"NISMO TU SAMO DA SERVIRAMO KAFU" Ko vodi glavnu reč u dijalogu Beograda i Prištine?
Lajčak smatra da je glavna odluka na Beogradu i Prištini
Učesnici u nastavku dijaloga Beograda i Prištine, iduće nedelje, čuće od EU da dve strane same odlučuju o parametrima, agendi i ishodu kojim se ide u tim razgovorima, najavio je danas izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak. Lajčak je, u okviru diskusije na Evrospkom forumu Vahau, na temu Zapadnog Balkana, rekao da je EU posrednik u dijalogu, koji osigurava samo da dogovor bude u skladu sa evropskim vrednostima.
KURTI PODNOSI IZVEŠTAJ O DIJALOGU SA BEOGRADOM: Kojim će putem krenuti Priština?
"ISUS MRZI SRBE" Poruke mržnje upućene Srbima na Kosmetu, na vratima pravoslavnog hrama UZNEMIRUJUĆI GRAFIT (FOTO)
PRIŠTINSKO LUDILO U SVOM NAJBOLJEM IZDANJU: Koriste presudu Ratku Mladiću kako bi minirali dijalog i tužili Beograd za GENOCID
- Taj proces ima veze sa evropskim procesom. Mi nismo tu samo da serviramo kafu, već da osiguramo da se dva partnera približe EU - objasnio je on.
Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc rekla je da je bitno da se vodi dijalog, a ne trijalog i da Priština želi da EU bude u tom procesu neutralni posrednik.
- Želimo da budemo kontrektni i da u Briselu razgovaramo o međusobnom priznanju. O tome govori i predsednik SAD Džozef Bajden, kao i nemačka kancelarka Angela Merkel kada priča o ishodu procesa dijaloga - podvukla je ona. Gervala-Švarc kaže da iduće nedelje predstavnici Prištine putuju u Brisel da bi razgovarali upravo o međusobnom priznanju.
- To se može postići ako oba partnera dijalog shvate ozbiljno. Ako to nije slučaj ne treba putovati u Brisel i nastaviti dosadašnju diplomatiju slikanja, jer to nije vodilo nikakvim rezultatima - ukazuje ona dodajući da ipak smatra da su pred nama "dobra vremena".
Navela je da ne treba govoriti o granicama, već, kako kaže, vrednostima i to evropskim i dodala da se u dijalogu do sada nisu postigli nikakvi sporazumi u korist građana.
- Videli smo da se govorilo o istorijskim sporazumima iz Brisela, iako u njima nije bilo ništa istorijsko - rekla je Gervala-Švarc.
Sa tim se nije složio Lajčak, koji je podsetio da pre Briselskog sporazuma Kosovo nije moglo da učestvuje pod svojim imenom u međunarodnim forumima, a to sada čini, uz zvezdicu.
Dodao je i da Kosovo nije imalo ni međunarodni pozivni broj, nije moglo samo da ubira poreze, da su zahvaljujući Briselskom sporazumu ukinite paralelne strukture na severu.
- Dijalog je put za rešavanje problema i zato je potreban i u budućnosti. Iduće nedelje imaćemo prvi susret novog kosovskog premijera Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Očekujemo da se usaglase oko napretka procesa - objasnio je Lajčak.
Rekao je da se proces mora završiti normalizacijom odnosa Beograda i Prištine.
Gervala-Švarc, na to, je odgovorila da je Kosovo i pre Briselskog sporazuma imalo svoje ime, nebitno da li je sada zvezdica pored.
Podsetila je da Kosovo sutra obeležava 22 godine od završetka "rata", što je za Prištinu, dodaje, važna godišnjica.
- Nije NATO intervenisao na Kosovu zbog kršenja ljudskih prava, već zato što se sprovodio genocid. Taj genocid sproveden je ne samo na Kosovu, već i u BiH - tvrdi ona.
Gervala-Švarc, uz to, ocenjuje da je, kako kaže, samo Kosovo problem u regionu, onda bi BiH imalo bolju evropsku persopektivu nego danas.
- Veoma smo obazrivi u vezi predloga po uzoru na BiH koji bi doneli potpunu blokadu. Ako želite da nas uplašite onda pričajte samo o RS - poručila je ona.
Lajčak je rekao da niko, 2003. nakon Samita u Solunu, nije ni pomislio da će 18 godina kasnije i dalje zemlje regiona biti izvan EU.
- Status kvo ne doprinosi napretku na putu približavanja EU - naglasio je Lajčak.
Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg ukazao je da je proces približavanja Zapadnog Balakna izgubio na dinamici i da se mora raditi kako bi se vratio elan, jer je to geopolitička potreba.
- Nije moguće u potpunosti prevazići sve razdore u svim zemljama Zapadnog Balkana, a ako se povučemo doći će na naše mesto drugi, i to nije ono što bi hteli. To je najevropskiji region - podvukao je on.
Istakao je da je u evropskom interesu da zemlje Zapadnog Balkana postanu članice.
- Najvažniji geopolitički cilj EU mora biti približavanje Zapadnog Balkana. Treba da prestanemo da pričamo samo o Bliskom Istoku. Zapadni Balkan je naš zadatak - poručio je on.
Šef slovenačke diplomatije Anže Logar rekao je da je Zapadni Balkan predvorje EU, i da niko ne želi da ispred kuće prostor pripada nekom drugom.
- Zato smo se odlučili da u prioritete predsedavanja EU uvrstimo neformalni Samit o Zapadnom Balkanu u oktobru, koji bi trebalo redovno da se održava- podvukao je on.
Prethodno je guvernerka austrijske pokrajine Donja Austrija Johana Mikl-Lajtner poručila da EU bez Zapadnog Balkana nije kompletna i poručila da poglavlja moraju biti otvorena i odrađena.
- Time podstičemo zajedništvo, uklanjamo egoizme i stvaramo prijateljstva u Evropi - zaključila je ona.