10 GORUĆIH pitanja koja kroje našu sudbinu: Balkan ponovo između SAD i Rusije
Temelj za mir ili seme razdora za novi sukob
SAD su u ofanzivi na Balkanu, a goruća pitanja koja su godinama, pa čak i decenijama, predmet spora, između zemalja u regionu, sada se pod patronatom ove zemlje rešavaju po ubrzanoj proceduri.
Pročitajte i:
Pitanje granica, dijalog Beograda i Prištine, formiranje ZSO, promena imena Makedonije, ulaska u NATO i brojni drugi sporovi počeli su da se rešavaju u jednom kratkom periodu, iako su pre toga tavrili godinama, a uloga SAD je ključna u svim procesima. Postavlja se pitanje zašto se Amerikancima žuri i kakva je uloga Rusije na ovim prostorima, kako će se to odraziti na Srbiju, ali i druge zemlje u regionu.
Analitičar Dragomir Anđelković kaže da SAD pokušavaju da uspostave punu kontrolu nad Balkanom.
- Amerikanci pokušavaju da ojačaju svoju poziciju i delovanje protiv Rusije. Srbija je tu često žrtva – kaže Anđelković i dodaje – Drugi element je Trampov sukob sa dubokom državom. On hoće da izbegne sukob sa Moskvom i nije preterano zainteresovan za Balkan. Međutim, određene strukuture iz Vašingtona pokušavaju da sukobe Trampa sa Rusijom, a sve se dešava i preko naše zemlje.
Anđelković je zaključio da bi stabilizaciji Balkana najviše doprinelo kada se SAD ne bi mešale u odnose, u ovom delu sveta.
Već deceniju i po nema kompromisa o tome kuda i na osnovu kojih dokumenata treba da se iscrta granica na Dunavu.
Dogovora nema o 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke. Dva rečna ostrva – Šarengradska ada i Vukovarska ada – najveći su kamen spoticanja. Za Srbiju, pitanje razgraničenja rešeno je još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.
Da bi došlo do kompromisa, pre 16 godina formirana je Međudržavna diplomatska komisija. Od ukupno devet sednica, poslednja je održana pre šest godina. Često menjanje vlada u obe zemlje usporilo je posao.
Izlazak pred međunarodne institucije je potvrdila i predsednica Hrvatske Kolinda Grabar Kitarović rekavši da će pregovori biti nastavljeni, ali da će imati rok.
- Još dve godine bilateralni razgovori o sporu oko granice, a ako se ne postigne dogovor, tražiće se međunarodna arbitraža - rekla je Kolinda Grabar Kitarović tokom Vučićeve posete Zagrebu.
Spoljnopolitički analitičar Srđa Trifković kaže za portal SrbijaDanas.com da pitanje granice na Dunavu treba ostaviti za neko drugo vreme.
- Hrvatska će verovatno tražiti izlazak pred međunarodne institucije, odnosno spoljnu arbitražu EU, uzdajući se da će im ona ići u korist. Apsurdno je da se Hrvati, u pokušaju da dobiju deo Bačke, pozivaju na katastarske knjige iz austrougarskog perioda, a ne na logiku geografije – kaže Trifković.
Prof. dr Branko Rakić, sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, objasnio je pravnu suštinu problema demarkacije Srbije i Hrvatske. On je za portal SrbijaDanas.com potvrdio da se Hrvatska poziva na katastarske knjige iz vremena Austrougarske, pokušavajući da iskoristi odluku Badinterove komisije.
- Badinter je zloupotrebio načelo međunarodnog prava u svojoj odluci - rekao nam je profesor Rakić.
- Hrvatska se pored katastarskih opština, kada se radi o Šarengradskoj adi, poziva i na Austrougarske mape, jer je 1892. godine Austrougarska prokopala kanal i ispravila tok Dunava, pa je deo između starog i novog toka sad pod našom upravom. U SFRJ je to bilo kao u Hrvatskoj. Naš je stav da se po međunarodnom pravu granica određuje na reci i da je stanje iz vremena kad Hrvatska nije ni postojala irelevantno - izjavio je profesor Rakić, dodajući da je tada, kada je kanal prokopan, Austrougarska bila sa obe strane.
Jedno od najbitnijih tačaka za proces ulaska Srbije u EU je kosovsko pitanje, a dijalog između Beograda i Prištine je ozbiljno uzdrman nakon hapšenja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića na Kosovu.
Ipak, dolazak visoke predstavnice Evropske unije Federike Mogerini u Beograd, pokazuje da EU vrši ozbiljan pritisak da se ovaj dijalog nastavi.
