PISMA PORODICE EME UBIJENE U RIBNIKARU KIDAJU DUŠU! "Kratak je bio tvoj život... Raduj se, smej se i pevaj zauvek u carstvu nebeskom"

"Ljubavi naša prva na svetu, ti si bila naš božiji dar i naš ostvareni san… Nedosanjani. Mnogo smo te čekali, sanjali o tebi i molili se Bogu da nam te sačuva od tvog prvog dana života. Imali smo sreću da budeš sa nama tačno pet meseci do tvog četrnaestog rođendana. Želela si za taj rođendan veliku žurku. Želela si u Francusku, na more, ali kako si nam objasnila zaista nisi mogla na odbojkaški kamp, jer nikako nisi mogla da propustiš Nušićijadu u Ivanjici. Nismo baš mogli da se složimo oko tvog izbora muzike, "crop“ topova, bosih nogu i preko volje nameštenog kreveta. Ali smo uvek znali kolika je tvoja duša, tvoja dobrota, pamet i lepota. Tvoj najveći dar je tvoj osmeh, tvoja radost i tvoja, uvek, spremnost na oprost. Toliko si divna ljubavi naša, naš si ponos zauvek, naša radost, naša ljubav i naš bol. Kao što si se prerano rodila, tako si i prerano otišla. Hvala ti, Emice naša, što smo te imali baš takvu kakva jesi i što smo bili deo tvog velikog srca. Raduj se, smej se i pevaj zauvek u carstvu nebeskom i molimo te da nam pomogneš i daš snage da živimo sa tobom u srcima ali bez tvog glasa i zagrljaja. Najviše čuvaj seku kao što si je oduvek čuvala. I zapamti: Nikada nam te niko ne može oduzeti jer si ti naša ljubav, a ljubav je večna! Volimo te neizmerno i svim srcem zauvek.", piše u pismu, a u potpisu stoje mama, tata i seka.

"Emice ljubavi naša. U našem zajedništvu mi smo našu radost živeli, osećali je svakog trenutka i bili zahvalni Bogu na takvoj blagosti. Mi, ljubavi naša, nemamo žala za neiskazanim osećanjima, zagrljajima i poljupcima. Mi smo našu ljubav živeli u svoj njenoj punoći, lepoti i nežnosti. 3. oktobra 2009. godine, Bog nam te poverio na čuvanje i mi smo se punim srcem voleli punih trinaest godina i tačno sedam meseci. Tog 3. maja 2023. godine, uzeta si od nas zajedno sa svojim drugarima i omiljenim čika Draganom, potpuno neobjašnjivo i neshvatljivo. Iako znamo da vas sve sada čuva Bog, mi teško i sa bolom prihvatamo konačnost te činjenice i ne možemo da se odreknemo našeg roditeljskog zadatka, dečije radosti pred našim očima i tvoje nežnosti u našim dodirima. Mi se, Emi naša, trudimo svakog dana da budemo jaki i snažni, tako što ćemo nastaviti da razlikujemo dobro od lošeg, te tako sačuvati zdrav razum i tako što ćemo ostaviti otvoreno srce i prihvatiti ljubav i podršku dobrih ljudi koji nam je daruju tebi u čast. Utehu pokušavamo da nađemo u tome da si u radost nebesku otišla iz životne radosti i lepote života. Toliko je kratak bio tvoj ovozemaljski život, a opet si naučila sve što jedno ljudsko biće treba za života da nauči: da voli, da oprosti, da se ispravi kada pogreši, da se raduje, da bude blago, velikodušno, dobronamerno i zahvalno. Mnogi to ne uspeju ni za dugovečnost. Ema naša, prema tebi i tvom životu imamo duboko poštovanje i znamo da naše živote moramo nastaviti tako da te budemo dostojni. Ne znam da li ćemo u tome uspeti, ali ti obećavamo da ćemo se truditi da ljubav u našim srcima bude veća od naše tuge, da zahvaljujemo Bogu na svemu što nam je dao, na svemu što nam još daje, da budemo hrabri i laki na oprostu, baš kako si nas ti tome naučila. Znaj da ćemo te zauvek zvati Radosti naša, Veselje naše, Božiji daru… Volećemo beskrajno našu porodicu i naše prijatelje, ogrnućemo se ljubavlju i moliti se dragom Bogu i tebi, Ema naša, za blagost i spasenje.Sa nama i u nama si zauvek, ljubavi voljena!", piše u drugom pismu, a u potpisu stoje "mama, tata i seka".

