KRIV SAM ŠTO SE KRSTIM OVAKO, S TRI PRSTA! Erićeva PRKOSNA pesma poput Teslinog tajnog oružja u funkciji "odbrane Srbije"
Dobrica Erić je rođen 1936. godine u selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži (kod Gornjeg Milanovca). Roditelji su mu bili šumadijski seljaci Miloš i Radmila.
Prvu zbirku pesama objavio 1959. a do danas više od stotinu (teško je sve i izbrojati) knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica itd.
Dela su mu prodata u tiražu od milion primeraka, a dosta ih je prevedeno na svetske jezike. Pesme su mu ušle u čitanke, antologije, školske lektire. Za mnoge su kompozitori napisali muziku.
Dobricu Erić mogli smo videti i na TV nastupima, na večerima poezije i drugim priredbama gde je svoje pesme govorio gotovo napamet.
Autor je "Prkosne pesme"! Ova pesma bila je potvrda da se radi o velikom pesniku. Prkosna pesma je verovatno najprkosnijom od svih Prkosnih pesama! U toku bombardovanja postala veoma omiljena. Gde? U skloništima i zbegovima, u zbegovia, u narodu!
Ova pesma, nalik Baladi o Stojkovićima Ljubomira Simovića, predstavlja kvintesenciju srpskog inata i paradoksalnog (ne)priznavanja krivice.
Slično odlomcima iz Simovićevog Kosovskog boja, koji su postali militaristička budnica, Erićevo pevanije je posredovanjem prkosne Ivane Žigon odjeknulo na mostovima tokom bombardovanja 1999, ali i na poslednjem ispraćaju Miloševića, te napokon na mitingu “Kosovo je Srbija”.
"Prkosnom pesmom" Dobrice Erića koju je recitirala glumica Ivana Žigon završen je komemorativni skup Slobodanu Miloševiću ispred Skupštine Srbije i Crne Gore. "Prkosna pesma" bila je omiljena Miloševićeva pesma.
Izlivanje erićevskog prkosa (Kriv sam što sam neko/ a ne niko i netko/ Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta/ idem u pravoslavnu crkvu/ doduše poretko/ i što se krstim ovako/ s tri prsta!) postalo je deo folklornih mitingaških okupljanja, kao mantra koja se upućuje neprijatelju.
Amerikanac pustio BAJU MALOG KNINDŽU, pa se EMOTIVNO IZVINIO Srbima zbog 1999. i uputio MOĆNU PORUKU! (VIDEO)
(VIDEO) Ovako su NATO ZLOTVORI uništili VELIČANSTVENI SRPSKI GRAD! Čitave zgrade SRAVNJENE SA ZEMLJOM, jedna od NAJVAŽNIJIH META
Pokušali su da UBIJU SRBIJU, a ubili su PRAVO i PRAVDU! Naša HEROJSKA BORBA je PROBUDILA Rusiju i Kinu, ništa više NIJE ISTO
Stoga ne čudi što je božanska interpretacija Ivane Žigon, u video klipovima koji se mogu naći youtube, izmontirana sa slikama stelta F-117.
Pevanje Dobrice Erića, bivšeg dečjeg pesnika, često se u javnosti koristi poput Teslinog tajnog oružja, obično u funkciji odbrane Srbije, ometanja neprijateljskog osmatranja i izveštavanja, podizanja borbenog morala i pronicanja u skrivene neprijateljeve namere.
Zašto je to tako, uveriće vas stihovi ove pesme:
NATO zlikovac koji je ubio srpskog heroja se smeje, a ono što je ucrtao na svom avionu ZGROZIĆE VAS! (FOTO)
NATAŠINA OBJAVA ZAPALILA INTERNET! Ko je sklonio izložbu NATO bombardovanja iz Kulturnog centra Srbije u Parizu?
SRBIJO, NE ZABORAVI SVOG HEROJA! Zoran Radosavljević bio je najmlađi pilot lovac i poginuo je BRANEĆI SRPSKO NEBO!
Ja
rab Božji
Srbin
sa prosedom bradom
izjavljujem dragovoljno
kroz lance i žicu
pred svedocima
Silom, Mukom i Nepravdom
da sam kriv i da priznajem krivicu!
