EVO ŠTA POVEZUJE ATENTATE NA ĐINĐIĆA I FICA: Istorija nam otkriva neverovatnu istinu (FOTO/VIDEO)

Posle sastanka svog kabineta slovački premijer Robert Fico izašao je ispred Doma kulture kako bi se pozdravio sa svojim pristalicama. Nije ni slutio da bi ta sreda u Handlovu, gradiću od ne više od petnaest hiljada stanovnika na 190 kilometara od prestone Bratislave, mogla da bude kobna. 

Bez straha je pružio ruke ka građanima koji su stajali okupljeni sa druge strane metalne ograde. Na snimku koji se gotovo odmah pojavio u medijima vidi se kako iz u masi ljudi jedan čovek poteže oružje i ispaljuje pet hitaca. 

Pogođeni premijer se hvata za stomak i preko ograde pada na zelenu površinu.

Pripadnici obezbeđenja odmah skaču na napadača, ali prekasno. 

Kasnije će biti utvrđeno da je napadač izvesni Juraj C. Takođe će biti potvrđeno da je njegova akcija bila politički motivisana. 

- Ne slažem se sa politikom vlade – može se čuti kako osumnjičeni atentator kaže pre saslušanja na snimku do kojih su došli slovački mediji. 

Ranjeni premijer je helikopterom prebačen iz Handlove u Bansku Bistricu gde je podvrgnut višečasovnoj operaciji. 

Iako je preživeo Ficovo stanje je i dalje kritično.

- Premijera čekaju kritični sati i dani, za dlaku je izbegao smrt - rekao je novoizabrani predsednik Slovačke Peter Pelegrini nakon posete Robertu Ficu. 

Zanimljivo je da postoji jedna stvar koja povezuje pokušaj ubistva Roberta Fica i atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića.

Ali, krenimo redom. 

Istorija političkih ubistava

Atentati nisu čedo modernog doba. 

Ubistvo ili pokušaj ubistva osoba koje imaju političku, ekonomsku, vojnu ili kulturnu funkciju i snagu postojalo je otkako postoje države i organizovana društva. 

Kada se o atentatima razmišlja u kontekstu istorije svima odmah pada na pamet onaj koji su 44. godine pre nove ere, na majske ide, organizovali senatori i u kome je ubijen Gaj Julije Cezar. 

Ubistva ili pokušaji ubistava moćnih političkih ili vojnih figura ponavljali su se kroz čitavu istoriju.

Mnogi se i danas pitaju kako bi izgledao svet da su uspeli atentati na Napoleona, Hitlera ili Leonida Brežnjeva. 

Najpoznatiji atentati

Verovatno najpoznatija moderna politička ubistva su ona u kojima su stradali Abraham Linkoln i Džon Kenedi.  Ovo i ne čudi kada se zna da je Amerika država u kojoj je naviše puta neko okušao da ubije predsednike. Prema dostupnim podacima, od 1835. godine do 2004., četiri američka predsednika su ubijena, a dvojica su, popu Ronalda Regana, preživela atentat.

U Evropi je broj političkih ubistava posle Drugog svetskog rata manji nego u minulim vremenima, ali ih i dalje ima. Tako su u atentatima ubijeni premijer Švedske Ulof Palme, premijer Španije Luis Karero Blanko i švedska ministarka spoljnih poslova Ana Lind. Atentati su pokušani na Žaka Širaka, Margaret Tačer, Volfganga Šojbla, pa čak i na papu Jovana Pavla Drugog. 

A gde je tu Srbija? 

Atentati nisu nepoznanica ni u Srbiji. 

Ako izuzmemo dinastičke borbe u srednjem veku koje bi nam danas više ličile na seriju “Igra prestola“, prvo političko ubistvo koje je vezano za naše krajeve jeste ono u kome je okončan život Mehmeda-paše Sokolovića 1579. godine. Njegov ubica je opisivan kao “čudni, sumanuti derviš”, koji mu je zario nož u srce.

I sam osvit moderne srpske državnosti počiva na političkom ubistvu u kome je stradao vožd Karađorđe. 

Smrt pod nerazjašnjenim okolnostima Tome Vučića-Perišića takođe bi moglo da se okarakteriše kao političko ubistvo. 

Među poznatijim atentatima su i oni na Mihaila i Aleksandra Obrenovića.

Smederevski nameštaj 

Između njih, nalazi se rekorder u preživljavanju atentata. 

Naime, sredinom 19. veka, atentatori su se posebno okomili na kneza, a potom i kralja, Milana Obrenovića. Prvi atentat odigrao se u Beogradu juna 1871. godine, u blizini stare Terazijske česme. Bomba je eksplodirala nekoliko trenutaka pošto je prošla kočija kojom se kralj Milan odvezao u pozorište. Izvršioci nisu otkriveni, a samo tri meseca kasnije, u Smederevu, Obrenović se umalo nije udavio u poljskom klozetu koji se raspao pod njegovom težinom. Spasao se zahvaljujući tome što je poneo pištolj, pa je pucnjem pozvao pomoć. Pretpostavlja se da je kralj Milan u klozet pošao naoružan, pošto je par meseci ranije preživeo atentat.  Ovaj atentat kasnije je nazvan “Smederevski nameštaj“.

Tito, Milošević, Đinđić…

Iako su pokušaji atentata na Slobodana Miloševića i dalje zaogrnuti senkama državne tajne, izračunato je da je protiv života i tela Josipa Broza Tita upriličeno čak sedamdeset i tri zavere. 

Sa početkom novog veka, dolazimo do ubistva koje povezuje Srbiju sa pokušajem atentata na slovačkog premijera Roberta Fica. 

Naime, atentat na slovačkog premijera je prvi atentat na jednog evropskog premijera od kada je ubijen Zoran Đinđić.

Đinđić, koji je bio prvi demokratski izabrani premijer Srbije posle Drugog svetskog rata, ubijen je centru Beograda 12. marta 2003.

Trebalo je da se tog popodneva sastane sa Anom Lind, ministarkom spoljnih poslova Švedske. 

Pogođen je snajperskim hicem na ulazu u Vladu Srbije i preminuo je na putu do bolnice.

Za atentat su osuđeni izvršilac Zvezdan Jovanović i organizator Milorad Ulemek Legija iz Jedinice za specijalne operacije policije.

Atentat je doveo do vanrednog stanja u zemlji, kao i policijske akcije “Sablja" tokom koje je uhapšeno stotine ljudi, navodno povezanih sa organizovanim kriminalom.

Politička pozadina Đinđićevog ubistva ni do danas nije razjašnjena.

Zanimljivo je da je nekoliko meseci docnije, u septembru iste godine kada je ubijen Zoran Đinđić, švedska ministarka spoljnih poslova i vodeća socijaldemokratska političarka Ana Lind smrtno ranjena nožem u robnoj kući u centru Stokholma. Ispostaviće se da je napadač bio Mijailo Mijailović poreklom iz Srbije. 

Izvor: Srbija Danas/M.A.