Surova KINESKA OSVETA za bombardovanje ambasade u Beogradu: Oboreni avioni i masakr palicama
Najveća misterija rata u Jugoslaviji
Bombardovanje ambasade Kine u Beogradu jedan je od najzagonetnijih događaja koji se desio tokom bombardovanja 1999. godine.
Tači molio papu da prizna lažnu državu, ali jedna SILA obuzdava Svetu stolicu
Uništenje ambasade Narodne Republike Kine još je jedna od glavnih prepreka u normalizaciji odnosa između Pekinga i Vašingtona.
Peking očekuje zvanična izvinjenja i kompenzaciju porodicama poginulih u zgradi ambasade, a Vašington se poziva na vojni karakter cilja, kao i na grešku u kartama koja je dovela do diplomatskog nesporazuma.
Reč je o slučaju koji se dogodio 7. maja 1999. za vreme intenzivnog bombardovanja Beograda. NATO na čelu sa SAD planirao je da bombardovanjem potpuno uništi sistem komande i snabdevanja Vojske Jugoslavije. Međutim, jedna krstareća raketa tipa BGM-109 "tomahavk", lansirana sa bombardera B-2, umesto vojnog objekta pogodila je - ambasadu Kine. U ambasadi su se u tom trenutku nalazili novinar agencije "Sinhua" Šao Junhuan, novinar časopisa "Ženmin žibao" Sin Sing i njegova žena Đi Đing. Svi su poginuli.
Srbi, Rusi i Kinezi ZAJEDNO protiv NATO-a: Neće proći BEZ KAZNE, ima da PLATE za svoje ZLOČINE
Peking je uputio zvaničan protest. Predstavnici NATO-a su, međutim, istakli da je cilj bombardovanja bila zgrada Savezne uprave za snabdevanje koja se nalazi pored ambasade i navodno obezbeđuje snabdevanje srpskih jedinica, a ambasadu je raketa pogodila slučajno, jer je iz nje emitovan neprekidni radio-signal.
Vojni stručnjaci su prisustvo signala interpretirali kao rezultat rada nekakvog komandnog punkta srpske armije i zato su uništenje tog cilja smatrali opravdanim.
Nevidljivi oboren sistemom koji srpska vojska nema?!
Rat u Jugoslaviji ima još jednu nerešenu zagonetku: kako je oboren američki "nevidljivi" avion F-117A.
Srpski izvori tvrde da je "nevidljivi" oboren zastarelim sovjetskim protivavionskim raketnim sistemom S-125 "Neva" i da je to uradila 3. baterija 250. brigade Protivvazdušne odbrane pod komandom Zoltana Danija.
Dobro nam došao GENERALE: Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu DOLAZI u Srbiju
Eksperti, međutim, tvrde da je taj raketni sistem potpuno zastareo i da pomoću njega tako nešto ne bi moglo da se postigne, jer njegov radar fizički ne može da prepozna avion napravljen tehnologijom "stelt".
Srbi su imali još jedan kompleks protivvazdušne odbrane sovjetske proizvodnje tipa "Kub", ali ni on, po mišljenju eksperata, po svojim taktičko-tehničkim karakteristikama nije pogodan za presretanje aviona F-117A.
Tajna oborenog aviona F-117A otkrivena je slučajno. U muzeju naučnoistraživačkog instituta „Tihomirov“ u Žukovskom kod Moskve, inače jednog od vodećih instituta za projektovanje radara, pojavio se novi eksponat: komad kabine zlosrećnog američkog bombardera. Natpis ispod eksponata nedvomisleno govori da je cilj pogođen raketom ruskog protivavionskog raketnog sistema "Buk". To objašnjenje je donelo i novu nedoumicu.
Naime, srpska armija tada nije posedovala sistem "Buk", kao što ga ne poseduje ni danas. Što se samog aviona F-117A tiče, njegovi komadi su se, na isto tako zagonetan način kao i najnoviji protivavionski raketni sistem, iznenada pojavili u podmoskovskom gradu Žukovskom, u Institutu za aero-nautiku „Gromov“, inače glavnoj naučnoj ustanovi Rusije koja se bavi proučavanjem novih materijala i tehnologija, a takođe i testiranjem perspektivne avionske tehnike.
