ELITA ILI PRELETAČI U POTRAZI ZA NOVIM VOĐOM: Zašto demokrate menjaju mišljenje i stavove kako vetar duva?
Beogradski izbori su zakazani za proleće, a već sada su u toku kalkulacije političkih partija, biranje kandidata, koalicionih partnera i smišljanje kampanja, sve u cilju da opozicioni cirkus ostvari tako dugo sanjan, dvocifreni rezultat. Međutim, u tom opštem haosu oko cenzusa, fotelja, spinova, opet su zaboravili ono najvažnije- da razmišljaju o glasačima.
Ko su opozicioni glasači?
Malo ko je 2012. godine, za vreme suverene vladavine Demokratske stranke, mogao da previdi takav sunovrat nakon istovremenih predsedničkih i parlamentarnih izbora, kao tog 6. maja, kada je aktuelni predsednik Boris Tadić izgubio od Tome Nikolića, a zatim i Demokratska stranka izgubila od Srpske napredne stranke. Da se vratimo par godina unazad, videli bismo da je glasačko telo Demokratske stranke činila određena skupina ljudi koji vole da se nazivaju elitom. Tada još niko nije znao da će ta „elita“ biti trojanski konj koji nije uništio samo Demokrate, nego i buduće kandidate opozicije, kao što su Saša Radulović i Saša Janković, koji su zahvaljujući njihovoj podršci imali svojih 5 minuta i ugasili se političkom nebu kao oni bendovi sa jednim hitom, što se pojave i onda više niko ne zna za njih.
Žuta hobotnica hoće da se vrati na vlast: Gurnuli su Srbiju u propast i sad bi opet da je vode
Ali krenimo redom…
Nakon dramatičnog i neočekivanog pada Borisa Tadića i njegovih stranačkih pulena, tzv. elita okreće leđa demokratskoj liniji i traže novog idola. Ipak, nisu odmah odustali od Demokratske stranke, već samo od Tadića, pa su podržavali bivšeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, da bi zatim odlučili da i njega napuste i odjednom "zavole" Bojana Pajtića. Kada su izgustirali sve demokratske lidere, bilo je vreme za traženje "sveže robe".
Tada se ta ista ekipa koncentriše oko Saše Radulovića i kreće da spinuje u medijima priče o njegovoj personi pružajući mu svu podršku koju su povukli nekadašnjim saborcima iz Demokratske stranke.
Podrška Raduloviću se najviše videla na društvenim mrežama, gde su ga veličali beogradski elitisti iz kruga dvojke, isti oni koji će mu okrenuti leđa nakon debakla na parlamentarnim izborima 2016. godine, kada je njegov pokret osvojio samo 16 mandata.
Tada se dubokoumna intelektualna tviter ekipa prešaltala na novog pulena- bivšeg Zaštitnika građana, Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, praveći oko njih isti hiper spin kao samo godinu dana ranije Raduloviću, od koga su se neki tajno, neki javno odrekli upravo preko socijalnih mreža i brže bolje krenuli da guraju Jankovića i Jeremića u kandidaturu za predsednika Srbije, praveći od njih dvojice famu o liderima najkulturnijih, najobrazovanijih, najvećih građana Srbije, koji žive u centru Beograda, jer tamo je elita.
Propali projekti koji su obeležili Đilasovu vlast u Beogradu
Međutim, po istom scenariju, ta zanesenost i ushićenost Jankovićem, ova specifična intelektualna grupa je mogla da podnese, pogađajte- samo jedan izborni ciklus. Zato je Apel 100, kojim su se dičili, peticija koju su potpisali poznati umetnici i eminentni profesionalci u Srbiji, krenuo da se rasipa brzinom svetlosti, a Pokret slobodnih građana su napustili oni najzagriženiji, najuporniji članovi, uz isto tako veliku buku u medijima.
Radulović i Obradović u problemu zvanom „cenzus“: Ne mogu ni sa kim, a ne mogu ni sami
Zašto SNS ima konstantnu podršku?
U nekom drugom fimu, za sve ovo vreme, od 2012. godine, Srpska napredna stranka je imala podršku svojih glasača, koja se nije menjala, samo je rasla.
Tako je na parlamentarni izborima 2016. godina lista „Aleksandar Vučić- Srbija pobeđuje“ imala 52,4 % podrške građana, dok je na predsedničkim izborima ove godine Vučić osvojio 55,08 odsto glasova.
S druge strane, svi kandidati tzv. elite su bivše demokrate, kojima je ova grupacija naizmenično davala i uskraćivala podršku, zbog čega su jedan po jedan gubili kredibilitet i glasove na svim mogućim izborima, kao što pokazuje novija istorija Srbije.
Logično pitanje koje se nameće je, čiji glasači su ovde jačeg intelekta i da li je ova srpska „elita“ zapravo samo eufemizam za preletače?