Hapšenje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića samo je još jedna u moru stvari koja prištinskim vlastima, koje uživaju podršku moćnih saveznika, očito prolazi bez posledica. Još jednom je dokazano da Priština može da radi šta joj padne na pamet, a da od međunarodne zajednice zbog toga neće trpeti nikakve posledice, ni sankcije.
Albanci zarobili troje novinara RTS i petoro advokata na Kosovu i Metohiji
Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić obratio se prvi put javnosti nakon brutalnosti koje je od tzv. specijalnih jedinica ROSU iz Predsedništva i opisao kako su ga Albanci mučili.
- Albanski separatisti u Prištini na brutalan način sa ciljem da nasiljem, terorom, zastrašivanjem da do zuba naoružanom falangom zauzmu i okupiraju sever Kosova i Metohije. Ponosan sam na građane Kosovske Mitrovice koji su se goloruki, na gandijevski način suprotstavili nasilju i teroru i nisu odustali od borbe za svoje domove. Na goloruk narod su poslali stotine do zuba naoružanu razularenu bandu. To ej sramota i onih koji su to učinili i onih koji su se prećutno sa tim saglasili. U momentu akda su počeli kundacima da biju građane, bacaju šok bombe, u momentu kada su hteli srpske predstavnike da, vodeći mene kao psa, vukući me za kravatu po zemlji - rekao je Đurić.
Đurić je rekao da pripadnici kosovske policije nisu zvaničnici već "naoružane falange" i istakao da su njega "vukli kao psa", da su pokušavali da ga ponize, kao i Srbiju i srpski narod.
- Stavili su me u jedan od transportera, udarali me, pokušavali su da me zastraše, nabijali mi pušku u stomak, jedan je izvadio i nož, slikali su selfije. Pevali su na putu do Prištine, uzvikivali "Alahu ekber" - rekao je Đurić.
Đurić poslao poruku Albancima: Oni koji prete Srbima hapšenjem, trebalo bi najpre sebe da uhapse
Ipak, kako je rekao, on ima bolove, ali se oseća dobro.
- Da nije bilo jednog poziva iz Beograda, nasilje i teror nad Srbima bi se nastavio - rekao je Đurić, ali nije rekao koji je to bio poziv.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obelodanio je sadržinu "jednog poziva" u Prištinu, za koji je Marko Ðurić rekao da je zaustavio dalji teror.
- Rekao sam im pre dva dana da imaju rok do pola osam da se "povuku", i "povukli" su se, u 19.20 su vratili Marka Ðurića - rekao je Vučić i dodao - Morali su da se ''povuku'' posle izvesnog trenutka.
Predsednik Srbije je izrazio nadu da Albancima to više neće padati na pamet.
On je sve to rekao odgovarajući na pitanje ko je nama garancija da ROSU neće više da upadnu na sever, ali je i zaključio:
- Nemamo mi više nikakve garancije, sem sebe.
Posle najnovijih incidenata neizvestan je dalji nastavak dijaloga između Beograda i Prištine.
Formiranje Zajednice srpskih opština je bila obaveza Prištine prema Briselskom sporazumu, koju šest godina nisu ispunili, da bi nakon brutalnog hapšenja i tretiranja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića i prebijanja nekolicine Srba na Kosovu, Srpska lista odlučila da istupi iz tzv. kosovske vlade i sama formira ZSO.
- Srpska lista će izaći iz vlade privremenih institucija, nećemo davati podršku. Mi znamo da će se oni ujediniti, lako se oni ujedine kada su u pitanju interesi protiv Srba. Ali, i mi ćemo se ujediniti i ostaćemo dole i branićemo svoje domove. I nikakva policija, ROSU ili Euleks neće nas oterati sa tih prostora - rekao je Goran Rakić.
Već šest godina od potpisivanja briselskog sporazuma vlasti u Prištini tvrde da nisu uspele ni da pročitaju odredbe o Zajednici srpskih opština. Zbog toga su Srbi odlučili da im ostave tri nedelje da počnu formiranje ZSO, u suprotnom, Srbi će sami to uraditi 20. aprila.
STRAH I NEUGODNOST zavladali: Atmosfera na Kosovu NAPETA nakon nedavnih dešavanja
Zajednica će imati svoja obeležja, grb i zastavu, a takođe ima pravo na pokretnu i nepokretnu imovinu, učešće u vlasništvu preduzeća. Ako Tači i Haradinaj nisu stigli to da vide, onda će njihov košmar biti dodatno gori kada to saznaju, pa se može očekivati i preznojavanje u snu albanskih vođa na Kosovu i Metohiji.