Kriv sam što sam neko
a ne niko i netko
Kriv sam što u doba opšteg srbobrsta
idem u pravoslavnu crkvu
doduše poretko
i što se krstim ovako
s tri prsta!
Kriv sam što jesam
a treba da nisam
Kriv sam odavno
što stojim uspravno
i gledam u nebo, umesto u travu
Kriv sam što se drznuh protiv krivde
kriv sam
što opet slavim svoju krsnu slavu!
Kriv sam što pišem i čitam ćirilicom
Kriv sam što pevam, smejem se i psujem
a ponekad i lajem
Kriv sam i priznajem
da ne znam što znam i da znam što ne znam
Kriv sam, i da završim
s najvećom krivicom
(pre nego što se zacenem od smeha),
kriv sam tvrdoglavac
što sam Pravoslavac
i Svetosavac i što ne verujem
u sveti zločin i oproštaj greha!
Kriv sam i grešan
dakle
što postojim
i kad već postojim i još drsko stojim
što bar ne priznam da ne postojim!
Ako to priznam
da sačuvam glavu
izgubiću časni krst i krsnu slavu
Ako ne priznam
crno mi se piše
ceo svet će na moju Zemlju da kidiše
Rulje bivših ljudi
lopova i golja
čopori robota i drugih monstruma
kidisaće na moje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju trešnje, jabuke i šljive.
Pa evo
priznajem i to
za spas roda
Ja više ne postojim
skinite me s liste
Ja sam od sad samo
vazduh, svetlost i voda
tri elementa koja vam koriste
A ovo što pred vama govori i hoda
to je ono što vi od mene stvoriste!
Moja ružna slika
ozverena lika
koju umnožavate u večeri i jutra
to je slika vaše svesti i podsvesti
to nisam ja, spolja
to ste vi – iznutra!
Moj dušmanine sa hiljadu ruku
s hiljadu slugu i sluškinja laži
ubrao si mi sunce ko jabuku
i radost čistu ko bulka u raži
Moji će potomci piti jed i čemer
a tvoji već piju gorku medovinu
za krvav novac kojim puniš ćemer
rasprodajući moju đedovinu
Usud će ti ludačku košulju obući
i tada će se malo razdaniti
ili će planeta od sramote pući
i sve nas u isti ambis sahraniti!
Mnogo ste važne
Zemljo moja mila
Ti i Tvoje sestre
Istina i Pravda
čim se na vas digla ovolika sila
čim su na vas zinule
krivda i nepravda.
Rulje bivših ljudi
ubica i golja
čopori robota i drugih monstruma
palacaju na tvoje voćnjake i polja
i na moju belu kuću pored druma
oko koje kao najlepše odive
cvetaju lipe, jabuke i šljive.
Šta će ovde džihadlije
krstaši, farmeri
koji Ti čereče sinove i kćeri
Mora da su čule belosvetske bande
da imaju zlatna srca
pa ih vade
da ih presade u sopstvene grudi
ne bi li i oni tako bili ljudi.
Gospodo tužioci
suci i dželati
ispisali ste mi svoje zapovesti
po zenicama
najfinijem staklu
što teže živim, lakše ću umreti
Zašli ste mnogo u noć poodmaklu
ali uzalud ćete linčovati
najgostoljubiviji narod na planeti
(zbog čega ćete goreti u paklu)
jer LJudsko Srce
čudo nad čudima
neće da se primi u vašim grudima!
Mi se ne plašimo smrti
crne vuge
već ropskog života i bolesti duge
Smrt je česta pojava međ nama Srbima
kao što su proleće, leto, jesen, zima
I nije strašnija
pogotovu danju
od suše, poplave, zemljotresa, mraza
kad je čovek sretne na svome imanju
okađene duše i svetla obraza.
Zlonamernici
siti i maniti
sve mi zabraniste u rođenoj kući
al ne može mi niko zabraniti
da pevam i da se smejem umirući
a to se vama više ne događa
ni kad svadbujete
ni kad vam se rađa!
Poštedite me koca i konopca
i razapnite me na vrhu planina
ko vaši praoci što su mog Praoca
Isusa Hrista Nazarećanina.
Ja ću da gledam
a vi zažmurite
inače će vam se oči rasprsnuti
od sjaja mog lica
Samo, požurite
što pre me razapnete
pre ću vaskrsnuti!