Istina o doktoratu predsednika CEPRIS-a, advokata Slobodana Beljanskog: Tvrdi da je moralan i čestit, a pristaje i na nezakonit doktorat!?

Evo, kako je ceo slučaj video Kolegijum dekanata Pravnog fakulteta iz koga je više nego jasno zašto je poništen „doktorat“ čelnika CEPRIS-a, advokata Slobodana Beljanskog:

Imajući u vidu neistine koje je u medijima Slobodan Beljanski izneo na račun Pravnog fakulteta, uvrede, dezinformacije i agresivnu medijsku kampanju koju vodi protiv Fakulteta, Kolegijum dekanata Pravnog fakulteta je odlučio da javnosti pruži detaljnu informaciju o poništenom doktoratu, kao i da na uvid stavi sve relevantne dokumente vezane za ovaj slučaj.

1. ZAŠTO BELJANSKI NIJE MOGAO DA DOKTORIRA 1992. GODINE?

Skoro sve izjave Slobodana Beljanskog date u vezi sa neuspešnom odbranom njegovog „doktorata“ ne odgovaraju istini. Osnovni razlog zašto nije mogao da doktorira 1992. godine tiče se činjenice da nije bio u stanju da na vreme pripremi tekst koji bi odgovarao minimalnim standardima za doktorat.

Slobodan Beljanski je prijavio doktorat 1987. godine prema tadašnjem pokrajinskom Zakonu koji je dozvoljavao da i lice koje nije magistar nauka može direktno da prijavi doktorat (Beljanski nije magistar). Izrada doktorata mu je odobrena 10. juna 1987. godine. Zakonski rok za odbranu doktorata iznosi 5 godina od odobrenja i on je istekao 10. juna 1992. godine. Protekom zakonskog roka definitivno i trajno prestaje pravo na odbranu tog doktorata.

Pre isteka roka, već su se dešavale nezakonitosti. Budući da Beljanski ni takav tekst, kakav je predao, nije na vreme predao, žurilo se pred istek roka da se, makar i uz povredu Zakona, Beljanskom omogući odbrana doktorata. Njegovom mentoru je bilo veoma stalo da Beljanski doktorira. Razloge znaju njih dvoje. Prema Zakonu se disertacija mora staviti na uvid javnosti 30 dana i u tom roku svako može da stavi prigovor. Disertacija je stavljena na uvid javnosti 13. maja, a odbrana je zakazana za 07. juni 1992. godine (da li je to 30 dana?). Zašto nije zakazana za 13. juni, čime bi bio održan rok? Razlog je jednostavan: 10. juna je isticao rok od pet godina od odobrenja disertacije, a nakon tog roka definitivno i trajno prestaje pravo na odbranu tog doktorata! Znali su to i mentor Beljanskog i Beljanski. Inače bi čekali 13. juni!
04. 06. 1992. uložen je prigovor na zakonitost zakazane odbrane. Čim je to učinjeno, cela procedura je morala da se obustavi.

05.06.1992. dva člana Komisije: prof. dr Zagorka Jekić-Simić i prof. dr Zoran Stojanović obaveštavaju Nastavno-naučno veće da istupaju iz Komisije i navode razloge za taj postupak:

„ZBOG IZUZETNE KRATKOĆE VREMENA I NEUOBIČAJENOG POSTUPKA, REFERAT O PODOBNOSTI TEZE ZA ODBRANU SMO POTPISALI NA OSNOVU LETIMIČNOG UVIDA U RAD KANDIDATA. MEĐUTIM, PRIPREMAJUĆI SE ZA ODBRANU BILI SMO U PRILICI DA DISERTACIJU (DETALjNO) PROČITAMO, NAKON ČEGA SMO USTANOVILI DA RAD NE ISPUNjAVA NI MINIMALNE USLOVE KOJI SE TRAŽE ZA DOKTORSKU DISERTACIJU. TEMA DISERTACIJE U SVAKOM POGLEDU NIJE OBRAĐENA NA ODGOVARAJUĆI NAČIN, NIJE U DOVOLjNOJ MERI KORIŠĆENA ADEKVATNA (RELEVANTNA ZA TEMU) NAUČNA LITERATURA I IZVORI, NIJE IZVEDEN ZAKLjUČAK O PROBLEMU DEFINISANOM U UVODU RADA, POJEDINA VAŽNA PITANjA SU NEDOVOLjNO OBRAĐENA ILI SU POTPUNO IZOSTAVLjENA, A U RADU SU NAŠLA MESTA PITANjA KOJA SA TEMOM NEMAJU NIKAKVE DIREKTNE VEZE ITD. PORED TOGA, VRLO SKROMAN OBIM RADA JE U IZUZETNOM NESKLADU SA VEOMA ŠIROKOM TEMOM. NA ZAHTEV NASTAVNO – NAUČNOG VEĆA, SPREMNI SMO DA DETALjNO OBRAZLOŽIMO OVAKAV NAŠ STAV I NAVEDEMO I KONKRETNE PRIMEDBE“.

