NE SLUTI NA DOBRO: Pčele padaju mrtve, skupljaju ih lopatama

Srpski pčelari zabrinuti što je sve manje meda u košnicama, a sve više u rafovima i to po niskim cenama od svega 200 dinara.

Tokom zimskih meseci mnogi kupuju med da bi pojačali imunitet ali pored pitanja da li je med pravi, pčelari kažu da se valja zapitati ima li u medu ostataka od sredstava za prskanje biljaka, koje neki poljoprivrednici nekontrolisano koriste.

Pčelar Slobodan Lazarević iz sela Čumić kraj Kragujevca, kaže da je danas sve manje pčela, a sve više meda.

STOLAR MILE IMA NOVU HUMANITARNU AKCIJU: Ne prestaje da pomaže ljudima kojima je to neophodno (FOTO)

- Sada su sela u vreme prskanja voća zagađenija nego što je centar grada. Nekontrolisana upotreba sredstava za prskanje biljaka ugrožava pčele kao vrstu. Njen imuni sistem je toliko oslabljen da ne mogu doneti dovoljno hrane ni za sebe, a pogotovo viškove za pčelare. Neki voćari prskaju svoje voćnjake po tri dana, ne može da se diše. Neke sam molio da prskaju noću, jer pčele su potrebne i meni i njima zbog oprašivanja, ma potrebne su za opstanak ljudske vrste, ali zalud je. A onda mi pčelari lopatama skupljamo mrtve pčele – objašnjava Lazarević.

LOŠ MED DAJEMO DECI

On kaže da zbog toga mnogi pčelari, koji inače imaju kvalitetan med, ne mogu da ga prodaju za izvoz. Slovenija, ali i druge evropske zemlje, detaljno pregledaju med koji kupuju.

Kada u njemu nađu nedozvoljene supstance, ne pazare. Taj med završi na pijacama, u kašikama koje roditelji pružaju svojoj deci u Srbiji, da bi im pojačali imunitet!

SLOMIŠE SE JAGODINCI: Padaju kao pokošeni, lome zglobove, kukove, laktove

Pčelar Slobodan Miletić kaže da mu unučići malo kada dolaze na selo zbog alergija na herbicide. On kaže da otrove ne štede ni voćari, ali ni oni koji uzgajaju suncokret.

– Poljoprivrednici danas neće ni puteve u selu i do njiva da kose, nego ih jednostavnu naprskaju otrovima. Kako onda da imate zdrave pčele i med? Neodgovorni poljoprivrednici postali su pretnja pčelarima i pčelama. Zbog toga ću ja svoje pčele seliti u planine, nema druge – kaže Miletić.

Na pitanje kako neko uopšte da zna kakav med kupuje Miletić je bio iskren - ne možete znati.

– Nemam valjan savet, jedino da poznajete pčelara i da je on odgovoran i pošten – dodao je Miletić.

OVO NIJE PRVI PUT

Pčelari iz cele Srbije godinama unazad upozoravaju na neodgovorno korišćenje hemikalija u poljoprivredi. Aprila prošle godine pčelaru iz Brzog Broda kod Niša uništene su sve pčele u desetak košnica. Za pomor pčela krivio je hemikalije kojima se prska voće.

Jula 2015. godine više od 3.000 košnica, u okolini Kikinde, ostalo je bez roja, zbog masovnog pomora pčela.

U ovom SRPSKOM GRADU je od početka godine rođeno dvostruko više BEBA nego prošle godine

Pčelari su sumnjali da je reč o trovanju insekticidima kojim se zaprašuje suncokretovo seme. I prijepoljski pčelari protestovali su te 2015. zbog masovnog pomora pčela, kada je, zbog nekontrolisanog prskanja žitarica, uništeno oko 400 košnica.

Pomoravski pčelari pobunili su se februara 2014. tvrdeći da se nestručnom primenom herbicida, pesticida i insekticida “nemilosrdno truju pčele”.

Oni tvrde da kilogram pravog meda ne može biti toliko jeftin, te da je cena bagremovog i livadskog meda oko 800 dinara, dok je suncokretov nešto jeftiniji.