Likvidacija agenta DB koje je znao SVE TAJNE službe! Bio je KLJUČNI SVEDOK, a onda je počeo da priča
Ni posle dve decenije od ubistva Momira Gavrilovića, 3. avgusta 2001. ne zna se ni ko ni zašto je likvidirao bivšeg pukovnika Državne bezbednosti, ratnog komandanta i opetarivca i to nekoliko sati pošto se sastao sa Vojislavom Koštunicom, predsednkom nekadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Ubica je očigledno raspolagao sa svim potrebnim podacima o bivšem obaveštajcu, jer ga je sačekao ispred zgrade u kojoj je stanovao, u novobeogradskoj Ulici Džona Kenedija broj 15. Napadači su ga sačekali oko 22 časa, ispalio u njega smrtonosne hice i nestao u letnjoj noći. Opis ubice je bio štur, a od podataka policija je raspolagala jedino informacijom da je sa lica mesta pobegao kolima sa beogradskim tablicama.
U Vinči izbio požar: Gust crni dim prekrio čitavo naselje
UDARIO KOMŠINICU SEKIROM PA POBEGAO: Posvađali se zbog SMEĆA, potraga za muškarcem u toku
MUČENJA I UBISTVA DOŽIVLJAVALI KAO MEŠAVINU POSLA I ZADOVOLJSTVA! Veljinom klanu najviše prijale pohvale kavačkih šefova
Ono što je bila misterija pre 20 godina, ostalo je misterija i danas. Ko je i zašto ubio Momira Gavrilovića? Da li je ubijen zato što je previše znao, ili zato što su ubice mislile da poseduje više informacij nego što je stvaro imao.
Gavrilović svojevremeno bio komandant specijalne jedinice tokom rata 1991–1995. u Istočnoj Slavoniji. Mediji takođe donose i da je "Gavrilović bio neustrašivi borac", da je bilo više napadača i da je bio "akter neke afere u tadašnjem Resoru državne bezbednosti MUP-a Srbije" i gost na Arkanovoj svadbi.
Tadašnji načelnik RDB Goran Petrović je na konferenciji za medije pročitao birane i šture podatke iz personalnog dosijea ubijenog: radio u RDB-u od 1979. do 1999. godine, službovao u Beogradskom centru DB-a, Uroševcu i Somboru. "Radio sam sa Gavrilovićem dvanaest godina i znam da nije imao nameru da se vraća u službu sa kojom je bio prekinuo svaki kontakt", rekao je Petrović napominjući da se motivi ubistva ispituju, odnosno da je istraga u toku, te da nema saznanja o kontaktima ubijenog sa Koštuničinim savetnicima. Ta istraga koja se vodila nije dala nikakve razultate, jer su ubice Momira Gavrilovića ostale nedostupne pravdi, ali pomen sastanka sa Koštunicom, izazvao je pravu buru u javnosti.
"Gavrilović je imao direktan prolaz kod Jovice Stanišića mimo Petrovića koji mu je bio šef i kome je to smetalo. Stanišić je Gavriloviću direktno davao poverljive podatke o kojima drugi nisu ništa znali. Jednostavno, imao je jaka leđa", kažu Gavrilovićeve bivše kolege dodajući da je iz Službe otišao kad mu je bilo ozbiljno predočeno šta je, a šta nije njegov posao. Sagovornici "Vremena" takođe tvrde da je Gavrilović bio pod "merama", zapravo da su mu telefoni bili prisluškivani i da su ga debeovci pratili i motrili. To je saopštio svojoj supruzi posle drugog odlaska u kabinet predsednika Koštunice gde je bio tri puta. O tim je posetama voleo da priča prijateljima, ali ne i o sadržini razgovora.
Oni koje su dobro poznavali bivšeg obaveštajca jednoglasni su u oceni da se za njega nikako ne bi moglo reći da je kao operativac bio nežan. Kao primer navode da je pri hapšenjima koristio crne najlon-kese koje im je navlačio na glavu i tako ih ubacivao u automobil. "To sa kesama bila je samo jedna od njegovih metoda", kažu njegove kolege iz bivšeg RDB-a izbegavajući da nabroje i ostale. Puštena je i informacija da se Gavrilović, kada se otisnuo u privatnike posle odlaska iz Službe, bavio i nekim nelegalnim poslovima.
Ostalo je nejasno šta je zapravo Gavrilović rekao Vojislavu Koštunici, po jednoj verziji, saopštio je svoja saznanja o likvidaciji novinara Slavka Ćuruvije, ai i povezanosti nekih bivših kolega, naročito iz policije, sa kriminalnim krugovima, kao i da su i neki političari ostvarili kontakte sa mafijašima.
Smrt Momira Gavrilovića je ipak imala, skoro trenutno ozbiljne poslodice po već načete odnose između predsednika SRJ Vojislava Koštunice i tadašnjeg premijera Zorana Đinđića.
Usledili su oštri verbalni obračuni između kabineta predsednika i premijera, a međusobno su se optuživali za kriminalne rabote, saradnju s mafijašima i ubistvo Gavrilovića. Dva kabineta vodila su pravi rat saopštenjima, sa mnogo teških reči.
Danas, 20 godina kasnije, još se ne zna ni ko stoji iza likvidacije Momira Gavrilovića ni ko je direktni izvršilac ovog zločina. Nema ni Zorana Đinđića, kolji je ubijen 2003. u atentatu, a sa javne scene u političku penziju otišao je i Vojislav Koštunica. Ostaće zauvek tajna koliko je smrt Momira Gavrilovića, po jednima ključnog svedoka, po drugima mešetara koji je hteo da se proda skuplje nego što vredi, uticala na dešavanja u Srbiji.