Novi državni sekretar za informisanje za Srbiju Danas: Ćirilica je ugrožena, moramo da je zaštitimo od svih

Ona se nesmetano radi bez ikakvih problema u dogovorenoj problematici i metodologiji koja je pretočena članovima radne grupe, u julu ove godine, i koliko je meni poznato, ona se radi bez ikakvih problema. Ja nisam član Radne grupe, ja sam samo državni sekretar za medije, i u tom nekom smislu čak i ne nadgledam. Moj posao je da dajem podršku. Radna grupa i od prethodnog državnog sekretara i od mene ima podršku da stvara. Posao mora da se završi do kraja. Stvar je odgovornosti. Ja sam ostavio radnu grupu i posetio Sajam medija koji radi. Nisu svi napustili radnu grupu, napustilo je troje od šesnaest. Druga stvar, nije tačno da se strategija radi bez novinara. Ima ih bar petoro ili šestoro. Meni je žao zbog onih koji su napustili radnu grupu, ali razlog njihovog odlaska nisam ja. Sa mnom ili bez mene, taj posao koji je za novinare važan mora biti završen. Kada se to privede kraju blizu smo otvaranja još jednog poglavlja koje nam je jako važno za približavanje Evropskoj uniji. Nažalost, čini mi se da ljudi ne sagledavaju taj rad onako kako bi trebalo. Ponavljam, sve je stvar odgovornosti. Mislim da to nije konkretno prema Ministarstvu koje im je dalo rešenje i sa kojima su potpisali ugovor, mislim da samo predstavnik Nezavisnog novinara Vojvodine nije potpisao, a svi ostali jesu. Ugovor je potpisan, a sad jednostrano ga raskidamo.

To je pitanje za njih, ne za mene. Ja jesam član UNS-a, ali posle ovoga, razmišljam da li to treba i da ostanem. Iz tog razloga što je očigledno da ne delimo iste vrednosti i iste ciljeve. Svako ide svojim putem. Ovo je radna grupa Ministarstva kulture i informisanja. Ministarstvo nije privatno vlasništvo. Ono mora zaštiti interes svih građana Srbije.

I vama je jasno da je ćirilica ugrožena. Svima je jasno i svi moramo da se borimo za njeno očuvanje, održanje i unapređivanje. Znam da su elektronski mediji, naročito online, internet i ostalo uticali upravo na situaciju da ćirilica na ovaj ili onaj način ne bude u prvom planu, onako kako bismo mi to želeli. Mišljenja sam da lepše pismo od ćirilice ne postoji. To je na neki način duh naroda, to je neka tradicija. Za to moramo da se borimo svi, ali to je zaista zadatak svih nas. Ćirilica je nešto što apsolutno moramo da zaštitimo od svih. Nije agresivna, nije laktaška, ne nameće se, već stoji i čeka da je mi, koji je volimo, na neki način afirmišemo. Ona mora zauzeti mesto koje je objektivno u našoj kulturi. 

Verovatno da internet jeste doprineo tome, ali to nije ništa novo. Internet je jedan od najvećih izvora informacija 21. veka. Ne postoji nikakva dilema da se internet nametnuo svakome od nas, ali moramo da idemo u korak sa tehnologijama, ne smemo da zaostajemo. Ovo je problem koji je rekao bih društven s jedne strane, a s druge strane naša obaveza je da svi radimo na tom prirodnom biću jer jedan od stubova naše kulture je upravo to pismo koje je za mene najlepše na svetu. Kad vidite ove koje imaju krasnopis i kada vidite ćirilicu, pa to je predivno videti, i u vizuelnom smislu zaista prelepa, a da ne govorim o samim rečima koje su mnogo bogatije nego u mnogim drugim jezicima. 

Ja imam malo različitije razmišljanje o onima koji misle da ovde nema slobode novinarstva, da vlada medijski mrak, da se novinarstvo slobodno guši, da su mediji pod pritiskom itd. To je ono sa čime smo se suočili u medijima i to je naša svakodnevnica. Ja ne delim takvo mišljenje i dobro je dok je tako. Uvek sam raspoložen za različita mišljenja. Iskreno, mislim da u našem novinarstvu postoji apsolutni liberalizam, i u tome čini mi se ne zaostajemo za drugim zemljama. Ako odete malo dalje od Srbije, na primer u Hrvatsku, Nemačku, Sloveniju, Englesku, Italiju... ponekad stičem utisak da je ovde novinarstvo slobodnije nego u tim drugim zemljama. Nisam video da se u njihovim tabloidima izvrgavaju ruglu određene institucije kao ni ljudi iz njih. Moguće je da postoje, ali ja to nisam primetio. Ne mislim da je kvalitet novinarstva slabiji nego bilo gde, upravo zbog te liberalizacije. Ne možemo da generalizujemo stvari. Mislim da je novinarstvo kod nas na jednom dobrom nivou, ništa slabije nego bilo gde u Evropi. Postoje slučajevi sa kojima se ne slažem, kao što su verbalni i fizički napadi na novinare. Sa tim se nikada neću složiti. To je stvar nevaspitanja. Čini mi se da nama ovde nedostaje objektivnosti i neostrašćenost, i pre svega, mnogo smo ušli u tu neku politizaciju novinarstva. Neka svaki novinar razmišlja svojom glavom i neka se piše objektivno, samo istina. Naravno, istina je veoma rastegljiv pojam, ali istina je samo jedna. Ja se jedan od onih koji se zalažu za objektivno, neostrašćeno i istinito novinarstvo.

Jedna od prvih stvari koje sam poželeo kada sam došao u Ministarstvo, bila je da imamo kontakt sa REM - om, a to ću tek ostvariti. To pitanje je više za REM jer on je zadužen za to, a ne Ministarstvo. Jeste REM u nadležnosti Ministarstva kulture, ali oni su Nezavisno regulatorno telo koje mora da radi na osnovu zakona koji su doneti 2014. godine u Srbiji. U tom smislu, dozvolite mi da čujem njihovo mišljenje po tom pitanju. Moram priznati da su iskustva u okruženju potpuno različita po tom pitanju. U BiH, ovakav sadržaj može da se emituje isključivo posle ponoći, što je veoma zanimljivo rešenje. Velika je nedoumica oko rijaliti programa, naročito što ne treba gubiti iz vida da se ovaj program emituje na privatnim i komercijalnim televizijama. S obzirom na to, ne možemo zloupotrebljavati poziciju kako bismo se uplitali u njihovu poslovnu i programsku politiku, što je po mom mišljenju nedopustivo. Razgovori su neophodni na svim nivoima, pre svega Ministarstvo sa REM - om, da se vidi kako tu stvari stoje. Sve mora biti po zakonu. Dok je zakon na snazi on je za mene sve.