ĐILASOVCI ISTRAJNI NA ZADATKU SATANIZACIJE SRBA! Uključili se u HAJKU oko Srebrenice, dosledno PROTIV SOPSTVENOG NARODA

Od brojnih revizionističkih istorijskih ideja ovih meseci dominira ona o navodnom genocidu u Srebrenici kojom se naš narod pokušava satanizovati pred celim svetom. 

Perfidni i dugoročni cilj priče o Srebrenici i rezolucije koja se pokušava progurati u GS UN je taj da se nametne predstava o Republici Srpskoj kao genocidnoj tvorevini, a kako takva tvorevina ne bi trebala postojati, nju samim tim treba ustavno dezavuisati na neki bezlični deo buduće modifikovane bosanske državnosti. 

U tome nastojanju su se udružili svi anti-srpski centri moći od Zagreba preko Sarajeva i Podgorice do Tirane. Njihove vlade, dodatno pritisnute "dobronamernim savetima" zapadnih partnera, i vođene jednom Nemačkom, odgovornom za holokaust, na silu pokušavaju nametnuti žig genocidnosti narodu čije su slobodarske tradicije bez premca na ovom prostoru. 

Ipak, treba reći da nas sa tih adresa već godinama ne čude slični pokušaji i da smo navikli biti u odbrambenom stavu prema njihovim beskrajnim i besmislenim napadima. 

Ali ono što predstavlja istorijski apsurd prvog reda jeste uključivanje opozicionih političkih faktora iz Beograda u neviđenu hajku protiv sopstvenog naroda i države. 

Malo je onih časnih među đilasovcima koji prema pitanju Srebrenice imaju drugačiji pogled od svoje centrale u Briselu. Kako bi i imali kada sami vrh njihovih političkih partija zastupa krajnje anti-srpske ideje, dosledno u svim svojim medijskim nastupima. 

Tako je Dragan Đilas upitan da kaže nešto o Srebrenici saopštio: 

- Znamo za zločin. Jedni izvori kažu 4.000, drug kažu 8.000 ljudi. Osim za te jadne ljude ti brojevi su strašni. Ja nisam pravnik. Ali Međunarodni sud pravde, kao što piše u toj deklaraciji, doneo je presudu o tome i mi više o tome nemamo potrebe da pričamo - reči su Dragana Đilasa.

Odluke sudova koji su ustanovljeni da bi pravdali zapadne interese tobožnjim "međunarodnim i ratnim pravom" za ovog političara u pokušaju relevantne su kada satanizuju njegov narod. 

Od Draganovog stava ne odstupa ni samozvani političar i večni student Radomir Lazović koji je o Srebrenici kazao:

- Naša Skupština se izjasnila o tome 2010. godine. Ja bih očekivao da to znate, nemamo mi šta da se izjašnjavamo o genocidu.

Prvakinja besmislenih štrajkova u Srbiji Marinika Tepih ponovila je kao papagaj:

- Vi se frljate nečim što je toliko teška i ozbilja stvar kao što je genocid, a niste u stanju da se suočite sa njim, i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili 100.000, nego je pitanje namere.

S pravom se nakon ovoga postavlja pitanje kako ovi ljudi uopšte umišljaju da dođu na vlast i upravljaju zemljom, kada nisu u stanju da razumeju njene vitalne nacionalne interese, kao što je očuvanje Republike Srpske. 

Tolika vekovna borba našeg naroda preko Drine da dobije neki oblik srpske državnosti i toliko prolivene krvi, za Đilasa, Mariniku i samozvanca u politici i najvećeg političkog promašaja u istoriji Lazovića, ne predstavlja ništa. Svu tu patnju srpskih generacija oni su zaboravili da bi ih neko iz Brisela potapšao po ramenu. 

Zato to narod razume i vraća im beskrajnim izbornim porazima. 

Izvor: Srbija Danas