NIŠKIM HAKERIMA PRETI 20 GODINA ROBIJE: Amerika ih hoće zbog prevare teške 70 miliona dolara
Američki istražni organi dostavili su u petak zamolnicu srpskom pravosuđu za ekstradiciju 11 programera iz Niša, osumnjičenih da su preko lažnih internet platformi prevarili građane SAD-a za 70 miliona dolara, a ukoliko se dokaže da su hakeri krivi, po američkom zakonu im preti kazna do 20 godina zatvora.
Kako se saznaje, nakon što je zamolnica dostavljena srpskom Ministarstvu pravde, a potom i Višem sudu u Beogradu, zakazano je saslušanje okrivljenih za ponedeljak 21. septembar. Međutim, kako pre ponedeljka uhapšeni programeri, ali i njihovi branioci, nisu imali uvid u zahtev koji je Amerika poslala, saslušanje je odloženo za 30. septembar.
Proverite zašto je svi imaju u telefonu! Svako ko ovo koristi, rešava sve probleme jednim klikom
SAD traži hitno izručenje 11 uhapšenih u Nišu: Među njima je i TRUDNICA
ZBOG ČEGA SE U SRBIJI DOGAĐAJU "ZLOČINI IZ STRASTI"? Psiholog otkriva koja su dva glavna razloga za porast nasilja
Kako saznaju mediji, u pomenutom zahtevu, američko tužilaštvo pozvalo se na dokaze koje su prikupili tokom istrage, navodeći izjave istražitelja koji su radili na slučaju.
- Sumnja se da su programeri uzrasta između 25 i 35 godina putem interneta pravili investicione platforme za binarne opcije. Potom su pronalazili investitore iz inostranstva, stvarili lažne trgovinske transakcije, lažne potvrde o podizanju i prebacivanju novca. Navodno su potom zatvarali lažne platforme i nakon nekog vremena otvarali nove sa istom, već razrađenom metodom rada - kaže izvor upoznat sa slučajem.
Prema njegovim rečima, SAD sumnjaju da su programeri delovali od 2011. do juna 2020. godine, ne precizirajući da li je ova grupa imala vođu, niti kako su investitori uplaćivali novac na platforme, ali ni to ko je i na koji način "vrbovao" američke državljane da se upuste u priču sa "onlajn ulaganjem".
Kako navode iz Višeg suda u Beogradu, sedam uhapšenih ima samo državljanstvo Srbije, dok ostali imaju pasoše i drugih zemalja.
- Dva uhapšena lica imaju dvojno državljanstvo: jedan ima državljanstvo Republike Srbije i državljanstvo Australije, a jedan ima državljanstvo Republike Srbije i državljanstvo Bugarske, dok jedno lice ima državljanstvo Crne Gore - navode u Višem sudu.
U pritvoru nalazi se i jedna trudnica, poreklom sa Filipina koja je u osmom mesecu trudnoće.
- Ona je u braku sa jednim od Nišlija koji je uhapšen. Imaju već dvoje dece - navodi izvor upoznat sa slučajem.
Svi osumnjičeni terete se za tri krivična dela: udruživanje radi vršenja krivičnih dela, prevare i pranje novca, za koje im preti kazna zatvora (po američkom zakonu) do 20 godina. Branioci osumnjičenih već su najavili da će uložiti sve žalbe koje im zakon dozvoljava, kako bi postupak preuzelo srpsko tužilaštvo.
- Osumnjičeni žive u Srbiji i dela za koja terete učinili su na teritoriji Srbije, dok su oštećeni iz Amerike. Ako se odluka o ekstradiciji donosi po tome gde je delo izvršeno onda bi to trebalo biti u Srbiji. Takođe, srpsko pravosuđe može ispitati ko je kakvu ulogu imao u ovom slučaju, ko je bio vođa grupe, da li je i ko radio sa saznanjem da čini krivično delo, ko je imao koju ulogu u svemu tome. Takođe, smatramo da Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ima mogućnost da utvrdi sve detalje i prikupi dokaze, jer osumnjičeni se terete da su sa teritorije Srbije prevarili ljude - navodi branilac četvorice osumnjičenih Milan Petrović.
Ukoliko Srbija prihvati zahtev Amerike i izruči svoje državljane ovo će biti prvi put u istoriji da se tako nešto dogodi. Međutim, tako nešto je realno, pogotovu zbog Sporazuma koji je naša država potpisala sa SAD prošle godine. Naime, ovim sporazumom predviđeno je da obe države mogu izručiti svoje državljane po zamolnici druge strane.
Prema rečima sudije Aleksandra Perišića iz Udruženja sudija i tužilaca, sporazumom je predviđeno izručenje bez obzira na državljanstvo. Ipak, u praksi da bi do izručenja došlo, mora se obratiti pažnja na više faktora i utvrditi da li ima uslova za to.
- Sud je taj koji donosi mišljenje na osnovu dokaza koji terete okrivljene, nakon čega se ono dostavlja ministru pravde koji donosi krajnji sud - kaže Perišić.