"Sahranila sam ga sa burmom, a ja verno čekam da odem kod njega" Mileni poginuo verenik, ona otkrila BOLNU PRIČU
Pre tri dana su u stravičnoj saobraćajnoj nezgodi u Čelarevu nastradali Veljko Ilijić (27) i kum Ilija Dukić (21).
- Kuma me je pozvala i rekla da su imali udes i da dođem kod groblja. Plačući sam se spremila i otišla tamo, a kad sam stigla zatekla sam prizor u koji nisam mogla da poverujem. Očekivala sam da ću ga ugledati kako stoji ispred auta, ali njega nije bilo. Neverica, tuga, bol, nepodnošljivo...
Ovako počinje potresnu ispovest Milena Dukić, tri dana nakon što su u stravičnoj saobraćajnoj nezgodi u Čelarevu nastradali njen verenik Veljko Ilijić (27) i kum Ilija Dukić (21).
Veljko i Milena su ranije tog kobnog dana bili kod kumova na veselju, slavili su jer je Ilija Dukić (21) postao policajac. Sve je bilo idilično i niko nije mogao ni da posumnja kako će se taj dan završiti.
Kada su završili sa slavljem, Veljko je pozvao Milenu da se provozaju jedan krug. Međutim, u toku vožnje se Veljkov "jugo" zaglavio, a kako nisu mogli da ga ponovo pokrenu, u pomoć su pozvali Iliju i njegovog strica.
- Svi smo otišli drugim kolima po sajle, ali kada sam upitala da se vratim sa njim na mesto gde je "jugo", Veljko mi je rekao: "Nemoj, idi gore grej se, sad ću ja doći".
Iako je imala neki loš predosećaj, Milena nije mogla ni da pretpostavi da se Veljko više nikada neće vratiti.
Kuma ju je kasnije pozvala rekavši da dođe u Gložan kod groblja, da su njih dvojica imali udes. Preplašena devojka se plačući spremila, a ni danas joj, kaže, nije jasno kako je tako šokirana i uplakana stigla do mesta nesreće.
- Stižem tamo a ispred mene prizor za ne poverovati. Ne daju mi da priđem, teše me i govore da će sve biti dobro. Tada stižu vatrogasci, hitna, policija, a ja ga i dalje dozivam ali njega nema. Doktorka neće ništa da mi kaže, samo me tera da popijem tabletu za smirenje koju ne želim - priča neutešna devojka.
Kako kaže, kada su videli da ne mogu da je smire, saopštili su joj užasne vesti.
- Rekla mi je: "Vozač je preminuo, na mestu je ostao mrtav". Neverica, tuga, bol, nepodnošljivo... Pristižu njegovi i moji, svi plaču, govore kako je to samo kilometar od Veljkove kuće - priča neutešna devojka i dodaje da su pred zoru nju i Veljkovog oca odvezli u Hitnu.
- Dan 9.11.2018. ne smatram danom samo njegove sahrane, već i danom naše svadbe. Hteo je zlatnu burmu i dobio je. Odneo je svoju sa sobom, sa njom me čeka verno, kao što ja sa svojom verno čekam dan da odem kod njega i da na onom svetu proživimo ono što na ovom nismo stigli - kaže ona.
Dirljiva priča mladog zaljubljenog para počela je avgusta 2012. godine u jednom lokalnom kafiću u Čelarevu, kada su se Milena i Veljko našli u istom društvu. To nije bio prvi put da se oni vide, ali je bio presudan za početak njihove zajedničke budućnosti.
- Trebalo je da ide na posao ujutru, ali mi je rekao da želi da bude duže sa mnom. Kazao mi je da je sudbina to što smo se ponovo spojili, što se i pokazalo za ovih šest godina, dva meseca i osam dana koliko smo proveli zajedno. Tu noć smo ostali zajedno do sedam ujutru a tada mi je rekao ono što mi uvek ponavljao: "Sve što je moje i tvoje je, uz tebe sam za sve što treba, kad god da zatreba" - priča neutešna Milena.
Sa teškim i opasnim povredama i Veljkov kum, koji je bio na mestu suvozača, prevezen je istog dana u bolnicu. Nažalost, on je podlegao povredama nakon dva dana i pored ogromnih napora lekara da mu spasu život.
Od trenutka kada su počeli vezu, priča ona, uvek su bili srećni i veseli i živeli su skladnim životom.
Teklo je vreme, a zaljubljeni par je planirao mnogo toga. Veljko je 2013. godine otišao u Kamenicu gde je završio kurs za policajca, a Milena kaže da je ta godina bila jako teška za njih. Ipak, izdržali su.
- Onda je on počeo da radi u Bačkoj Palanci i tad je otpočela njegova karijera policajca. Ujedno smo tada počeli da tražimo kuću u kojoj ćemo živeti - priča neutešna verenica dodajući da njen nesuđeni muž nije imao nijednu mrlju u karijeri.
Veljko je potom podigao kredit, a uz pomoć Mileninih roditelja kupili su kuću koju su polako počeli da opremaju. Pazarili su nameštaj "od plate do plate" jer su želeli da sve srede sami. Od useljenja ih je delilo samo to što nisu imali krevet koji su kaparisali i koji bi trebalo da stigne.
Planirali su da odmah posle kreveta kupe i burme i da se dogovore oko svadbe. Ali nažalost, ništa od toga nisu stigli.
- Burme sam kupila pred sahranu, a podršku su mi, umesto njega, davale moja i njegova majka, njegov ujak, sestra... On ostaje sa mnom zauvek u srcu, duši, mislima, krvi... U mom životu, jer je on bio moj život i to ostaje zauvek.