Šest USLOVA Amerike skupo koštali premijera: Zbog jednog PAPIRA Đinđić je ubijen, a na njemu su bili OVI ZAHTEVI

Iznenadna poseta Zorana Đinđića Americi u maju 2002. godine zapečatila je sudbinu srpskog premijera koji je ubijen u atentatu godinu dana kasnije, saznaje Srpski telegraf.

Kako se saznaje, Đinđiću je ispostavljena lista od šest zahteva, za koju je odmah po izlasku sa sastanka u Vašingtonu prokomentarisao:

- Ja ovo neću preživeti.

Prema rečima izvora, koji je u to vreme boravio u našoj diplomatskoj misiji u SAD, Đinđić je u Vašington doputovao sa nevelikom delegacijom, u kojoj je od ministara bio samo šef diplomatije Goran Svilanović. Sastanci su bili na najvišem nivou.

- Amerikanci nisu zvanično dali Zoranu listu zahteva, ali je on sa sastanka izašao sa papirom na kom je rukom ispisao sve što je Kolin Pauel tražio od njega. Od saradnje sa Hagom, koja je označena kao prioritet svih prioriteta, uz zadate kratke rokove da se realizuje pa nadalje. Bilo ih je šest - otkriva izvor.

Ova saznanja potvrđuje i Nebojša Čović, jedan od lidera DOS, tadašnji zamenik predsednika Vlade i jedan od najbližih Đinđićevih saradnika.

- To je bilo u maju 2002. znači manje od godinu dana pre atentata. On se iz Vašingtona vratio potresen i odmah je zakazan hitan kolegijum određenih članova Vlade. Rekao je da su mu nametnuli nove zahteve, da sada po tome moramo da napravimo nešto nalik strategiji naše države, u smislu kako ćemo dalje raditi - kaže Čović.

- On je doslovice na tom kolegijumu rekao: “Hag nam je sad trn u oku, teraju nas da to rešavamo, a narod mi to nikad neće oprostiti”. Izvadio je neki papir koji je doneo iz Amerike, na kom je zapisao te zahteve, i krenuli smo redom da analiziramo. Tada je rekao i da je rešenje kosovskog pitanja sve bliže - nastavlja Ćović.

- Osim tog Haga i strahovitog pritiska, Kosova koga smo morali da rešavamo, zapisao je i integracije i približavanje EU kao pravac u kom bi trebalo da ide Srbija. Istakao je i da mora da se podigne nivo vladavine prava u zemlji, jačanje nevladinog sektora, zatim poboljšanje sektora pravosuđa i hvatanje u koštac sa korupcijom - zaključuje Čović.