KONAČNO POVLAČENJE GRANICE IZMEĐU SRBIJE I BiH: Dobra namera Beograda, naći će se najbolje rešenje

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik pre nekoliko dana održali su sastanak u Predsedništvu Srbije, na kom su razgovarali o više važnih tema kao što su deklaracija o očuvanju srpskog nacionalnog identiteta, infrastrukturni projekti, ali i razgraničenje Srbije i BiH.

Granica BiH i Srbije duga je 335 kilometara, a sporni su delovi oko Zvornika, Bajine Bašte, deo kroz koji prolazi pruga Beograd – Bar, kao i deo oko opštine Priboj, koja je razdvojena teritorijom opštine Rudo. Sporno je oko 40 kvadratnih kilometara granice. 

Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na konferenciji za medije posle sastanka sa Dodikom rekao da će “dati sve od sebe da razgovori budu kompromisni i konstruktivni, a da se ne naudi interesima ni srpskog ni drugih naroda, kako u BiH, tako i u Srbiji“.

Vučić i Dodik saglasni: Slučaj Katalonije je nedoslednost međunarodne zajednice

Politički analitičar Dušan Janjić za SrbijaDanas.com smatra da je reč o dobroj nameri Beograda, a da će se ići na to da se nađe najbolje rešenje.

- Radi se o pitanju koje se može tretirati kao demarkacija, ali i kao određivanje nove granice. Razgovor je išao na to da se postigne saglasnost sa Miloradom Dodikom i sa Federacijom BiH, odnosno da to bude pitanje demarkacije. Granica je svojevremeno povlačena svojevremno na osnovu teritorije opština, a sada se povlači na osnovu katastra. Sada kad su to dve odvojene države, jedan od zahteva EU je i da se jasno odredi gde je granica. Taj problem nije veliki u političkom smislu. Ipak, kada se radi demarkacija, neće moći da se zadovolje zahtevi svih ljudi koji tu žive. Nekim ljudima se imovina nalazi u BiH, pa moraju da putuju preko granice da bi obrađivali taj kraj. Svakako, radi se o dobroj nameri Beograda, a postoji i na drugoj strani tendencija da se problem skine, a da se ne nanese šteta ni građanima. Verujem da je sastanak više bio usmeren ka tome da se Republika Srpska složi zboge dela oko Uvca, a ne da se ne podstiču sukobi jer ih zaista nema - poručuje naš analitičar.

Janjić: Prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj nemamo graničnih problema

Kako je naveo Janjić problemi postoje i na drugim teritorijama koje su bile u sastavu bivše Jugoslavije.

- Sa Makedonijom jedan od problema je sa pašnjacima, za koji nikad nije definisalo gde zaista pripadaju. Sa Hrvatskom imamo problema oko toka reke Dunav. Važilo je pravilo da je sredina reke granica. Sad se to promenilo, pa je reka obuvatila hiljade hektara i na jednoj i na drugoj strani. Sa Crnom Gorom postoji problem kod Zubinog potoka, a kod Priboja je problematično mesto Jabuka. Prema Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj nemamo problema - rekao je Janjić.

Kako kaže Janjić, promene granica sežu duboko u prošlost, još za vreme turske vladavine.

- Inače, problematična granica sa BiH datira od davnina, ona se menjala još u doba Turske imperije, kad je stvoren Novopazarski sandžakat. Pa i u jedinstvenoj Kraljevini SRJ, kad su postojale banovine. Ta granica se stalno menjala, ali nikad nije fiksno utvrđena. To traje dugo. U vreme Kraljevine, unutar zemlje su bile česte teritorijalne promene. U novo doba, EU nameće katastar kao privatnu svojinu - poručio je Janjić.