Da li se sećate 5. oktobra? Očekivalo se MNOGO, ali ono što je usledilo potopilo je SVE NADE (FOTO/VIDEO)
Verovalo se da dan posle više ništa neće biti isto
Tog 5. oktobra 2000. godine verovalo se da dan posle više ništa neće biti isto. Od tada do danas prošlo je punih 19. godina. Dug neki period, zar ne? Šta se tačno dogodilo tog 5. oktobra i da li se on, sa ove vremenske distance, može smatrati istorijskim datumom? Šta za generacije koje su rođene posle 5. okobra predstavlja ovaj datum i da li ima neku važnost? Koliko ga se ljudi danas seća?
"Kažu da je sposoban i da ima odrešene ruke": Tramp želi brzo rešenje za Kosovo, HOĆE LI GRENEL USPETI?!
VELIKO PRIZNANJE ZA PREDSEDNIKA: Patrijarh odlikuje Vučića ordenom Svetog Save!
MLADIĆ PO CELI DAN ČITA I PIŠE PISMA: Ratni komandant odgovara svima koji mu pošalju poruku u Hag (FOTO)
Šta se dogodilo 5. okobra?
Demonstranti su 5. oktobra u Beograd, na plato ispred tadašnje Savezne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade. Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da uđu u zgradu parlamenta, ali bezuspešno. Zgrada Skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i mahom se pridružila narodu. Sledećeg dana, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.
U demonstracijama poginulo dvoje, ranjeno više od 60
U demonstracijama je poginulo dvoje ljudi, a povređeno više od 60. Milošević je u aprilu 2001. uhapšen, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu, u kom mu je suđeno za ratne zločine. Umro je 11. marta 2006. od posledica infarkta u ćeliji u pritvoru Haškog tribunala, a sumnja se da je ubijen.
U istorijskom smislu ovaj datum će ostati upamćen kao dan kada je, nakon masovnih demonstracija pristalica Demokratske opozicije Srbije, s vlasti srušen Slobodan Milošević. DOS konačno dolazi na vlast posle godina demonstracija ali i neprikrivene podrške Zapada.
Srbija veoma brzo ulazi u međunarodne tokove i polako počinje da vraća međunarodni ugled nakon godina izolacije i izopštenosti iz svetskih zbivanja. Članica Ujednjenih nacija Srbija postaje 1. novembra 2001. godine, dok se vrata i drugih međunarondih organizacija polako otvaraju. Kao jedan od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva Srbije tadašnja vlada napravlejna od stranaka DOS-a, proklamuje članstvo u Evropskoj uniji. Ulazak Srbije u EU ostaće i danas jedan od najvažnijih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije.
Politička kriza praćena ekonomskom nestabilnošću
Od 2000. godine do danas Srbija se suočavala sa nizom izazova na unutrašnjem ali i na spoljašnjem planu. Ubistvo Zorana Đinđića 2003. godine prilično je poljuljalo, i pre toga ranjivo, jedinstvo Demokratske opozicije Srbije. Zemlja ulazi u političku krizu kojoj se uzrok nalazi u činjenici da među Demokratama nije bilo adekvatnog kandidata koji bi mogao da zameni ubijenog Đinđića. Demokratske vlade su se nizale i nakon Đinđićevog ubistva ali ni jedna od nije uspela da obezbedi političku stabilnost.
Pored političke nestabilnosti koja je bila praćena i rascepom unutar same Demokratske opozije, zemlja je grcala i u ekonomskim problemima. Tranzicija, tačnije prelazak države iz centralno-planske privrede u tržišnu ekonomiju, bio je prilično bolan za Srbiju. Privatizacija je veoma loše sprovedena što je za posledicu imalo veliku nezaposlenost i siromaštvo. Velika količina novca pogrešno je distribuirana i imesto da se usmeri u investicije, završila je u privatnim džepovima.
Posledice loše privatizacije bile su katastrofalne a iste se mogu osetiti i danas. Razorena industrija, uništene domaće banke, veliko raslojavanje i siromaštvo, odlazak mladih ljudi u inistranstvo, osnoicvne su posledice loše sprovedene tranzicije u Srbiji.
Problem Kosova i saradnja sa Haškim tribunalom
Pored političke krize i pljačkaških privatizacija, od kojih Srbija ni danas ne može da se oporavi, zemlja se suočavala i sa izazovima na spoljno-političkom planu. Saradnja sa Hagom predstavljala je jedan od glavnih, ako ne i najvažnijih, preduslova pristupanja Srbije EU. Pred pritiscima iz Haga Beograd je, hteo ili ne, na kraju uvek morao da posustane.
Međutim, Hag nije bio jedina noćna mora demokratskih vlada nakon 2000. godine. Problem Kosova koje je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, a koje je priznalo više od sto država na svetu, ubrzo se pokazalo kao rak rana vladajuće demokratske elite. Pored ucena u vezi saradnje sa Haškim tribunalom stizale su i nove pretnje iz svetskih centara moći, a koje su se sve više odnosile na priznanje samoproklamovane države Kosovo. Uspostavljanje "dobrosusedskih odnosa" Beograda i Prištine i danas je jedan od "prećutnih" uslova Brisela.
Građani Srbije polagali su velike nade u 5. oktobar. Očekivalo se mnogo ali ono što je usledilo u godinama nakon 5. oktobra 2000. godine brzo je ubilo nade i najvećih optimista. Većina stvari kojima se običan narod nadao, ili se nije dogodila ili se dešavala presporo. Apatija je brzo zamenila polet i zato se nebrojano puta može čuti da 6. okobar nikad nije došao.