fbpx
Skip to main content
Gordana Čomić

Čomić o važnosti društvenog dijaloga: Uz njega i promenu ponašanja do vladavine prava

Foto: Youtube/Printscreen/NM Novi magazin
Čomić je istakla da su alat za promene na bolje dosledna primena Zakona o planskom sistemu i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, što je, kako je rekla, drugo ime za vladavinu prava

Ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, izjavila je danas da su dva osnovna problema našeg društva promena moći i nedostatak dijaloga kojim se, kako je navela, mere činjenice.

NAJVAŽNIJA DONACIJA NA KiM: Meridian doneo najmodernije pumpe u poplavljena područja

NAJVAŽNIJA DONACIJA NA KiM: Meridian doneo najmodernije pumpe u poplavljena područja

"Rešenje aerozagađenja je apsolutni cilj za sve nas" Brnabić navela koji su prioritetni projekti u Valjevu

"Rešenje aerozagađenja je apsolutni cilj za sve nas" Brnabić navela koji su prioritetni projekti u Valjevu

Otvarajući prvi multisektorski društveni dijalog posvećen pitanjima rodne ravnopravnosti u Srbiji, Čomić je kazala da je današnji događaj uvod u početak razgovora koje Srbija treba da vodi o dva osnovna problema našeg društva.

- Prvi je promena moći - tako da se od moći nad nekim u Srbiji dijalogom izgradi moć za nešto, za promene na bolje, za ljude, a sve to dijalogom i promenom ponašanja ljudi na javnim poslovima kojom se gradi vladavina prava - rekla je Čomić na prvom multisektorskorskom društvenom dijalogu kojeg su pokrenuli Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog u saradnji sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije.

Drugi problem je, istakla je ministarka, nedostatak procesa i dijaloga kojim se mere činjenice i kojim se proverljivo i dokazivo faktografski opisuje stanje u Srbiji.

Čomić je istakla da su alat za promene na bolje dosledna primena Zakona o planskom sistemu i obavezno postupanje po preporukama društvenog dijaloga, što je, kako je rekla, drugo ime za vladavinu prava.

- Ako iko svojim identitetom razume šta su društvene nepravde, omalovažavanje i nedostatak ljudskih prava u svakodnevnom životu, onda su to žene Srbije i cele planete - rekla je Čomić.

"MILOŠ" STIGAO U PRAVE RUKE - U NAJELITNIJU VOJNU JEDINICU CELOG SVETA! Kadra da izvrši svaki zadatak u Srbiji

"MILOŠ" STIGAO U PRAVE RUKE - U NAJELITNIJU VOJNU JEDINICU CELOG SVETA! Kadra da izvrši svaki zadatak u Srbiji

SUTRA KREĆE MASOVNA VAKCINACIJA: Na listi prosvetari, Vojska, MUP, ali i još jedna grupa građana

SUTRA KREĆE MASOVNA VAKCINACIJA: Na listi prosvetari, Vojska, MUP, ali i još jedna grupa građana

Dodala je da je pol biološka kategorija, a rod društvena kategorija i da je to stanje za koje društvo nosi odgovornost da se menja.

- Društveni dijalog služi tome da se menjaju rodne uloge, s razumevanjem svih zašto je to dobro, za žene, za muškarce, za vladavinu prava i razvoj Srbije - poručila je Čomić.

Skupu se, preko Zoom platforme, obratio i predsednik Odbora za proučavanje nacionalnih manjina i ljudskih prava Tibor Varadi koji je ukazao da je ranije jedno od glavnih nastojanja bilo da se stvore principi, koji su sadržani i u Konvenciji UN, ali da je sada zadatak da se od principa dođe do stvarnosti.

- Od principa do stvarnosti je vrlo težak put na kojem stoje predrasude i običaji, a jedan od značjanih ciljeva dijaloga je da ne gradimo samo principe, već da vidimo i stvarnost i da se suočimo sa predrasudama, a ponekad i sa običajima - rekao je Varadi.

Istakao je da jednakost pretpostavlja i poštovanje različitosti, i da to važi i kod rodne ravnopravnosti.

Zamenica šefa Misije Saveta Evrope u Beogradu, Nađa Chuk, rekla je da načelo rodne ravnopravnosti i nediskriminacije je jedno od temeljnih ljudskih prava i osnov modernog demokratskog društva, ali da se suočavamo sa mnogobrojnim izazovima koji sprečavaju da dođe do primene standarda i da se određene politike pretvore u praksu.

Kancelarija
Foto: Profimedia/ilustracija

Kako je istakla, među tim izazovima su kritična ranjivost žena izbeglica, povećan broj slučajeva govora zasnovanog na rodnim stereotipima, ekonomska nejednaknost, govor mržnje, različiti oblici nasilja nad ženama.

- Problem porasta nasilja nad ženama je posebno važna tema, zato što se to pokazalo i tokom pandemije, koja je praćena sve češćim izveštavanjima o incidentima i nasilju u porodici. U tom smislu ovaj dijalog je itekako koristan - rekla je Chuk.

Podsetila je da je Savet Evrope 2011.godine doneo Istanbulsku konvenciju o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i porodičnom nasilju i dodala taj dokument sadrži dva bitna elementa - poziv za veću jednakost između žena i muškaraca i poruku da nasilje nad ženama i nasilje u porodici nisu privatne stvari.

Chuk je kazala da je tokom pandemije ustanovljena online platforma preko koje države članice SE mogu da predstave svoje inicijative u duhu Istanbulske konvencije.

- Uspostavljena je dobra panevropska platforma za saradnju u ovoj oblasti u čemu je učestvovala i Srbija što je važno jer postoji kontinuirani jaz između standarda rodne ravnopravnosti i njihove implementacije - kazala je Chuk.

SD info

SD kosovo

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
6 Beograd