POZNAT DATUM DOLASKA MERKELOVE: Nemačka kancelarka sastaje se sa Vučićem, Ramom i Kurtijem
Kancelarka će, nakon sastanaka, preneti svoju poruku i na konferenciji za novinare.
Nemačka kancelarka Angela Merkel boraviće u poslednjoj poseti inostranstvu 14. septembra, kada će se u Albaniji sastati sa liderima Zapadnog Balkana u okviru Berlinskog procesa, prenosi Reporteri.
"NAPRAVILI SU NAM PALAČINKE, ALI NISU STAVILI NUTELU, VEĆ LOŠIJI NAMAZ" Neobičan odgovor Vučića iznenadio sve
VAŽAN RAZGOVOR SA MIŠELOM: Vučić se sastao sa predsednikom Evropskog saveta (FOTO)
"DRAGI ŽELJKO, OD SRCA VAM ČESTITAM" Vučić ponosno čestitao osvajanje medalje za Srbiju
- Zvanični Berlin smatra da su Tirana i Rama tokom godina relaksirali odnose između balkanskih zemalja, posebno uzajamnim posetama Beogradu, koje su u početku bile neprijateljske - rekao je izvor za AP.
Tokom ove posete, Merkelova će se sastati sa svim liderima balkanskih država, a sa izuzetkom predsednika Srbije Aleksandra Vučića sastanci će se odvijati na nivou premijera.
Očekuje se da će poslednji sastanak imati sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, gde će tema razgovora biti Berlinski proces i nemačka agenda na Balkanu.
Berlinski proces
Berlinski proces započeo je konkretnim, ali skromnim ciljevima, poput olakšavanja regionalne saradnje između šest zemalja Zapadnog Balkana - Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Makedonije, Crne Gore i Srbije - ali sa vizijom kojom se pomaže u ispunjavanju kriterijume za članstvo u Evropskoj uniji.
Njegova najvažnija komponenta je takozvana "Agenda povezivanja", koja je prvobitno imala za cilj da poveže šest zemalja Zapadnog Balkana u oblastima transporta i energije, a kasnije da proširi ovu vezu na razmenu mladih i u ekonomskoj saradnji.
Samiti održani u evropskim prestonicama pomogli su u uspostavljanju komunikacije između balkanskih lidera, kao i u osmišljavanju nekoliko infrastrukturnih projekata i regionalnih inicijativa.
Odobrene projekte za svaku od šest zemalja Zapadnog Balkana delimično finansiraju mehanizmi EU, a delom same ove zemlje.
Agenda povezivanja kombinuje politike i infrastrukturu, povezujući zemlje jedna s drugom i sa EU.
Zbog Berlinskog procesa, vlade su uspostavile sveobuhvatnu regionalnu infrastrukturnu mrežu, čineći tako Zapadni Balkan delom Trans-evropske transportne mreže (TEN-T).
Berlinski proces je takođe generisao inicijative za regionalno povezivanje, poput energetske saradnje, Regionalne kancelarije za saradnju sa mladima (RICO), stvaranja Regionalne ekonomske zone i potpisivanja Ugovora o transportnoj zajednici.
Važno poboljšanje odnosa
Međutim, uspeh inicijative pokrenute Berlinskim procesom zavisi od poboljšanja odnosa između samih zemalja Zapadnog Balkana.
Stoga su vlade 2015. godine usvojile Deklaraciju o regionalnoj saradnji i rešavanju bilateralnih pitanja.
Nemačka, ali i sama kancelarka Merkel, uspeh takve inicijative smatrali su važnim, jer je ovo prvi put da ova zemlja preduzima tako važan proces pregovaranja balkanskih država.
Nemačka je takođe postala važan akter na međunarodnoj sceni kada je sa svojom vojskom učestvovala u sastavu KFOR - a, u raspoređivanju trupa na tzv. Kosovu, prvoj nemačkoj vojnoj akciji od Drugog svetskog rata.