ZSO na Kosovu je određena kao pravni subjekt definisan Statutom sa ciljevima određivanja javnih funkcija i pružanja usluga. Predviđeno je da ona ima Skupštinu, predsednika, Savet, Odbor, Upravu, Kancelariju za žalbe, Sedište i sopstveni budžet koji će moći da finansira i Republika Srbija.
Predsednika i potpredsednika ZSO biraće Skupština iz redova članova skupština opština koje čine Zajednicu i njihovih gradonačelnika, a Skupštinu čine predstavnici imenovani od strane svake od opština u Zajednici ponaosob, a iz redova njihovih izabranih članova.
Savet bi predstavljao jedno savetodavno telo koje će činiti najviše 30 članova iz redova žitelja opština koje čine Zajednicu, uključujući sve gradonačelnike opština koje su deo Zajednice.
ZSO će imati i Odbor koji će činiti sedam članova izabranih od strane Skupštine iz redova gradonačelnika i žitelja opština koje su deo Zajednice.
Planirano je da ZSO čine opštine Severna Kosovska Mitrovica, Zubin Potok, Leposavić, Zvečan, Štrpce, Klokot-Vrbovac, Gračanica, Novo Brdo, Ranilug i Parteš. Takođe će se razgovarati i o uključenju Opštine Gora u Zajednicu srpskih opština.
Jedna od najznačajnijih odredaba o ZSO jeste da kada jednom bude formirana, može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu. Zbog toga je veoma bitno da se očuva srpsko stanovništvo na tom prostoru, da imamo dobar prirodni priraštaj i da srpsko stanovništvo bude bezbedno od mogućih ponovnih napada terorista.
Problem srpsko-bosanske granične linije sadrži četiri tačke oko kojih će pokušati da postignu dogovor. Među predlozima za rešenje je i razmena teritorija.
Problematične tačke su hidroelektrane "Bajina Bašta" i "Zvornik". Ti objekti pripadaju Srbiji, ali ih preseca državna granica koja vodi sredinom toka Drine. Problem je naročito izražen kod HE "Bajina Bašta", čiji se generatori nalaze na teritoriji BiH.
Pojedini stručnjaci iz BiH su smatrali da zvanično Sarajevo ima pravo da traži da deo proizvedene električne energije iz ovih hidroelektrana. Čak je bila formirana i komisija koja je trebalo da se bavi ovim pitanjem, ali je njen rad zaustavljen.
Prema nekim informacijama, zvanični Beograd je predlagao da se da se državna granica sa sredine rečnog korita pomeri na levu obalu Drine, kako bi se oni našli na teritoriji Srbije, a kao kompenzacija BiH ponuđena je odgovarajuća vodena površina Drine koja pripada Srbiji.
Jedna od spornih tačaka je deo teritorije na pruzi Beograd-Bar i to između sela Jablanica u opštini Čajetina (Srbija) i Štrpci u opštini Rudo (BiH). Pruga na dužini od 12 kilometara napušta teritoriju Srbije i prolazi kroz BiH. I u ovom slučaju, srpske vlasti su predložile da granica ide duž pruge, a da bosansko-hercegovačkoj strani Srbija "namiri" teritoriju na nekom drugom mestu.
Poslednje sporno mesto nalazi se između opština Rudo i Priboj i ima površinu od četiri kilometra kvadratna. Taj deo zvanično pripada BiH, ali je sa svih strana okružen Srbijom.
Lider radikala Vojislav Šešelj tvrdi za portal SrbijaDanas.com da nema potrebe brzopleto i po svaku cenu rešavati problem granice sa BiH.
- Postoji deo teritorije BiH koji je okružen potpuno srpskim teritorijama, kao enklava, i ne vidim nikakav problem sa tim. To se može menjati metar za metar.
Šešelj kaže da se niko ne drži prava i da ćemo, ako prihvatimo arbitražu sigurno izgubiti i podsetio je na negativna iskustva koja je Srbija imala sa Badinterovom arbitražom i sa arbitražom oko Brčkog, gde smo izgubili, iako je međunarodno pravo bilo na našoj strani.
Pitanje demarkacije sa BiH je važno za nastavak evrointegracija Srbije, a pojedini mediji su pisali da Sarajevo pokušava da uspori proces kako bi blokirali pristupanje Srbije EU.
Međutim, ovo može biti i vid pritiska Zapada na Srbiju, imajući u vidu da političari iz Sarajeva ne nastupaju nikad samostalno, a EU i SAD su glavni faktori koji kontrolišu i drže BiH na okupu kao državu.
Srpski entitet u BiH već godinama se opire pokušajima Sarajeva da uspostave unitarnu BiH koja će biti pod dominacijom Bošnjaka.
