Samo za Srbe doživotna robija

Prvostepena presuda Haškog tribunala koja je izrečena Ratku Mladiću i kojom ga suđuju na doživotnu kaznu zatvora je najstroža kazna koju ovaj sud može da izrekne. Ovo je čak šesti put da Tribunal izriče ovu kaznu, naravno Srbima.

Doživotnu kaznu zatvora dobili su pored Mladića, Ljubiša Beara, Stanislav Galić, Milan Lukić, Vujadin Popović i Zdravko Tolimir.

Jedina manja kazna od ove je kazna od 40 godina, a izrečena je trojici Srba, Goranu Jelisiću, Milomiru Stakiću i Radovanu Karadžiću.
Suštinske razlike za osuđenog koji je već u poodmaklim godinama nema. Najizvesniji ishod za Srbe osuđene i na 40 godina i na doživotnu robiju je zapravo zatvor u kome će provesti ostatak života.

Advokat Toma Fila objašnjava za portal SrbijaDanas.com razliku između kazne od 40 godina i doživotnog zatvora.

- Doživotna kazna u zapadnom svetu, ne znači doživotnu. Takva kazna ostavlja mogućnost pomilovanja posle 20 do 25 godina i tada osuđenike, obično, puštaju na slobodu - kaže Fila.

Međutim, naš sagovornik kaže da Tribunal insistira na doslovnoj primeni kazni, bez mogućnosti pomilovanja koje je nacionalno pravo zapadnih zemalja i uobičajeno je da se primenjuje kod doživotnih osuđenika.

Kada se stvari postave ovako, deluje da je kazna od 40 godina zapravo teža varijanta od  doživotne.

Fila, ipak, kaže da se i kod kazni od 40 godina primenjuje pravo na pomilovanje nakon odsluženih tri četvrtine kazne, dakle nakon 25 do 30 godina.

- Teža varijanta je svakako doživotna robija. To je najteža kazna koja može da se izrekne - naglasio je Fila.

Kazna od 40 godina svakako je "blaža", jer gledano po pravnim posledicama, doživotna kazna predstavlja vrhunac koji jedan sud može da odredi i predstavlja zapravo sankciju za najteža krivična dela i zločine.

Više o Srbima osuđenim u Hagu i dvostrukim standardima Tribunala koji je oslobađao sve zločince nad srpskim narodom možete pročitati OVDE.