Rad, inače, ima 111 strana, od čega je 16 praznih strana, što znači da je doktorat napisan na 95 strana teksta, a što za društvene nauke, posebno za ovakvu temu odgovara eventualno solidnom master radu. Naravno, ne meri se po stranama, ali u društvenim naukama postoje određeni standardi.

U „naučnoj“ bibliografiji disertacije o jugoslovenskom krivičnom postupku manje od polovine su dela koja imaju veze sa temom, a ostalo su dela iz filozofije, sociologije, istorije, literature i sl. Između ostalog, na spisku „naučne“ literature za jugoslovenski krivični postupak su i dela kao što je: Aristotelova Fizika i Metafizika, Avgustinovo delo o Božjoj državi, Matrijarhat, Holizam i mjerenje, Uvod u istoriju sociologije, Eseji, Nova religijska svest i društvena realnost, „Originalna pozicija“ ili Kantov „izvorni ugovor“, O prijateljstvu, O dužnostima, O starosti, Metamorfoze metafizike, Pravni rečnik, O prvim principima, aporijama i solucijama, Božanstvena komedija, Meditacije o prvoj filozofiji, Rasprava o metodi, Predsokratovci, Izgradnja istorijskog sveta u duhovnim naukama, Niče i metafizika, Istorija helenske etike, Sabrane grčke tragedije, Topika i jurisprudencija, Hermeneutika, Institucije, Skriveni Bog, De iure belli ac pacis, Suvremeni poziv sociologije, Prilog rekonstrukciji istorijskog materijalizma, Novi putevi ontologije, Enciklopedija filozofskih znanosti, Fenomenologija duha, Filozofijska propedeutika, Bitak i vrijeme, Uvod u metafiziku, O duhu, Plitika i praktička filozofija, Levijatan, Ilijada, Kartezijanske meditacije, Filozofska autobiografija, Kritika čistog uma, Metafizika ćudoređa, Um i sloboda, Filozofski eseji, Dijalektika konkretnog, Kako čitati Hegela, Politička gramatika, Izabrani filozofski spisi, Novi ogledi o ljudskom razumu, Strukturalna antropologija, Ogled o ljudskom razumu, Društvena istorija Engleske, Ideologija i utopija, Filozofija Heraklita mračnog, Namjera i čin, Struktura nauke, Demokratska i autoritarna država, Volja za moć, Razmišljanje i hipoteza o problemu političke legitimacije, Metamorfoze, Ikonografske studije, Sentencije, Istorija Francuske, Dijalozi, Fileb i Teetet, Parmenid, Plinije Gaj Mlađi – Pisma, Siromaštvo istorizma, Fojerbah, Ljudsko znanje, Izvori rimskog prava, Čovjek i povijest, Sistem transcedentalnog idealizma, Rasprava o blaženom životu i pisma Luciliju, Odabrane tragedije, Teološko-politički traktat, Svet kao volja i predstava, Anali, Hrabrost bivstvovanja, Istraživanje istorije, O demokratiji u Americi, Privreda i društvo, Načela nove znanosti, Filozofski rečnik, Objašnjenje i razumevanje…

Stiče se utisak kao da je Beljanski u „naučnu“ bibliografiju svrstao sve knjige koje je imao u kućnoj biblioteci? Možda u nameri da njegova „naučna“ literatura bude što bogatija? Ili da se ostavi utisak? Izostavljene su Andersenove bajke? Kako bi tek „naučna“ literatura obilno i produhovljeno izgledala da je uključio i svu beletristiku? No, ipak postoje i neki standardi koji se tiču naučne literature za određenu temu doktorske disertacije!

