OPREDELJENI DA IDEMO U KORAK SA SVETOM! Srbija savladala lekciju iz demokratije: Pravosuđe u državi nezavisno, a tužilaštvo samostalno!

Pre više od godinu dana Narodna Skupština Republike Srbije usvojila je set ustavnih promena u oblasti pravosuđa. Na taj način akutelna vlast je ispravila neke dugogodišnje nedosledne i manjkave odredbe koje su postojale od perioda donošenja samog Ustava odnosno perioda vladavine Demokratske stranke (DS) i Demokratske stranke Srbije (DSS). 

Ovim hrabrim potezom Srbija je dokazala da je spremna da se upusti u tešku i bespoštednu borbu protiv svakog uticaja politike na rad i funkcionisanje sudova, tužilaštava i pravosuđa uopšte.

Do dolaska Srpske napredne stranke na vlast (SNS) srpsko pravosuđe je godinama, bilo izloženo kritikama struke, političara i nezadovoljnih građana kako u pogledu same zakonske regulative tako i primene propisa u praksi. Čak iako bi određeni zakoni bili usvojeni, u praksi su se iznalazili različiti načini kako da se isti zaobiđu.

Za vreme vladavine Borisa Tadića i koalicije okupljene oko Demokratske stranke, često se prigovaralo tome kako je srpsko pravosuđe podložno političkim uticajima te da su zbog starih predmeta građani prinuđeni da čekaju na pravdu i ostvarivanje svojih prava.

Podsetimo da je pravosuđe često bilo na meti ranijih političkih vlasti. 

Tako ga je demokratska vlast  krajem 2008. godine, podvrgla, po zlu čuvenoj reformi, zbog čega je više od 300 sudija ostalo bez posla jer ih Visoki savet pravosuđa nije reizabrao. Nakon promene vlasti u Srbiji, Ustavni sud Srbije je sve sudije ponovo vratio na te funkcije.

U krivičnoj materiji su brzopleto menjani krovni zakoni a veliku polemiku u javnosti je izazvalo uvođenje javnotužilačke istrage.

Važno je napomenuti da je stanje u pravosuđu danas sigurno bolje nego što je to bilo do 2010. godine u smislu da je urađen znatan broj starih, programskih predmeta, dok je tužilačka istraga dala pozitivne rezultate. 

Vlada Srbije usvojila set pravosudnih zakona

Istovremeno, ministarstvo je objavilo svojevrsni "rat" svakom uplivu politike u rad pravosuđa.

Republika Srbija se pokazala kao konstruktivan i kredibilan partner Evropskoj uniji budući da je uprkos velikoj negativnoj kampanji koja je bila vođena, referendum o ustavnim promenama ipak održan u najboljem redu.

Beograd je na ovaj način ispunio obaveze definisane Poglavljem 23 koje se tiču pravosuđa i time sebi dalje obezbedio snažan koridor ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.

Tako je već početkom godine Vlada Srbije usvojila set predloga pravosudnih zakona kojima se sprovode promene Ustava, u organizaciji i uređenju pravosudnih organa.

U pitanju su Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o Visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu i Zakon o Visokom savetu tužilaštva.

- Cilj je da se ojača vladavina prava i poveća pravna sigurnost kroz nezavisnije sudstvo i samostalnije javno tužilaštvo i ispune obaveze preuzete u procesu evropskih integracija - saopštila je tada press služba Vlade.

Bez ikakve zadrške, može se konstatovati kako je tek sa dolaskom Srpske napredne stranke (SNS) u pravnom sistemu Republike Srbije uspostavljeno nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo.

Nadalje, Ustavom je garantovana samostalnost javnog tužilaštva i predviđeno je da niko izvan javnog tužilaštva ne može uticati na javno tužilaštvo i nosioce javnotužilačke funkcije u postupanju i odlučivanju u pojedinom predmetu.

Kada govorimo o javnom tužilaštvu ono će i ubuduće goniti kriminalce i učinioce privrednih prestupa, prekršaja itd, a obavljaće i druge nadležnosti kojima se štiti javni interes.

Najvažnije jeste da javno tužilaštvo rukovodi predistražnim postupkom, vodi istragu i zastupa optužnicu pred sudom, ali zbog učešća u svim tim fazama krivičnog postupka pravilno je ipak da zadrži i funkciju zaštite zakonitosti i time i pravne sigurnosti.

Zakon o korupciji

Jasno opredeljenje države Srbije da ide u korak sa savremenim svetom uvažavajući pritom, preporuke evropskih partnera potvrđuju najnovije izmene Zakona o korupciji.

Izmemnama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, proširuje se i potpuno jasno propisuje krug javnih funkcionera, pa će javni funkcioner u smislu Zakona o sprečavanju korupcije biti i svaki državni službenik na položaju, zamenik direktora Agencije za sprečavanje korupcije, šef kabineta predsednika Vlade, šef kabineta potpredsednika Vlade, savetnik predsednika Vlade, savetnik potpredsednika Vlade i posebni savetnik ministra.

- Izmenama i dopunama zakona niko neće biti zaštićen i aboliran za lopovluk - istakla je svojevremeno ministarka pravde Maja Popović.

Obični građanin i porodica u fokusu Ministarstva pravde

Ministarstvo je pokazalo da nije tek neki puki instrument vlasti već pre i iznad svega, javna služba, servis na usluzi građanima spreman da u fokus svog delovanja postavi i zaštiti neke druge zadatke poput brige o porodici.

Ovo dokazuju nedavno predložene izmene Krivičnog zakonika.

Naime, ovim izmenama predviđeno je da se za sve oblike krivičnih dela silovanje, obljuba nad nemoćnim licem i obljuba sa detetom može izreći i kazna doživotnog zatvora. 

Ministarka pravde Maja Popović je nedavno navela da će biti znatno pooštrene i kazne za nasilje u porodici, a u skladu sa inicijativom roditelja dece nastradale na pešačkim prelazima i u javnom saobraćaju, biće menjane i sankcije za teško delo protiv bezbednosti saobraćaja.