NA OVAJ DAN JE SLOBA OTIŠAO U PROŠLOST: Navršava se 20 godina od izbora na kojima je svrgnut neprikosnoveni vladar (VIDEO)
Tog 24. septembra 2000. Jugoslavija je odlučila da raskrsti sa svim što je predstavljao jedan čovek, lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević.
Bratoubliački rat sa dojučerašnjim sunarodnicima, sankcije, državna pljačka lakovernih štediša, progon i ubistva političkih protivnika i novinara obeležili su poslednju deceniju 20. veka u Jugoslaviji. Beskrupulozna, u kriminal ogrezla, vladavina jednog čoveka, za koju se verovalo da joj se ne nazire kraj, okončana je na današnji dan pre tačno 20 godina.
Tog 24. septembra 2000. Jugoslavija je odlučila da raskrsti sa svim što je predstavljao jedan čovek, lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević.
VEČNA SLAVA SRPSKIM JUNACIMA: Đorđеvić prisustvovao obеlеžavanju godišnjicе Albanskе golgotе na ostrvu Vido
VUČIĆEV GOVOR U UN ODUŠEVIO KINEZE: Ovako je državni medij preneo reči srpskog predsednika
SARADNJA DVE ZEMLJE NAPREDOVALA: Vučić primio ambasadora Japana u oproštajnu posetu (FOTO)
Neposredni izbor za predsednika Savezne Republike Jugoslavije desio se samo jednom, i to upravo 24. septembra 2000. godine. Na izbornom listiću za 6.871.595 građana sa pravom glasa nalazila su se četiri predsednička kandidata.
U avgustu pred izbore vladajuća koalicija SPS-JUL-SNP kandidovala je tadašnjeg predsednika Jugoslavije i predsednika SPS-a Slobodana Miloševića. Demokratska opozicija Srbije (DOS) osnovana u januaru te godine kao svog kandidata odabrala je Vojislava Koštunicu, predsednika Demokratske stranke Srbije (DSS), jedne od članica koalicije.
Srpski pokret obnove malo je pre izbora napustio DOS i izašao sa samostalim kandidatom, predsednikom stranke Vojislavom Mihailovićem, dok je kao četvrti kandidat na izbornom listiću bio Tomislav Nikolić, potpredsednik Srpske radikalne stranke, koja nije podržala Miloševića.
Ipak, pre samih izbora u Jugoslaviji su se dešavali ozbiljni "tektonski poremećaji". CESID je na osnovu analize celokupnog predizbornog procesa tada utvrdio niz manjkavosti i doneo zaključak da izborni procesi nisu ispunjavali uslove za fer izbore - većina glavnih medija je ozbiljno i svakodnevno sve opozicione aktere "satanizovala", dok sa druge strane, prema proceni CESID-a bila je narušena i reprezentativnost volje građana u korist vladajuće stranke Slobodana Miloševića.
Mesec dana pred izbore za predsednika otet je i ubijen Ivan Stambolić, jedno od glavnih lica Demokratske opozicije Srbije, za koga se pričalo uveliko da bi mogao biti protivkandidat Miloševiću na septembarskim izborima. Za otmicu, a potom i ubistvo odgovorni su pripadnici JSO. To je dodatno uzburkalo javnost i poljuljalo autoritarnu vlast socijalista.
Šta se desilo 24. septembra 2000. godine? Samo nekoliko sati nakon što su birališta zatvorena Centar za slobodne izbore i demokratiju izlazi sa prvim preliminarnim procenama rezultata, po kojima je Koštunica bio ubedljivo ispred Miloševića. Isto veče, te rezultate priznaju DOS, ali i protivkandidati SRS i SPO.
Ipak, potvrde nije bilo od Savezne izborne komisije, koja je preliminarne rezultate iznela tek 26. septembra, dva dana nakon samih izbora. Tada su naveli da Koštunica jeste dobio u prvom krugu, ali ispod 50 odsto neophodnih glasova da se drugi krug izbora ne bi održao.
Još dva dana kasnije, 28. septembra SIK izlazi sa konačnim rezulatima - Milošević osvojio 40 odsto, dok je Koštunica osvojio 48 odsto, dva procenta manje od neophodnog.
Sa ovim rezultatima opozicija se nije složila i optužila je Miloševića i njegovu koaliciju za izbornu krađu. Sva ta dešavanja su dovela do kulminacije koja je rezultat imala u protestima širom zemlje.
U njima DOS poziva na građansku neposlušnost, rudari u kolubarskom basenu uglja stupaju u štrajk, tražeći pobedu opozicije, u tim danima mnoge škole nisu radile, preduzeća i fabrike su bile zatvarane.
DOS 2. oktobra građanima upućuje poziv za tri dana ispred parlamenta. A onda se desio 5. oktobar i definitivni krah Slobodana Miloševića...
Milošević je 11. marta 2006. umro u pritvoru Međunarodnog tribunala u Hagu, gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini (BiH) ratne zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu.
Od uvođenja višepartijskog sistema 1990. SPS, čiji je Milošević bio neprikosnoveni lider, bila je neprekidno na vlasti do 2000. godine, kada je on izgubio predsedničke izbore.