06. 06. 1992. u dnevnom listu „Dnevnik“ objavljen je oglas kojim je javnost obaveštena da se OTKAZUJE odbrana doktorske disertacije zakazana za 07. 06. 1992. Netačne su tvrdnje Beljanskog da je odbrana samo ODLOŽENA, pa je posle 9 godina nastavljena!? Niti je tako učinjeno, a niti je to moguće. Odbrana ne može da se odloži za devet godina. Maksimalan zakonski rok za odbranu je pet godina od dana kada je odobrena.

Iako je odbrana OTKAZANA, iako bi sutradan inače po sili zakona prestalo pravo na odbranu, 09. 06. 1992. Slobodan Beljanski teatralno podneskom izjavljuje da „definitivno ne želi da brani“ svoju doktorsku disertaciju i traži da mu se primerci predate doktorske disertacije vrate. Stiče se utisak kao da je čovek je nešto uvređen (valjda zato što mu nije omogućeno da nezakonito doktorira), pa sa visine, moglo bi se reći kao gospodin koji je iznad toga, kaže da on ni neće da doktorira! Međutim, on se odrekao nečeg što nije ni mogao da ima! Baš galantno!

Slobodanu Beljanskom je vraćena disertacija, a postupak odbrane doktorske disertacije je neuspešno okončan. Međutim, doći će dan kada će i nezakonit doktorat moći da se brani!

2. ZAŠTO BELJANSKI NIJE SMEO DA DOKTORIRA 2001. GODINE?

Kada se prijavi ispit i student ne izađe na ispit, on taj ispit mora ponovo da prijavi. Prijava ne važi 14 godina! Isto je i sa doktoratom. Kada je prijavljen, pa kandidat izjavi da ne želi da ga brani (a nije ni mogao da ga brani), pa se odbrana ne obavi u zakonskom roku, doktorat mora ponovo da se prijavi i da se sprovede celokupna procedura. Naravno, nakon prijave se kao prvi korak utvrđuje podobnost kandidata za prijavu doktorske disertacije, a u tom prvom koraku bi za Beljanskog bilo konstatovano da ne ispunjava uslove, jer nije magistar pravnih nauka! Prema Zakonu koji je bio na snazi 2001. godine preduslov za doktorat je zvanje magistra nauka! To opet znači da doktorat nije ponovo prijavljivao, jer nije ni mogao da ga prijavi!

Međutim, i pored svega, marta 2001. godine Beljanski je odbranio isti, povučeni, nikada ponovo prijavljeni, doktorat!? To znači da je 14 godina nakon odobrenja izrade doktorata obavljena javna odbrana, iako je zakonski rok najviše pet godina. To znači da je odbranjen faktički nepostojeći doktorat, jer je prethodni povučen dan pre proteka zakonskog roka, nakon kojeg apsolutno prestaje mogućnost odbrane doktorata.