Zahtevi Bošnjaka koji traže centralizovanje zemlje, a predstavljaju kršenje Dejtonskog sporazuma koji je garant Republike Srpske izazvali su reakciju Banjaluke koja traži povratak oduzetih ovlašćenja, a referendum o nezavisnosti se sve više pominje kao opcija.
Milorad Dodik je posle otmice Marka Đurića izjavio da je tzv. Kosovo, uz BiH, dokaz propalih pokušaja Zapada.
On takođe tvrdi da bi se većina Srba na referendumu, kada bi on bio održan, izjasnila za pripajanje RS Srbiji.
Pritisci zapada na RS su sve veći, a posebno na tamošnju vlast.
Odgovor Hrvata na sve češće razmirice i tenzije na relaciji Sarajevo - Banjaluka je zahtev za formiranje posebnog entiteta, po ugledu na Republiku Srpsku. U slučaju revizije Dejtonskog sporazuma, ovo pitanje će svakako doći na dnevni red, a hrvatska država će sasvim sigurno podržati ove zahteve.
Podsetimo, ovo ne bi bio prvi sukob Hrvata i Bošnjaka u BiH. Naime, od 1992. do 1994. godine, u ovoj zemlji, besneo je rat između njih, sve dok ih zapadni sponzori nisu ujedinili u zajedničku borbu protiv Srba.
Hrvatski analitičar Žarko Puhovski kaže za portal SrbijaDanas.com da BiH nije u potpunosti samostalna država i da sve zavisi od međunarodnog faktora.
- Dejtonski sporazum je bio dobar za prekid vatre, ali je loš kao mirovni. Ipak, nema međunarodne saglasnosti za stvaranje još jednog entiteta, a BiH je toliko država, koliko je protektorat i obrnuto – kaže hrvatski analitičar Žarko Puhovski.
Tzv. kosovski parlament je nakon tri godine odlaganja, ratifikovao Sporazum o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, a tzv. kosovski premijer Ramuš Haradinaj je rekao da očekuje korekcije državne granice kod Kule i Čakora.
On je rekao da je to dogovoreno deklaracijom predsednika Crne Gore i Kosova Filipa Vujanovića i Hašima Tačija, koja je potpisana sredinom februara.
- Deo zakona koji smo usvojili i izveštaj Komisije za razgraničenje i deklaracija dva predsednika obavezuju nas na korekcije kod Kule i Čakora. Formiranjem zajedničke komisije omogućava nam se korigovanje granične linije u tom delu - napisao je Haradinaj na svom nalogu na Fejsbuku.
U dokumentu koji su potpisali Tači i Vujanović, između ostalog, piše kako su dve strane saglasne da će zajedničko radno telo identifikovati i adresirati potencijalne nesporazume tokom obeležavanja granice.
Ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović pojasnio je da je to predviđeno Sporazumom potpisanim u Beču, navodeći da je moguće „utvrđivanje tehničkih korekcija— metar za metar“.
Prof. dr Branko Rakić je za naš portal objasnio da šta god da urade tzv. Kosovo i Crna Gora, to će biti nelegalno.
Pitanje statusa Albanaca čiji su apetiti sve veći, tek treba da se reši, a sve su prilike da to neće biti u korist Makedonaca. Albanski je već postao zvanični jezik u Makedoniji, a svaka vlast u ovoj zemlji zavisi od albanskih političkih partija.
Makedonski parlament usvojio je Zakon o upotrebi jezika, kojim je albanski postao drugi službeni jezik u Makedoniji.
Albanci koji čine četvrtinu stanovništva Makedonije, svakako imaju za cilj da svoj sve veći uticaj u ovoj zemlji, krunišu dobijanjem statusa konstitutivnog naroda u ovoj zemlji.
Smena vlasti u Makedoniji i dolazak Zaeva, označili su početak velikih promena za ovu zemlju.
Turbulentni period završio se smenom Gruevskog i dolaskom Zorana Zaev na vlast, a agitovanje Amerikanaca je imalo ključnu ulogu prilikom tranzicije vlasti.
Interes SAD je očigledan. Što pre rešiti spor oko imena Makedonije i ugurati je u NATO.
Dolaskom Zaeva, politika Makedonije se promenila. Nova vlast je pristala na sve i odreći će se imena zemlje, samo da bi nakon eventualnog dogovora sa Grčkom, imali otvoren put za pristupanje u severnoatlantski pakt.
Zbog spora oko imena sa Grčkom, Ujedinjene nacije, neke zemlje Evropske unije uključujući Nemačku i Francusku, i druge međunarodne organizacije zvanično koriste privremenu referencu Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM).
