Đurić odlučan: Ako Srbi na KiM nisu zadovoljni, nema dobiti ni za Albance
Ohrabruje volja srpskih predstavnikana Kosovu da obezbede uslove za sigurnost i ekonomski opstanak svojih porodica
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić veruje da uprkos tome što već gotovo 11 meseci nema razgovora ni o tehničkim pitanjima sa Prištinom niti implementacije dogovorenih sporazuma da će se dijalog nastaviti, a da će Srbi posle lokalnih izbora imati veću kolektivnu političku snagu na KiM.
Vlada usvojila Odluku o obrazovanju Radne grupe za dijalog o KiM: Na čelu - Marko Đurić
- Srećom dijalog je prethodnih meseci nastavljen na najvišem nivou što je doprinelo stabilnosti. Dok god se razgovara, postoji na horizontu prespektiva da se problemi reše - kaže Đurić koji je ranije danas izabran za predsednika Radne grupe za pripremu unutrašnjeg dijaloga o KiM.
NASTAVLJA SE MALTRETIRANJE KOSOVSKIH SRBA: Milanka krenula u Peć, uhapšena na Jarinju
Smatra da razgovori Beograda i Prištine koji će, kaže, nesumnjivo biti nastavljeni, treba, između ostalog, da održe stanje bezbednosti kao što je bilo u protekle četiri godine, kada, napominje, nijedan Srbin ni Albanac nije stradao u međuetničkim sukobima.
Đurić ne može da precizira kada će dijalog između Beograda i Prištine u Briselu biti nastavljen, mada, visoka predstavnica EU Federika Mogerini najavljuje da bi nova faza mogla "da bude u punoj brzini do kraja godine".
Na pitanje šta očekuje od nove platforme za dijalog Prištine sa Beogradu, koju je najavio Ramuš Haradinaj, Đurić kaže da je želja Beograda da Srbi i Albanci sarađuju bolje u političkom pogledu, da u okviru pokrajinske vlade atmosfera u parlamentu bude bolja nego što je bila u vreme tzv. vlade Ise Mustafe.
- Inicijalni pozitivan signal je što nisam primetio da sporna pitanja sa aspekta srpskih interesa vlada gura u vrh agende - kaže on.
Uveren je da je to, između ostalog, posledica činjenice da je opstanak te pokrajinske vlade u velikoj meri uslovljen podrškom srpskih poslanika i da su ovog puta oni ozbiljno shvaćeni kao partner, a ne samo kao dekoracija, što je bio slučaj, kaže, u prethodnim vladama.
Đurić dodaje da, uz svu nelagodu što moraju da sede sa ljudima koji su učestvovali u najvećim nedelima protiv srpskog naroda, ohrabruje volja srpskih predstavnika da obezbede uslove za sigurnost i ekonomski opstanak svojih porodica.
- Smatram da je veoma važno da dijaloga bude. Nisam srećan što 17, 18 godina nakon rata i nakon desetina milijardi koje je uložila međunarodna zajednica na Kosovo, albanski narod i dalje za predstavnike bira ljude koji imaju ratnu hipoteku i negativan odnos prema Srbiji - kaže on, uz napomenu "da mi ne biramo albanske predstavnike, ni način na koji oni postupaju u dijalogu".
Haradinaj se samo uvlači Albancima: Dačić dostojanstveno reagovao na pretnje
- Voleo bih da pokažu malo više spremnosti za kompromis, malo više razumevanja za sve ono što su Srbi prošli u prethodnom periodu, da posmatraju stvari bar za trenutak iz našeg ugla i da shvate da nema dobiti za Albance na KiM, ako Srbi i srpski narod nisu zadovoljni ili su u podređenom položaju i obrnuto - napominje on.
Španac izvesilac EK za Kosovo
Na konstataciju da je zanimljivo što je za izvestioca EK za Kosovo izabran španac katalonskog porekla Džordi Roka, i pitanje ima li to nekog značaja za nas, Đurić je oprezan:
- Ne volim da o personalnim rešenjima sudim na osnovu geografskog ili nacionalnog porekla. Vrlo često se dešavalo da se 'opečemo' po pitanju ljudi koji dolaze iz zemalja koje su nam naklonjene, a nekada smo umeli pozitivno da se iznenadimo ljudima koji dolaze iz zemalja koje su tradicionalno protiv naše pozicije.
Đurić zaključuje da bi predstavniku dao šansu da pokaže koliko će biti pristrasan u svom radu.
- U svakom slučaju moći će da računa na saradnju sa srpskim organima i naše tradicionalno gostoprimstvo - zaključuje sagovornik.
Prema njegovim rečima, međuzavisnost dva naroda nalaže pronalaženje ravnoteže u odnosima.
- To bi omogućilo ne da se obe strane osećaju kao gubitnici, već da budu dobitnici i to i jeste cilj dijaloga - ocenjuje Đurić.
Na pitanje da li predstavnici Srpske liste imaju snage da se u tzv. kosovskoj vlasti izbore za ove ciljeve, Đurić kaže da to zavisi i od ishoda lokalnih izbora koji će se održati idućeg vikenda.
Srpska lista i srpski narod na KiM se 22. oktobra nalaze pred trećom, odlučujućom etapom borbe za stvaranje stabilne konsolidovane srpske zajednice na KiM, ocenjuje on i napominje da je političko jedinstvo nužan preduslov za ostvarivanje srpskih interesa i za opstanak na KiM.
On smatra jako važnim da se spreči da na pozicije vlasti dođu, za Prištinu i jedan deo međunarodne zajednice, podobni predstavnici Srba koji bi radili za tuđe, a ne na zaštiti srpskih državnih interesa.
- To je naš zadatak 22. oktobra - jasan je Đurić koji poziva, kako kaže, sve one kojima je stalo do KiM u Srbiji, da podrže Srpku listu i organsku vezu Srbije i srpskog naroda sa našim institucijama na KiM.
Na opasku da su birači na KiM uvek slušali preporuke Beograda, Đurić smatra da ne treba potcenjivati pritiske pod kojima se nalaze "naši ljudi na KIM".
On navodi da su predstavnike Srpske liste saslušavale takozvane kosovske obaveštajne službe, da je bilo je pritisaka i pretnji, napada na njihove prostorije...
Prethodnih nedelja je, kaže, stalno bio na relaciji Beograd - Kosovo i Metohija, a tako će provesti i ovu nedelju.
Razgovaraće, kaže, sa našim građanima u južnoj srpskoj pokrajini, delimično o izborima, delimično i o planovima vezanim za 2018. godinu.
- Građani mogu da očekuju da bude dodatnog ulaganja u 2018. godini, ne samo koliko je predviđeno budžetom Kancelarije za KiM ,već sinergijski sa drugim ministarstvima - najavljuje Đurić.
Vraćajući se na temu dijaloga Beograda i Prištine i na pitanje kako tumači insistiranje Prištine da se u dijalog uključe i SAD, te da li očekuje promenu okvira u kome će se dijalog voditi, Đurić ponavlja da je za Srbiju adresa za dijalog - EU.
- To je naša adresa još od kako je prethodna vlast to izmestila iz UN gde je moglo da se računa na učešće većeg broja država koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Uvođenjem novih aktera u dijalog, aktera koji dolaze iz zemalja koje su priznale jednostrano proglašenje Kosova logično je povuklo sa sobom zahtev i država koje nisu priznale Kosovo da uđu u taj dijalog - objasnjava Đurić.