3. ZAŠTO DOKTORAT BELJANSKOG NIJE RANIJE PONIŠTEN?

Interesantno je da se devet godina nakon neuspešne odbrane „doktorata“ nije ništa događalo. Niti se Beljanski ikada žalio na to da je 1992. godine propao zbog nekih zavera, kosmičkih sila, njegovih slobodarskih stavova, antiratne politike, sunčevih pega (danas se nečega od toga setio) , a ne zbog toga što nije bio u stanju da blagovremeno napiše iole kvalitetan rad, niti je na Fakultetu tim povodom bilo ko išta preduzimao, uključujući njegovog mentora i bliskog prijatelja profesora Grubača. Tako bi verovatno večito i ostalo da nije došlo do 5. oktobra 2000. godine. Nakon promene političke vlasti oktobra 2000. godine, na Pravnom fakultetu je formiran Krizni štab koji je suspendovao legalne organe Fakulteta, a u centru štaba je bio mentor Beljanskog. To je iznenada dalo priliku da se Beljanski ipak nekako domogne doktorata! Na sednici Nastavno-naučnog veća 01. marta 2001. godine, u potpuno nelegalnom sastavu, mimo Statuta i Zakona, iznenada se donosi odluka da se odobrava odbrana doktorata Slobodana Beljanskog?! Kog doktorata, kakvog doktorata!? Onog istog „doktorata“ koji je Beljanski definitivno povukao četiri dana nakon što su mu dva člana Komisije saopštila da taj tekst ni ne liči na doktorat, a jedan dan pre nego što bi po sili Zakona izgubio pravo na odbranu „doktorata“!? Tišina i tajac na Veću. Mnogi (mlađi) ni ne znaju bilo šta o istoriji ovog „doktorata“, u Veću sede i studenti iz Otpora. Malobrojni (stariji) se usuđuju da nešto kažu, ali bivaju brzo ućutkani. Obrazloženje: time se ispravlja nepravda prema Slobodanu Beljanskom?! Kao nekakva rehabilitacija? Od čega? Što njegov tekst nije ni ličio na doktorsku disertaciju, pa su se dva člana Komisije usudila da to napišu i potpišu? Sada mu se odjednom, mimo bilo kakvog zakonskog osnova, omogućava da taj isti, povučeni, nekvalitetni tekst brani kao doktorsku disertaciju?! U revoluciji sve može! I tako se održala odbrana , već 15. marta 2001. godine (koga brinu bilo kakvi rokovi u revoluciji). Grubač je uspeo da ubedi profesorku Zagorku Jekić-Simić da bude i u novoj Komisiji (svedoci kažu da se uplašila), ali profesor Zoran Stojanović je ostao dosledan i nije želeo da učestvuje u tome.
Nakon ove sramne, tamne, nezakonite i nečasne rabote, retki su se usuđivali da postave pitanje zakonitosti „doktorata“ Beljanskog. Jedna profesorka se usudila i napisala prijavu pokrajinskoj prosvetnoj inspekciji, koja inače kontroliše zakonitost rada prosvetnih ustanova. Zaključak inspekcije iz oktobra 2002. godine treba da uđe u Ginisovu knjigu: „Kako je Nastavno-naučno veće Pravnog fakulteta u Novom Sadu, s obzirom na celokupnu političku situaciju, odobrilo nastavak (sic.!) odbrane doktorske disertacije kandidata Slobodana Beljanskog, Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i kulturu smatra da nema pravnog osnova za poništaj doktorske disertacije“!!! Znači pravni osnov se izvodi iz celokupne političke situacije, a ne iz zakona! I zaista u takvoj političkoj situaciji nije se mogao osporiti očigledno nezakonit doktorat. Inspekcija je imala na raspolaganju sve dokumente, pa i Odluku Nastavno-naučnog veća, u kojoj nigde ne stoji da se odobrava nastavak, ali je to Inspekcija, s obzirom na političku situaciju, nekako pročitala! Inspekcija je izgleda, s obzirom na političku situaciju, pročitala u Zakonu i da odbrana može da se „nastavi“ posle devet godina, a da zakonski rok za odbranu od odobrene disertacije ne iznosi pet godina!? Kao da je posao inspekcije da ceni političku situaciju, a ne zakonitost?! A da li je doktorat zakonito odbranjen ili uz grubu povredu zakona, o tome ništa u zaključku inspekcije! Očito je neko uspeo da argument „ispravljanja nepravde“ nametne i inspekciji, a onda se zakona ne treba držati kao pijan plota! Kada je nekom načinjena „nepravda“, na njega se zakoni više ne odnose, a posebno ako se čovek zove Slobodan Beljanski! Možda bi on mogao da doktorira i sa dečijom pesmaricom i sa prepričavanjem Božanstvene komedije, u bilo kom roku, na bilo kakav način, pa i bez magistrature? Samo ako se ispravlja nepravda, a posebno ako on tvrdi da mu je učinjena nepravda, jer su članovi Komisije očekivali od njega da napiše tekst koji ispunjava elementarne uslove za doktorat, napisan u skladu sa minimalnim standardima. To stvarno nema smisla! Zašto bi Slobodan Beljanski morao da napiše doktorat u skladu sa uobičajenim standardima? Pa on je poznati borac za ljudska prava, pravdu, čestitost i moral. A takvi bi mogli da predaju bilo šta, ako na naslovnoj strani piše da je to doktorat, a ako to ne prolazi, onda bi oni bili žrtve političkog progona?!