Isporuka aviona u delovima
Kasnije su Amerikanci ipak pokušali da reše slučaj sa bombardovanjem kineske ambasade u Beogradu.
Smenjen je jedan od rukovodilaca CIA, a mnogi šefovi su dobili opomenu. Pekingu, međutim, to nije bilo dovoljno. Tadašnji predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Kine Ču Banczao zahtevao je od Vašingtona da se krivci kazne, a da se kineskoj vladi i kineskom narodu pruži zadovoljavajuće obrazloženje jer Peking ne veruje da je u pitanju bila tragična greška.
Posle ovih reči usledio je i konkretan korak Kine. Dve godine posle rata u Srbiji kineski lovci su presreli američki izviđački avion EP-3 i prinudili ga da sleti. Avion je obavljao redovni let iznad teritorije Južnog kineskog mora. Obe zemlje, kao i u slučaju sa ambasadom u Beogradu, nisu dizale prašinu oko ovog događaja.
Vašington je diplomatskim kanalima insistirao da Peking vrati avion i posadu od 20 vojnika. Piloti su pušteni nakon 11 dana, a špijunski avion je vraćen tek nekoliko meseci kasnije, i to razmontiran na delove.
Pentagon je za prevoz tih delova morao da zakupi ruski teretni avion An-124 "Ruslan", jer Kinezi nisu pustili na svoju teritoriju američki transportni avion S-130.
Krivac izmasakriran palicama
Bivši službenik američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Benet ubijen je 22. marta u blizini svoje kuće u Lensdaunu u državi Virdžiniji, a njegovoj supruzi Sintiji su u istom napadu nanete teške povrede.
Ova vest, koju su objavili lokalni mediji u okolini Vašingtona, ne bi dobila veću pažnju da neki izvori iz obaveštajnih službi nisu potvrdili časopisu "Forin polisi" da je 57-godišnji Benet bio odgovoran za grešku zbog koje je 7. maja 1999. bombardovana kineska ambasada u Beogradu.
Ovaj penzionisani potpukovnik američke vojske radio je u to vreme po ugovoru za CIA i navodno je upravo on označio mesto koje treba napasti.
Zvaničnici iz administracije Bila Klintona, kao i vojni i obaveštajni vrh, tvrdili su da je kineska ambasada bombardovana greškom umesto zgrade SDPR-a (Savezne direkcije za promet robe posebne namene, državne agencije za prodaju oružja).
Za tu grešku krivica je svaljena na Beneta koji je otpušten, mada u to vreme (2000. godine) nije bilo objavljeno njegovo ime.
O napadu koji se dogodio 22. marta nema mnogo podataka, jer Sintija Benet nije bila sposobna da da izjavu policiji. I za nju neki izvori tvrde da je bila zaposlena u CIA, a kao i suprug bila je u vojsci i iz nje izašla sa činom kapetana. Trenutno je zaposlena kao direktor nabavke u kancelariji arhitekte na Kapitolu, službi koja održava sedište američke zakonodavne vlasti.
Policija veruje da je Sintija Benet tog jutra (oko 5 časova) sa suprugom bila u redovnoj šetnji kraj puta, kad ih je tupim predmetima napalo troje ili četvoro ljudi. Isključena je mogućnost da su ih udarila kola, a pretpostavlja se da je muž odmah umro, dok je gospođa Benet pronađena nedaleko od mesta napada pošto su neki susedi prijavili „sumnjivi beli kombi bez prozora sa strane i bez reklamnih natpisa”. Očevici su videli i tri osobe u tamnoj odeći, od kojih je jedna bila veća od druge dve, saopštila je policija.
U istragu se uključio i FBI, a za informaciju o napadačima ponuđena je nagrada od gotovo 25.000 dolara. Policija nije odmah mogla da identifikuje žrtve, već je to urađeno na osnovu Benetovih otisaka prstiju, koje je ostavio kad se prijavio za dozvolu za nošenje oružja.
Evropska unija poput TREĆEG RAJHA - Portparol češkog predsednika uporedio EU sa nacističkom Nemačkom
O motivu ni policija ni FBI ne govore ništa, a slučaj se za sada vodi kao nasumičan napad. Ipak, s obzirom na biografiju Vilijama Beneta, teško je verovati da nije ubijen zbog posla kojim se bavio.