"Kadija ti sudi, kadija te tuži": Zakon po kom radi Komisija za zaštitu konkurencije totalno apsurdan
Pre godinu dana podneta je incicijativa za ocenu ustavnosti Zakona o zaštiti konkurencije koji primenjuje Komisija za zaštitu konkurencije (KZK). Inicijativom je predloženo donošenje novog zakona koji bi bio u skladu sa Ustavom Srbije i skladu sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima, ali i u interesu privrede i proizvođača i potrošača
Zakon o zaštiti konkurencije je prema oceni pokretača inicijative u suprotnosti je sa Ustavom, sa praksom Ustavnog suda, Evropskog suda za ljudska prava i u suprotnosti sa evropskom Konvencijom o ljudskim pravima i slobodama, čiji je Srbija potpisnik.
Najveći problem je, međutim, što bi država Srbija zbog tog Zakona mogla da dođe u situaciju da plaća ogromne odštete kompanijama i preduzećima, a postoji opasnost i da strani kapital počne da se povlači sa srpskog tržišta, čime bi uzrokovao seriju masovnih otpuštanja naših radnika.
"Kadija te tuži, kadija ti sudi"
Jedna od potpisnika inicijative za proveru ustavnosti Zakona komisije za zaštitu konkurencije Vanja Bajović izjavila je ranije da su novčane kazne predviđene tim zakonom više od one koje pripisuje Krivični zakon.
- Aktuelni Zakon je dao prevelika ovlašćenja Komisiji za zaštitu konkurencije, koja pokreće postupak protiv kompanija, pribavlja dokaze i na kraju i sama donosi rešenje o sporu. Ovo je princip "kadija te tuži, kadija ti sudi" i predstavlja najgrublju povredu Ustavom garantovanog prava na pravično suđenje - izjavila je ranije dr Bajović.
♦ Zakon o zaštiti konkurencije PROTIVUSTAVAN?
Inicijativa se trenutno nalazi pred Ustavnim sudom Srbije, a potpisnici inicijative ranije su upozoravali na to da je u zakonu problematično što je u jednom organu objedinjeno više sudskih funkcija - tužilačka, istražna, ali i sudska funkcija.
Tako su potpisnici inicijative, upozoravali i na to da Komisija za zaštitu konkurencije sama, bez zakonske osnove propisuje visinu taksi za preduzeća, koje, takođe, sama određuje. Visoke kazne, kako su ranije ocenili potpisnici inicijative, prevazilaze opšti maksimum koji je ustanovljen kod nas i u suprotnosti su sa jedinstvom pravnog poretka koje je u načelu Ustava.
Dakle, zakoni u bilo kom postupku, bilo gde u svetu, dozvoljavaju da u "raspravi" dve strane, tuženog i branioca, učestvuje i treća, nepristrasna strana, sud, kojeg ovde nema.
♦ EPS Distribucija kažnjena zbog lošeg Zakona KZK-a
Da se ocena potpisnika inicijative "Kadija ti sudi, kadija ti tuži" ispostavila kao tačna govori primer po kome je KZK dva puta na gotovo identičan način donela rešenja kojima kažnjava EPS Distribuciju. Naime, Komisija za zaštitu konkurencije prvi put pokreće postupak ispitivanja povrede konkurencije protiv EPS Distribucije 2016. godine, da bi u ekspresnom postupku, za samo pet meseci, donela rešenje da se EPS Distribucija kazni sa 330 miliona dinara. EPS Distribucija nakon toga ulaže žalbu Vrhovnom kasacionom i Upravnom sudu. Upravni sud je posle ponovnog odlučivanja doneo presudu kojom je u celosti poništio rešenje Komisije i doneo odluku da se EPS Distribuciji vrati svih 330 miliona dinara, ali i 35 miliona zatezne kamate. Upravni sud je, takođe, Komisiji vratio na ponovni postupak predmet vezan za EPS Distribuciju.
Komisija je bila u zakonskoj obavezi da se pridržava svega što joj je naložio sud. Međutim, Komisija za zaštitu konkurencije, na čelu sa Milojem Obradovićem, rešila je da ne poštuje zakone naše države, kao ni odluku najvišeg sudskog tela Republike Srbije, pa nisu preduzeli nijednu procesnu radnju koju im je Upravni sud naložio u ponovnom postupku protiv EPS Distribucije. Interesantno je da samo dan pre sastanka sa Evropskom komisijom, KZK donosi novo rešenje kojim kažnjava EPS Distribuciju sa 412 miliona dinara, iako zakonski nije smela da donese rešenje kojim je nova kazna veća od prethodne čime je povredila opšte procesno načelo reformatio in peius.
♦ Svaku grešku Komisije plaćaju građani Srbije
U slučaju EPS Distribucije nije došlo samo do primenjivanja principa "kadija ti sudi, kadija te tuži", već je došlo do toga da se ošteti i republički budžet zbog greške KZK koju je napravila u prvom rešenju, jer je Vrhovni kasacioni i Upravni sud naložio da se pored iznosa kazne 330 miliona dinara kao odšteta EPS Distribuciji plati i zatezna kamata koja iznosi 35 miliona dinara.
Međutim, bez obzira na nedostatke Zakona koji primenjuje KZK pred Ustavnim sudom još njegovo razmatranje nije došlo na red. Problem je što zbog lošeg Zakona, a koji je u Srbiju uvela Demokratska stranka, bivaju oštećeni samo građani Srbije, jer sve odštete koje prouzrokuje nepromišljena odluka Komisije za zaštitu konkurencije se otplaćuje iz republičkog budžeta tj. od para građana.