.
Evropski sud za ljudska prava u Strazburu prihvatio je Jocićevu tužbu zbog povrede prava na pravično suđenje u postupku za podstrekivanje na ubistvo Goksija Bombaš. Njegov advokat je tada rekao da se u većini evropskih zemalja podrazumeva da se svako lišavanje slobode uračunava u kaznu.