Potresna ispovest Majine sestre: Tog kobnog dana došao je ranije no inače, nosio je dete
Maja Đorđević je godinama pokušavala da zaštiti svoje dete i sebe, obraćajući se svim relevantnim institucijama ove države. Pisala je molbe, predstavke sa oznakama hitno, gde je upozoravala da nije bezbedna, da su im ugroženi životi.
Pročitajte i:
Isto toliko dugo, institucije su se međusobno preganjale i donosile mišljenja, na koji način i koliko Marko Nikolić, osvedočeni zlostavljač, može da viđa svog sina.
Maja je pokušavala da ih upozori da dete ne sme kod takvog oca, da se to neće dobro završiti, ali izgleda da njoj niko nije verovao.
Četiri godine je čekala da počne suđenje za nasilje u porodici, koje nikako nije počinjalo. Živela je u konstantnom strahu.
12. jula 2017 godine Marko Nikolić je po odluci nadležnih institucija bio sa sinom van kontorilisanih uslova. Ubio ga je davljenjem. Mrtvog sina je doneo u CZR Rakovica i bacio ispred zaposlenih i majke Maje. Izvadio je nož i ubio i Maju Đorđević.
Nema kome se Maja nije žalila, kome nije pisala, koga nije molila, koga nije upozoravala da će se ovo loše završiti. Pošto je imala sudsku odluku da dete mora da daje ocu, rešila je da svesno prekrši zakon. Zato je sud nemilosrdno novčano kažnjavao. Pre smrti je imala 600 000 dinara duga za kazne zbog kršenja odluka suda oko davanja deteta ocu. Bojala se da će otići u zatvor, ali ne zbog sebe, već zbog deteta, da će, do je ona u zatvoru, dete uzeti otac.
Ona nije dočekala ni zvaničnu odluku o starateljstvu, pa tako nije primala ni alimentaciju, ni jednu.
Koordinacija između sudova u različitim sudskim procesima apsolutno nije postojala. Sud koji je odlučivao o kaznama, uopšte nije tražio spise I dokumenta koje je imao sud u odnosu na veštačenje I odluke o starateljstvu. Tako je i odlučio da novčano kažnjava majku, a da se nisu zaintresovali zašto ona ne daje dete ocu.
Policajci iz Rakovice ni dva dana nakon tragedije ne mogu da zaborave POLOŽAJ TELA malog Mihaila
Maja se požalila i tadašnjem predsedniku vlade, pa je tako njen slučaj došao i do nadležnog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je ustanovilo niz nepravilnosti u radu CSR Rakovica. Utvrdilo je manjkavosti i propuste u radu CSR, ali se Centar oglušio o preporuke I obaveze koje im je naložilo Ministarstvo.
Ekipa Život priča se obratila Ministarstvu za rad sa pitanjima da li će biti pojedinačne odgovornosti u CSR za postupanje u ovom predmetu, koje su sankcije I da li će biti oduzimanja licenci, ali odgovor nismo dobili.
Ubica iz Rakovice sinu Mihailu kupio SLADOLED, a u 15 sati ga je stavio u kola i odvezao na groblje
Milena Vasić, pravna savetnica Komiteta pravnika za ljudska prava Yucom kaže da je Ministarstvo u obavezi da novinarima odgovori na sva pitanja, jer je ovaj slučaj, u kome je i dete žrtva nasilja, od javnog interesa i duboko je uznemirio javnost.
Majin stariji sin odmah saznao tragične vesti: Ostao je skamenjen, nem i u šoku!
Uprkos svim ignorisanjima institucija, Maja i dalje neumorno piše svim institucijama, moleći za pomoć i upozoravajući da će se tragedija dogoditi. Prijavljivala je da prati nju i njenu sestru, sve ljude koji su bilo kako povezani sa njih dve i da svima preti smrću.
Prvo ročište po optužnom predlogu za nasilje u porodici zakazano je za 24. maj ove godine, četiri godine pošto je ona podnela krivičnu prijavu. Kraj suđenja nije dočekala.
Procurela potresna PISMA koje je Maja pisala o Marku koji ju je ubio! Njene reči će vas slediti
Dan posle ubistva majke u CSR Novi Beograd, Maju su zvali da joj saopšte da su pooštrene mere bezbednosti u Centrima za socijalni rad. To je bilo nedelju dana pre nego što su Maja i Mihailo ubijeni.
Tog kobnog dana, Marko Nikolić je ranije nego inače, doveo dete u CSR držeći ga u naručju. Radnici CSR su mislili da dete spava, ali je dete već bilo mrtvo. Kada se majka pojavila, on je mrtvo dete bacio majci pod noge i ono je udarilo glavom o pod, pri čemu mu je pukla lobanja.
Imao je nož u ruci. Napao je Maju nožem, usput je povredio i radnike CSR koji su pokušali da joj pomognu. Maja je teško povređena uspela da pobegne iz CSR, vikala za pomoć, ali niko joj na ulici nije pomogao. Tu su bili i radnici obezbeđenja obližnje banke, koji Maji nisu pružili pomoć, jer nisu hteli da se mešaju i nisu smeli da napuste svoje radno mesto.
Branislava je za tragediju saznala na ulici, od dečka, koji je telefonom rekao da je čuo da se ispred CSR Rakovica desilo dvostruko ubistvo. Znala je odmah da je reč o njenom sestriću i sestri.
Kada je ušla u stan, videla je već na portalima, i pre nego što su se pojavili inicijali, da su ubijeni majka i dete. Konačnu potvrdu je dobila kada je videla inicijale.
Požurila je da javi bivšem zetu, da zaštiti Majinog starijeg sina, jer se uplašila da bi i njega mogao da ubije.
Ona ju je poslednja videla: Nikad neću zaboraviti kad je Maja krenula u Centar za socijalni rad
Veruje da je trebalo da budu na većem oprezu tog dana, da ne vode dete u vrtić, u CSR.
Ubica žene i deteta saslušan u LANCIMA: Preti mu maksimalna kazna za zločin koji je počinio
Maja nije dočekala da se završi suđenje za nasilje u porodici. Ironično, taj proces još nije završen, iako Maje više nema.
Njena sestra nije dočekala ni najprostiju stvar u celoj svojoj borbi, da dobije starateljstvo nad sinom.