DOS je u srpsko pravosuđe, u čuvenoj reformi 2009, ubacio 870 "svojih" sudija poslušnika!?

– Šta se radilo tada, saznali smo tek posle promene vlasti 2012. – tvrdi sagovornik Embarga iz redova pravosuđa. – U nekim „državnim fiokama“ su zatečeni spiskovi sudija i tužilaca za reizbor 2009. i pored njihovih imena su stajale beleške o tome ko za njih (ili protiv njih) interveniše! Tako se pojavljuju imena tajkuna. Ovo je, moglo bi se reći, sasvim razumljivo i očekivano, imajući u vidu činjenicu da tajkuni koji su putem pljačkaških privatizacija prigrabili najveći deo državnih resursa, imaju nesumnjiv interes da stečeno bogatstvo zaštite!? A ta zaštita prevashodno uključuju sudsku zaštitu – kao poslednju branu od nezakonitosti.

Ovo je naročito bilo bilo bitno u pogledu izbora sudija privrednih sudova, kao i predsednika tih sudova, ali i onih koji rade sa krivičnim predmetima.

– Zato, ne iznenađuje tok suđenja M.M.-u povodom optužnice „za pljačku putarskih preduzeća“, a naročito odluka Apelacionog suda iz septembra 2017. – kojom se poništava odluka Specijalnog suda kojom je on osuđen na 5 god zatvora!?

Naravno da sudstvo nije dovoljno za sve manevre prevejanih likova uvek spremnih da otmu od budžeta… Prevashodno su za to bili potrebni zakoni – kao okvir koji omogućava takve mahinacije – a zato je tu bila uvek spremna skupštinska većina koja je propise krojila i usvajala upravo po meri odela od najskupljih štofova i njihovih ponosnih vlasnika.

– Ne čudi činjenica da je M.M. godinama bio finansijer ne samo „domaćih“ krojača, već i mnogih prozapadno orijentisanih stranaka i raznih organizacija – koje su uvek priskakale u pomoć ako neko baš nije dobro razumeo gradivo na domaćem terenu. DS je bio uvek otvoren za saradnju sa „našim uništiteljima“, pa ne čudi ni činjenica da je tokom suđenja M.M.-u prizivana i pomoć „holandskih stručnjaka“ koji su navodno trebali „da kontrolišu slučaj Mišković“. Ovo naravno, nije pritisak na pravosuđe. „Legitimno“ je u okviru pregovaračkog procesa sa EU i poglavlja 23. – koplja su se lomila oko propisa vezanih za odnose sa Kraljevinom Holandijom i propisa koji ne dozvoljavaju „dvostruko oporezivanje“, a isti propisi važe i u odnosu sa Kiprom! –„Slučajno“ sporne kompanije M.M. su upravo imale veze sa kompanijama sa Holandskih Antila i Kipra…

Onima koje ovo nije baš najjasnije savetujemo, da samo prate ko kritikuje iz sve snage taj proces u javnosti, pa će mu sve biti jasno!? Dakle, tajkun je zakone krojio, političare kupovao, a sudije su ti isti političari što nagradama, što pretnjama, kontrolisali. I sistem funkcioniše. I sada.

– U vreme o kome govorimo, uvedeno je pravilo da se sudije prilikom prvog izbora biraju na trogodišnji mandat – tako da od 2.400 sudija koliko ih je bilo do reizbora, njih 870 taj reizbor nije prošlo, ali je zato izabrano upravo toliko novih „trogodaca“ – kako su bili nazvani u sudijskim krugovima – tvrdi sagovornik Embarga iz pravosuđa. – Tako je DOS dobio 870 „svojih“ novih sudija, koji su SVI posle izabrani na stalni mandat – usled jedne „omaške“: naime, da bi posle tri godine bili birani na stalni mandat, bilo je potrebno da njihov rad bude ocenjen, ali kako je „slučajno“ bilo „zaboravljeno“ da se propišu kriterijumi za ocenjivanje njihovog rada, svi su krajem 2012. izabrani na stalni mandat i tako postali „stalna sudijska postavka“!

I oni su sigurno veoma zahvalni svojim predlagačima? A, kako i ne bi? Zaduženi znaju da dug moraju kad tad odužiti (odsuditi)… Ko su te sudije? Dovoljno je pribaviti spisak tih prvih „trogodaca“, pa se lako može utvrditi koja su to imena….

– O samoj „reformi“ pravosuđa i reizboru, već je sve svima dobro poznato, kako su skoro sve razrešene sudije kasnije vraćene u sistem i da je budžet debelo koštala ta avantura! Ali, cilj „žute hobotnice“ je postignut – „svoje“ sudije su ubačene u sistem i tu su do današnjeg dana.
Interesantna je i činjenica da je jedan broj sudija otišao u advokaturu i da su se počeli itenzivno baviti poliitkom. Primer Vladimira Vučinića, bivšeg sudije Specijalnog suda (koji je sudio čuveni slučaj „Mišković“ i vratio mu pasoš!?), koji odlazi u advokaturu i odmah se stranački aktivira i postaje član predsedništa Narodne stranke, Vuka Jeremića. Znači li to, da je on politički „naginjao na tu stranu“ i dok je „delio pravdu“? Teško je poverovati da mu je tek u advokaturi proradio „politički gen“?

– O tome koliko pristrasnosti i duplih standarda pokazuju i sada aktuelne sudije, ilustruje i izjava sudije Apelacionog suda Miodraga Majića – koji u intervjuu na N1 nedavno izjavljuje: „Verujem da se sudije plaše, žive u različitim strahovima, ne mogu ne živeti u strahu ako vidimo u koliko slučajeva su neposlušnosti doveli do negativnih ishoda po njihove kolege“. Pri tom, nikada nismo čuli ni sličnu izjavu od istog čoveka, kada se dešava reizbor 2009., u kome on napreduje!?

Slučaj sudije Dragane Boljević („Najevropljanke“) je dobro poznat, kao i činjenica da je upravo zahvaljujući promeni političkih aktera posle 2012. vraćena na sudijsku funkciju.

– Na N1 u emisiji „Dan uživo“ Dragana Boljević izjavljuje: „Kada bi se država prva ponašala u skladu sa vladavinom prava, a kada to kažem mislim, pre svega na političare i institucije kojima upravljaju, stanje bi bilo mnogo bolje“. To je valjda ona ista država koja je omogućila povratak nereizabranih sudija u sistem. Jer, nikada ne treba zaboraviti činjenicu da su članovi i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca tek u drugoj polovini 2012. (tek posle promene vlasti) doživeli „prosvetljenje“ pa su otpočeli proces vraćanja sudija u sistem.

Ovim se zaokružuje priča o sprezi tada aktuelne politike, tajkuna i pravosuđa. Ali ostaje jedna živa tema: Zašto su provereno „žute“ sudije napredovale i posle 2012. i zašto su i danas prvi na listama za napredovanje? Da li stvarno nema boljih ili su pipci okorele hobotnice neuništivi? Odgovore ćemo potražiti u narednom periodu u nastavku serijala o debaklu srpskog pravosuđa…