NJEGOVO VELIČANSTVO KALAŠNJIKOV: Pet pogrešnih predstava i zabluda

Automat Kalašnjikov je najpopularnije streljačko oružje na svetu. Ono je simbol jednostavnosti i pouzdanosti. Kako piše Russia Beyond, ovo je pet najčešćih zabluda: 

► AK-47 – KOPIJA "ŠTURMGEVERA"

Ponekad se pominje da je ruski automat napravljen na osnovu nemačkog oružja G-44 („Šturmgever“), ali to nije tako. Ideja o stvaranju kompleksa streljačkog naoružanja (automat, karabin, mitraljez) srednjeg kalibra pojavila se u Sovjetskom Savezu još u julu 1943. godine, kada je proučen zaplenjeni nemački karabin Mkb-42(H).

Posle čitavog niza složenih i dugotrajnih testiranja izabran je automat „Kalašnjikov“ (AK) kalibra 7,62 mm ili AK-47.

Obično se kaže da se automat „Kalašnjikov“ pojavio u armiji 1947. godine. Međutim, često su različite godine u kojima se neko oružje prihvati, počne masovno da se proizvodi i zaista dospe u ruke vojnicima. Tako je bilo sa modelima PPŠ-41, SKS-45 i mnogim drugim.

Ni automat „Kalašnjikov“ po tom pitanju nije izuzetak. I pored toga što se smatra da je proizveden 1947, ipak je masovno počeo da se proizvodi i dostavlja u armiju tek 1949. godine.

Kada se govori o vrlinama automata „Kalašnjikov“ često se pominje njegova jednostavnost i pouzdanost. I to je zaista tako. Međutim, ta svojstva nisu dobijena odmah nego tek 1959. kada je „Kalašnjikov“ modernizovan, tj. kada je nastao model AKM.

Automat je postao lakši za 600 grama i prvi put je uveden bajonet u vidu noža. Novi model je u odnosu na AK-47 bio tehnički bolje doteran i relativno jeftin.

Da li su u drugim zemljama postojali modeli slični „Kalašnjikovu“, a da nisu bili njegova kopija? Takav model je napravljen posle rata u Čehoslovačkoj.

Tako je 1958. godine čehoslovačka armija dobila automat „Čermaka“ CZ SA Vz.58 koji spolja veoma liči na „Kalašnjikov“, ali se po konstrukciji znatno razlikuje od njega. Taj automat je bio kvalitetno napravljen, ali je ipak bio manje pouzdan od „Kalašnjikova“.

Često se misli da je model AKS74U sa dvostruko kraćom cevi i sklopivim kundakom namenjen desantnim jedinicama, ali to nije tako. Prvobitno je taj model konstruisan za posade borbenih vozila, za artiljerce i veziste, tj. za one vojnike koji ne provode dosta vremena na prvoj liniji fronta.

Tu su došle do izražaja najveće mane skraćenog modela: mala gustina paljbe, manja preciznost na većoj udaljenosti i brzo pregrevanje cevi. Kada su sovjetske trupe 1989. godine napustile Avganstan, AKS74U je povučen iz vojnih jedinica u skladišta, a zatim u vezi sa eskalacijom kriminala predat MUP-u gde se i danas može videti.