"Od trenutka kada su te doneli u stan, bila si mi neizmerno draga. Bila si najmanja beba koju sam ikad videla. Imala sam tu čast u životu da smo delile najdivniju porodicu koju čovek može da poželi. I da smo odrastale u najtoplijem domu, na najlepšem mestu u Beogradu. Sobu koju si delila sa sekom sam pre tebe delila ja sa mojom, doručak nam je svaki dan pravila naša divna baka Ljubica, u vrtić Poletarac je po nas dolazio naš dragi deda Siniša. Moja teta Nina, a tvoja mama, je provodila sate učeći sa nama teške predmete, a ljubav između nje i moje mame nas je obe naučila kakav divan dar je imati blisko sestrinstvo. Gledajući te kako odrastaš i kako me prerastaš, za mene je bio najdivniji osećaj. Možda zato što su naši životi bili toliko slični. Kada si se igrala sa sekom, spremala za školu, išla na razne aktivnosti u kraju, imala sam osećaj kao da vidim sebe u tom uzrastu, uz iste ljude oko nas, na istom mestu. Uvek si želela da se igraš mojim telefonom i da se slikaš njime bezbroj puta dok ja ne gledam. Svaki put kada bih otvorila galeriju, našla bih desetine skoro istih slika. Kada ti nisam dozvoljavala govorila si: „Daj mi, veća sam od tebe!” Sada shvatam da si to bila u svakom smislu. Da si stvarno bila najveća Duša, a te slike mi sada vrede sve. Volim te Emić-Kremić i ti si moja Velika Seka", piše u pismu njene sestre od tetke.

"Toliko mi fališ da mi prevrneš očima kad ja obučem ili kažem nešto što ti smatraš da nije dovoljno kul. Ti si moja orijentacija jer je tvoje mlado kul mišljenje beskonačno bolje od mog… I prva si od svih nas sestara shvatila da su jedna mala torbica, jedna „crvena”, jedan Mars i dobar sjaj za usta, dovoljne devojci za jedan dobar dan na ovoj planeti. Fališ mi da mi kažeš „A, Nićooo… ” kad ti kažem nešto što ti apsolutno ne podržavaš. Kako ja sada da se orijentišem i koga ja da slušam i tako me jako boli što nisi pored mene. Naša sestrice, čuvaćemo Milu i bićemo najbolje starije sestre koje možemo biti", piše u pismu.

"Duša beskrajna kao okeani, sa gomilom smeha ulepšani dani, omiljeni ortak, ljudina u svemu, nema reči dovoljnih da opišem Emu. Neiscrpan humor i radovanje sreći, uvek neustrašiva, a oprost još veći...Htela sam da napišem pesmu, jer nisam želela da rečenica kojom opisujem Eminu dušu ima na kraju tačku. Takođe, želela sam da mi pesma bude smešna jer je Emin humor bio najinteligentniji na svetu i njene forice su beskonačno zabavljale moje srce. Moja pesma je trebalo da ispriča kakva je ljudina Ema bila, ali nema dovoljno stihova za to. Trebalo je i da bude o njenoj neustrašivosti, ali to bi onda bila epska pesma, a Ema nije izmišljen junak i njena dela su bila itekako stvarna. Znam da je nekako uspela da dokuči mnoge ovozemaljske tajne, znam da je nekako uspela da dokuči i beskonačno osećanje kosmičke ljubavi, znam da je nekako uspela da pronađe najfinije niti dobrote duše i nekako je uspela da nas sve njima spoji. I vidim joj osmeh preko celog vedrog lica, vidim joj radost, vidim da se i dalje negde našali sa mnom, tobom, svima nama i znam da nam je svima tu, svaki dan. Zbog njenih umeća se lakše biva na ovom svetu, bolje se razumemo, jasnije se međusobno svi skupa vidimo i beskonačno mnogo volimo. Volimo te Ema, kroz sve kosmose, univezume, svetove, vekove i nazad", piše u pismu.

"Naša Ema naša radost. Teško je došla na svet. Mnogo smo se trudili da je sačuvamo da prebrodi početne teškoće. Na sreću i hvala Bogu, postala je zdravo i napredno dete. Nama naradost i ponos. Bila je izuzetno inteligentna, mirna i osetljiva „kao lakmus papir”. Izuzetno je volela život i svako živo biće. Posebnu pažnju, nežnost i brigu pokazivala je prema slabim i nemoćnim. Znala je uvek zaplakati nad tuđom mukom i problemima. Sebi je posvećivala pažnju do savršenstva, od odeće, frizure, nege tela i svakom detalju na sebi i seki. Volela je posebnu vrstu muzike, a obožavala je sportiste nacionalne heroje. Posebno se ineresovala za istorijske istine izvan školskog gradiva. Imala je sve predispozicije da postane vrhunska odbojkašica. Roditelji su se trudili da svaki trenutak života iskoristi za usavršavanje u sportu, matematici, jezicima. Volela je radost i druženje, ali malo je vremena imala za to. Iskrenim drugaricama i prijateljima bila je odana, privržena i maksimalno tolerantna. Rasla je i razvijala se, možda i prebrzo. Kao da je osećala da će kratko živeti, u zadnjim mesecima znala je da kaze: „Ja više neću rasti i neću imati decu”. Mi smo govorili suprotno, ali ona bi na to odćutala. Sad kada je nema sa nama, pitamo se da li smo bili strogi prema detetu koje je brzo odrastalo? Kako je ponosito izrastala i borila se za prave vrednosti, istinu i pravdu, tako je časno i postupila u presudnom trenutku. Nama ostaje večita tuga i uteha što smo je imali i što se nikada i nigde nije nedostojanstveno ponašala. Neka naša srećica nađe mir i utehu u Carstvu Nebeskom, a mi ćemo se truditi dok smo na zemlji da je ničim ne razočaramo", piše u pismu.