Skip to main content
S-300

Oružje koje uliva strah NATO paktu: Predstavljamo vam moćni S-300, raketni sistem koji je promenio ratovanje (FOTO/VIDEO)

Foto: Profimedia
Iako je ušao u upotrebu pre gotovo 40 godina, mnoge zemlje i dalje strahuju da se njihovi avioni nađu na radaru moćnog sistema S-300.

Priča o ovom čuvenom oružju počinje još 1975. godine kada je počela serijska proizvodnja ovog sistema. Proizvođač je bila kompanija Almaz, koja je danas deo koncerna Almaz-Antej. Potrebno je u startu imati u vidu da postoji veliki broj različitih verzija, pošto je sistem unapređivan iz godine u godinu.

NA NIŠANU LAZANSKOG: Države Njegoša i Mila SAMO SE SLUČAJNO ISTO ZOVU!

Tri glavne varijacije su S-300V, S-300F i S-300P.

S-300
S-300 u Siriji
Foto: Profimedia/ilustracija

Verzija F predstavlja sistem razvijen za sovjetsku mornaricu, i trenutno je montiran na krstarici Petar Veliki i klasi krstarica Slava, a ispaljuje se iz 8 rotirajućih kontejnera koji se nalaze ispod palube.

S-300
Foto: SD/ilustracija

Verzija V, poznatija kao Antej, je podvarijanta ovog sistema razvijena za kopnenu vojsku. S-300V je opremljen sa dva tipa raketa: "Gladijator" - koji ima domet od 75 kilometara i "Giant" sa dometom od 100 kilometara, a dizajniran je sa ciljem da predstavlja najjaču odbranu kopnene vojske od neprijateljskih aviona i raketa.

Engleski snajperista ispalio TREĆI METAK: Njegovo IME je potreslo Srbiju, a baš ON je ubio Đinđića?

Kada se piše o S-300 uglavnom se misli na sistem S-300P, koji predstavlja verziju namenjenu za stratešku odbranu zemlje. Domet rakete zavisi od verzije, a klasična verzija ima domet od 150 kilometara. Može pogađati mete na maksimalnoj visini od 27 kilometara. Takođe može da prati 6 meta istovremeno.

Sistem ima tri lansera u svakoj bateriji, a svaki lanser ima četiri prepoznatljiva kontejnera sa raketama.

Najnovija verzija koju koristi ruska vojska je S-300PMU-2 Favorit, koja je predstavljena 1997. godine. Sistem je modernizovan u gotovo svakom aspektu, a domet je povećan na 195 kilometara.

UGLEDNI AMERIČKI LIST: Kina širi uticaj, Srbija njen najbliži partner u srednjoj Evropi

S-300 je ušao u službu 1979. godine, kada je predat vojnim snagama Sovjetskog Saveza. Ovo oružje koje je u to vreme bilo na granici fantastike je služilo za odbranu velikih industrijskih postrojenja i administrativnih centara od neprijateljske avijacije i krstarećih raketa. Naredne verzije su bile namenjene i za odbranu od balističkih raketa.

Jedna od bitnih odlika ovog sistema je to da može da radi potpuno kompatibilno sa različitim varijacijama istog sistema, ali i sa drugim PVO kompleksima. Ovo je takođe prvi sistem koji je bio gotovo u potpunosti automatizovan u svim aspektima, počevši od detektovanja i selektovanja meta, sve do lansiranja.

S-300 je prikazao neverovatno dobre performanse od kada je ušao u upotrebu. Na vežbama se sjajno pokazao od samog početka, kada su mete za vežbu poput balističkih raketa i aviona uništavane sa verovatnoćom od 90 posto ako je korišćen samo jedan lanser, dok ta verovatnoća raste u normalnim okolnostima sa tri lansera po bateriji.

SVE MOŽE U SEKUNDI DA SE RASPRŠI: Točak kreće unazad za Albance! EU i Priština PANIČE zbog Srbije!

Iako nikada nije ispaljen prema neprijateljskim metama u borbenim okolnostima, svi, pogotovo vojni vrh NATO članica, smatraju da je sistem izuzetno opasan.

Zemlje koje trenutno koriste ovaj sistem su: Rusija, Belorusija, Alžir, Jermenija, Azerbejdžan, Bugarska, Kina, Egipat, Grčka, Indija, Iran, Kazahstan, Severna Koreja, Slovačka, Sirija, Ukrajina, Venecuela, Vijetnam.

S-300
Foto: SD/ilustracija

Zemlje koje su nekada koristile ovaj sistem su: Gruzija, Moldavija, Turkmenistan, Uzbekistan.

Progovorila o SABOTAŽI ISTRAGE najvećeg albanskog ZLOČINA, pa osula po najvećem albanskom zločincu

Predstavnici vojske SAD su nabavili S-300 od Belorusije 1994. godine. Na njemu nije bilo nikakvih elektronskih delova. Kasnije su kupili još jedan zvanično od Rusije devedesetih godina, ceo set izuzev radara.

S-300
S-300 na vojnoj paradi u Iranu
Foto: Profimedia/ilustracija

Cena ovog sistema zavisi od mnogo faktora, od kojih je glavni diplomatski odnosi države kupca. Iranci su komandni punkt sa dva diviziona, koji se sastoje od četiri baterije platili milijardu dolara!

CIA i MI-6 organizovale akciju "Sablja"?! Transkripti otkrivaju UŽASNU ISTINU o ubistvu Đinđića

Prema podacima koji su dostupni cena jedne baterije (6 lansera, 48 raketa i pomoćna vozila) je 200 miliona dolara, a cena rakete milion dolara po komadu.

Pratite nas na našem instagramu SrbijaDanas.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD naoružanje

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
19 Beograd