Tako je propao prvi zvaničan pokušaj nekih časnih, a hrabrih profesora Pravnog fakulteta da se gruba nezakonitost otkloni!
2002. godine je u javnosti obelodanjena nezakonitost doktorata Slobodana Beljanskog. O tome su pisali mnogi mediji i Beljanski je tada podneo ostavku na mesto člana Saveta za borbu protiv korupcije, a ponudio je i ostavku na mesto predsednika Advokatske komore Vojvodine. U tada davanim izjavama Beljanski je isticao da on nikada nije tražio taj doktorat, da njemu ta titula ništa ne znači (neistina: i danas se za nju grčevito bori!), te da će je on vratiti Fakultetu (neistina). U politici od 23. maja 2002. godine je pisalo: „Na novinarsko pitanje zar je moguće da su on i oni koji su mu omogućili da doktorira u ovom slučaju prevideli toliko očigledne i brojne povrede zakona, za „Politiku“ kaže: – Ja nisam nikoga terao da radi mimo zakona i propisa. Pretpostavljam da su oni znali šta rade, jer tamo postoji nastavno-naučno veće koje mi je odobrilo da doktoriram.“ Zamislite iskusnog advokata koji ne zna šta je zakonito, pretpostavlja da su znali šta rade, ali on nikoga nije terao da radi mimo zakona!? Možda nije terao, ali je pristao. A danas ne samo da pristaje, već se grčevito bori za nezakonito stečeno! Danas pretpostavlja da ovi ne znaju šta rade, te da njemu ne smeju da ponište nezakoniti doktorat!? I pretpostavke se menjaju!

Nakon toga je delovalo da Beljanski ne koristi nezakonito stečenu titulu, jer je nije isticao, a nije je koristio ni na svom advokatskom pečatu. Ovo se komentarisalo na Fakultetu kao da je Beljanski bio svestan nezakonitosti stečene titule. Pa ako je već tako i on titulu ni ne koristi, zašto stvarati probleme (sada se vidi kako se Beljanski bori protiv Fakulteta kada mu je doktorat poništen).Vreme je prolazilo, a na Fakultetu niko ništa nije preduzimao u vezi nezakonitog doktorata. U proleće 2016. godine stiže tužba protiv Fakulteta u kojoj advokat Beljanski na pečatu ima titulu „dr“!? To je iniciralo pokretanje postupka za proveru zakonitosti doktorata Beljanskog. Beljanski je inače od Advokatske komore Vojvodine tražio dozvolu da na pečat stavi titulu tek februara 2015. godine, a Komora je o tome donela rešenje maja 2015. godine! Zaista je zanimljivo pitanje zašto je svoju titulu na pečatu sakrivao 14 godina?! Možda bi se mogao izvesti zaključak da je bio svestan nezakonitosti, da je čekao da vidi kako će to sve proći, da je čekao da proteknu rokovi za poništavanje, pa je onda konačno stavio titulu na pečat? Tako je tek 2015. godine ispravljena „nepravda“ prema pečatu, pa je kusom pečatu, konačno dodata i toliko željena titula!