Suština spora je pitanje da li jedna država može uzeti ime šire geografske oblasti, u ovom slučaju oblast Makedonije, ako njena teritorija obuhvata jedan njen manji deo, odnosno Vardarsku Makedoniju i da li u tom slučaju ona iskazuje teritorijalne pretenzije ka susednim državama, u kojima se nalaze preostali delovi ove oblasti. Periferije zapadna, središnja i istočna Makedonija u Grčkoj koje čine Egejsku Makedoniju i Blagoevgradska oblast u Bugarskoj koja čini Pirinsku Makedoniju.
Narod koji danas naseljava prostor Republike Makedonije je slovenskog porekla, ali je njegova etnička pripadnost i dan danas predmet sporenja. Danas sami stanovnici se većinom nazivaju i smatraju Makedoncima, a svoj jezik makedonskim jezikom. Narodi koji danas naseljavaju prostore Pirinske i Egejske Makedonije ne smatraju sebe Makedoncima u etničkom smislu.
Grčka i Makedonija bliže se rešenju spora o imenu Makedonije, ali je zahtev Grčke da Makedonija promeni ustav nerazuman, rekao je u intervjuu za "Fajnenšel tajms" (FT) makedonski premijer Zoran Zaev.
Prema njegovim rečima, promena makedonskog Ustava, kojom bi se jasno stavilo do znanja da Makedonija ne polaže pravo ni na kakvu grčku teritoriju preti da osujeti dogovor.
Zaev se nada da će sa grčkim premijerom Aleksisom Ciprasom naći kompromis pre NATO samita u Briselu 11. i 12. jula ove godine.
- Optimističan sam. Veoma je teško, svesni smo toga. Ali bilo bi pametno za obe strane da se rešenje nađe što je pre moguće. Sada, novi zahtev od Grčke je da moramo da promenimo naš Ustav. Ali ustav je domaća knjiga pravila. Nema implikacija izvan zemlje. U svakom slučaju, promena Ustava ne bi bila konačna garancija, jer bi nova vlada u budućnosti mogla ponovo da ga izmeni - rekao je Zaev za FT.
Grčki premijer Aleksis Cipras izjavio je danas da Grčka u 2018. godini ima mogućnost da reši spor oko imena sa Makedonijom.
- Ova 2018. je važna godina za Grčku zato što se otvara važna prilika za rešavanje spora oko imena - rekao je on.
On je izrazio uverenje da je sad vreme da se donesu neophodne odluke da se Grčka pokaže kao vodeće snaga na Balkanu i kao stub stabilnosti u regionu, prenosi ANA. Cipras je naveo da se Grčka suočava sa ekonomskim ali i geopolitičkim izazovima.
Pošto je šef grčke diplomatije rekao da je nacrt dogovora o imenu Makedonije upućen Skoplju, grčki mediji objavili su pet imena iz grčkog predloga.
Reč je o istim predlozima koje je podneo i posrednik Metju Nimic: Republika Severna Makedonija, Republika Nova Makedonija, Republika Gornja Makedonija, Republika Vardarska Makedonija, Republika Makedonija (Skoplje).
Susrete šefa grčke diplomatije, Nikosa Kocijasa, sa makedonskim državnim vrhom u Skoplju, pratile su demonstracije građana koji se protive promeni imena Makedonije.
Na drugoj strani, širom Grčke, organizovane su demonstracije protiv upotrebe reči "Makedonija" u bilo kakvom rešenju spora između Atine i Skoplja zbog imena bivše jugoslovenske republike.
Ukoliko Zaev i Cipras dođu do rešenja, biće im potrebna podrška makar dela opozicije, kako bi predlozi prošli kroz parlemente, što možda neće biti lako. Ono što će predstavljati još veći problem za obojicu je reakcija stanovništva na eventualno konačno rešenje.
Lider SRS Vojislav Šešelj tvrdi da Amerikanci traže priliku za neki novi konflikt i u Evropi, ali i na drugim kontinentima.
- Oni na Balkanu posebno insistiraju, zato što osećaju da Rusija postaje sve jača i prisutnija. Ona se već praktično vratila na Balkan, ali se još nije učvrstila, i to pričvršćenje Amerikanci žele da spreče - kaže Šešelj.
Tako će još jednom, Srbija i prostor Balkana postati važan faktor na svetskoj pozornici, gde će snage odmeriti velesile, SAD i Rusija. Pokušaj rešavanja ovih deset pitanja mogao bi biti temelj za stabilnost i mir, ali i mač sa dve oštrice, seme novog razdora, posejano za neke buduće sukobe.