OVO ĆE PROMENITI ISTORIJU RATA U JUGOSLAVIJI! Objavljeni razgovori Helmuta Kola i Kučana: EVO ko je razbio zajedničku DRŽAVU
Posebno zanimljive aluzije na 1941. godinu.
Veliki deo arhivske građe, koja se tiče važnih političkih događaja u Evropi i svetu otvara se nakon 30 godina. Shodno tome, brojne arhive su počele da objavljuju svoje dokumente o početku 90-ih godina kada je u bivšoj Jugoslaviji buktio krvav građanski rat. Otkrića iz dokumenata bacaju novo svetlo na taj krvavi sukob i na pitanje krivice za isti.
SRBIJA ULAZI U MOĆAN BLOK DRŽAVA?! Predlog predat parlamentu, EVO šta stoji u njemu!
VUČIĆ O KRISTOFERU HILU: Nije na mojoj strani, ali pravi pametne poteze
OTVORIO MU DUŠU UZ FLAŠU VISKIJA: Šta je Milošević vlasniku TV Palma van kamera rekao o ubistvu Stambolića, Dejtonu i Deda Avramu (VIDEO)
Ovih dana je Vilsonov digitalni centar iz Vašingtona objavio više stotina dokumenata koji su potekli iz kancelarije Helmuta Kola, kancelara Zapadne Nemačke, potom i ujedinjene Nemačke (1982-1998). Oni otkrivaju zakulisne radnje separatističkih lidera Hrvatske i Slovenije i njihovog očiglednog mentora u međunarodnoj areni Helmuta Kola. Posebno zapadaju za oko Kolove aluzije i poređenja tadašnjeg stanja sa 1941. godinom, gde on smatra da radi međunarodne javnosti ne bi trebalo ponoviti koaliciju za podršku Hrvatskoj (Nemačka, Italija, Mađarska)
Navedena arhivska građa dostupna je OVDE.
Miloš Vojinović je uradio jednu podrobnu analizu objavljene građe za portal "RTS Oko".
- Prezentovana dokumenta tiču se velikog broja tema, poput kraja Hladnog rata, ujedinjenja Nemačke, kraha SSSR-a itd. Čitalac koga zanima raspad Jugoslavije moći će da vidi do sada nepoznati i vredan materijal, ali i da se uveri kako se evropska politika ranih 1990-ih prelamala na Balkanu. Ono što mi je privuklo najviše pažnje jeste kako je prošlost ne samo oblikovala politiku – već i kako je uticala na način na koji je ta politika prezentovana. Čitajući o Kolovim aktivnostima, možemo samo da zaključimo da je 1991. pre bila oživljavanje istorije nego kraj istorije - navodi on u analizi.
Naročito su zanimljivi razgovori nemačkog kancelara Kola sa Milanom Kučanom liderom tada separatističke Slovenije. Jedan njihov razgovor objavljen u dokumentima Vojnivoić navodi u svom tekstu:
- Kancelar [Kol] kaže da pre svega želi da objasni glavni stav [nemačke] savezne vlade. Za njega nema potrebe da kaže gde su naše simpatije. To je bilo evidentno svuda u Nemačkoj. Mi smo u situaciji da istorija ponovo sustiže narode Evrope – ponovo su pred nama stari računi s početka veka. Mi Nemci smo u jedinstvenom položaju. Ima godinu dana da smo ujedinjeni, a to nije bilo lako za naše susede na istoku i na zapadu. Sama ekonomska situacija to čini jasnim. Za nas je važno da ne budemo izolovani u našem stavu [o nezavisnosti Slovenije i Hrvatske]. Predsednik [Kučan] zna da se nedeljama govori o starim frontovima iz 1941. godine.
Ministar spoljnih poslova Genšer dodaje da to nije bio slučaj samo u Beogradu. Kancelar dodaje da je to deo njegovog unutrašnje-političkog problema. Neki u Nemačkoj još nisu razumeli probleme nove koalicije à la 1941 - citira autor dodavši:
- Deluje da je bilo kako je Kol rekao. Istorija je diktirala stavove, tj. zaista su došli na naplatu računi sa početka veka. Po završetku Prvog svetskog rata, velike sile među pobednicima podržale su stvaranje Jugoslavije – velikim delom zbog toga što su u takvoj rekonfiguraciji prostora videli branu širenju nemačkog uticaja na jugoistok Evrope u budućnosti.
Jezik državnika je obazriv, ali Kol ovde nije mogao biti jasniji. Početkom 1990-ih, baš kako je primetio, istorija je sustizala evropske narode. Mnogi su još 1991. godine primetili da se Nemačka obračunavala sa ostacima „Versajskog sistema”, ali tek sada kroz objavljena dokumenta možemo da vidimo Kolovo razmišljanje. Ono što stoji u ovom dokumentu potvrđuju i drugi izveštaji.
Jasno je gde su nemačke simpatije bile. Samo dan ranije, tj. sedmog oktobra, Kol je rekao hrvatskom ministru spoljnih poslova Zvonimiru Šeparoviću: „Spremni smo da učinimo sve što je u ljudskoj mogućnosti da pomognemo Hrvatskoj.” Ono što je Kol dodao neposredno nakon ovoga je još interesantnije: „Hrvatska mora da razume, da oko pitanja priznavanja nezavisnosti ne možemo da oživimo koaliciju iz 1941. godine, tj. Nemačku, Italiju i Mađarsku.”
Ono što je važno naglasiti da su ovi dani bili od suštinske važnosti. Upravo sedmog oktobra je isticao tromesečni moratorijum na proglašenje hrvatske i slovenačke nezavisnosti. Na Brionima je sedmog jula potpisana deklaracija kojom je završen sukob u Sloveniji i kojom je predviđeno da se suspenduju delatnosti koje proizilaze iz hrvatskog i slovenačkog proglašenja nezavisnosti. Brionski sporazum je predviđao stvaranje vremenskog prostora u kome bi se pregovaralo i sprečilo dalje eskaliranje krize. Drugim rečima, 7. oktobra 1991. se završavao period pregovora, a Kol se vraćao na 1941. godinu - zaključuje Vojinović.
U ostatku teksta koji možete pročitati OVDE, on govori o tome kako je Kol spremao širu međunarodnu podršku za Hrvatsku i u to uvlačio i italijanskog premijera Andreotija.
(Srbija Danas/M.B.)