4. ZAŠTO BELJANSKI NAPADA I BLATI PRAVNI FAKULTET 2016. GODINE?

2016. godine, odmah nakon što mu je poništen nezakonit doktorat, Beljanski kreće u agresivnu medijsku bitku protiv Fakulteta. Iznenada se setio da je Fakultet tamni vilajet, centar zla i da mu njegov doktorat ni ne treba (što je neistina, jer se za taj doktorat grčevito bori!). Setio se šta se sve dešavalo na Fakultetu još sedamdesetih i osamdesetih godina, kada su drugovi komunisti zajedno sa njegovom drugaricom iz CEPRIS-a isključili iz SK jednog „anarho-liberala“. 2016. godine mu odjednom smeta Fakultet, a nije mu to smetalo i ne bi mu smetalo da mu nije poništen doktorat! Zašto nije nikada ranije javno iznosio tu „crnu“ stranu Fakulteta, već je tolike godine ćutao? Ako mu sada ne treba doktorat jednog „takvog“ Fakulteta (neistina: treba mu i grčevito se bori za doktorat!), zašto ga je nezakonito prigrabio 2001. godine?
Beljanski sebe predstavlja kao moralnog i čestitog čoveka, kao nevinu žrtvu progona, navodno zbog njegovih političkih stavova?! Smešno zvuči! Kao da se doktorati ocenjuju po nečijim stavovima? Pa onda, ko nam nije po volji, mi njemu poništimo doktorat? Apsurdno! Doktorat može da se poništi samo ako je zakon grubo povređen, o čemu se ovde radi. No, treba prikriti istinu, pa sebe uporno predstavljati kao žrtvu, jer to mnogo lepše zvuči! Kada krenete u napad na protivnika, počnete da vređate jednu uglednu ustanovu, onda će se zaboraviti tema, a to je gruba nezakonitost doktorata! Verovatno Beljanski ne bi nikada iznosio protiv Fakulteta to čime sada blati Fakultet da mu nije poništen doktorat. Tada bi mu Fakultet bio dobar, kao što mu je i bio dobar sve vreme. Pričalo se i da je želeo da postane profesor Pravnog fakulteta, ali da je hteo da odmah bude u zvanju vanrednog profesora, a ne docenta, što je redovan put (to samo obični smrtnici prvo magistriraju, pa onda doktoriraju, prvo budu docenti, pa onda profesori – principijelni i moralni to sve preskaču!). Čak je neko vreme posle oktobarske revolucije dolazio i kao stručnjak iz prakse da studentima priča o pravnoj etici, polazeći od etičkog kodeksa Advokatske komore! Sada može da se vidi kako izgleda etika! A 2016. su mu se oči otvorile? A sve principijelno?

Moralan i čestit čovek, nakon što su mu dva člana Komisije saopštila 5. juna 1992, godine, da tekst koji je predao ne liči na doktorsku disertaciju, da ne ispunjava ni minimalne standarde za doktorsku disertaciju, mirno bi se povukao.

Kako izgleda moral i čestitost, može se zaključiti i iz žalbe Slobodana Beljanskog. Pretvara se u javnosti kao da mu nije stalo do doktorata, kao da mu ni ne treba doktorat od „takvog“ fakulteta, a napisao je žalbu u kojoj se grčevito bori za nezakonito stečeni doktorat. Na šest strana žalbe pokušava da pronađe bilo kakav formalan, proceduralni nedostatak rešenja o poništavanju. Zanimljivo je da su njegove drugarice iz CEPRIS-a smatrale kako je sramota iz nekih proceduralnih razloga poništiti doktorat. Ali, izgleda, nije sramota sačuvati nezakoniti doktorat iz nekih proceduralnih razloga?! U žalbi Beljanski konačno priznaje ono što u javnosti negira. Njemu je veoma stalo do tog doktorata i ne da ga. Pristaje i na nezakonit doktorat, samo da se ne poništava! Osnov po kome je doktorat poništen se odnosi na činjenicu da je ništavo rešenje ako je doneto bez zahteva stranke (Beljanski priznaje u javnosti da nije ni tražio doktorat), osim ako stranka kasnije pristane na takvo nezakonito rešenje. E, pa Beljanski je u žalbi napisao da PRISTAJE! Na strani 3 žalbe izričito piše „VIŠE JE NEGO OČIGLEDNO DA JE SLOBODAN BELjANSKI NAKNADNO, ŠTO IZRIČITO, ŠTO PREĆUTNO, PRISTAO NA TAKVO REŠENjE“! Toliko o tome da mu nije stalo do doktorata. Još kako mu je stalo. Grčevito se bori, hvata za svaku formalnu stvar, vrši pritisak preko medija, nevladinih organizacija, nekih advokata (sin ga principijelno u prvim redovima brani!) i na kraju čak izričito izjavljuje da pristaje na takvo rešenje, kakvo god da je! Da li se posle toga može pričati o principima, etici, moralu, čestitosti? Ko je u ovoj celoj stvari žrtva, ko je čestit i pravedan? Fakultet jeste kriv što je omogućio 2001. godine nezakonit doktorat. Fakultet jeste kriv što nije ranije poništio nezakonit doktorat. Međutim, to ne može da promeni činjenicu da je BELjANSKI NEZAKONITO DOKTORIRAO! Fakultet ni ne pretenduje na to da je savršen. Ali, neko ko se busa u grudi da je principijelan, da se bori za pravdu, istinu, nezavisnost pravosuđa, čestitost, moral i etiku, taj bi morao tako i da se vlada!