U ovim gradovima, osmaci su se najbolje pokazali i rasturili MALU MATURU!

Najbolje rezultate na maloj maturi imaju učenici iz Raškog, Pčinjskog i Nišavskog okruga, pokazuju preliminarni rezultati Ministarstva prosvete.

Zbog prosečnog broja poena, đaci iz beogradskih škola ovoga puta su se našli na četvrtom mestu.

Osmaci su loše uradili kombinovani test, ali zbog toga su kriterijumi za upis spušteni

Ovo su bila najlakša pitanja na maloj maturi, ali osmaci nisu znali! Da li biste ih vi rešili?

Naime, Novi Pazar koji pripada Raškom okrugu i opštine Pčinjskog okruga (Preševo, Trgovište, Vladičin Han) već nekoliko godina beleže izuzetno visoke rezultate na sva tri testa završnog ispita, a slično je i u Svrljigu i Babušnici. Pomenuti okruzi su prepoznatljivi i po enormnom broju vukovaca.

Prošle godine je u Pčinjskom okrugu bilo 24 odsto dobitnika Vukove diplome, 22 odsto u Nišavskom, a 21 odsto u Jablaničkom.

Iako bi se pretpostavilo da škole sa najvećim brojem vukovaca budu najuspešnije na maloj maturi, za istraživače su visoki rezultati u Pčinjskom okrugu, Novom Pazaru i drugim pomenutim opštinama neočekivani, s obzirom na to da je najveći broj spada u kategoriju nerazvijenih područja.

Brojna istraživanja u Evropi i svetu ukazuju na povezanost socioekonomskih uslova i obrazovnih postignuća učenika, što znači da bolji uslovi života doprinose kvalitetnijem obrazovanju i višim đačkim postignućima.

Takve rezultate su potvrdila i nacionalna testiranja učenika trećeg i četvrtog razreda osnovne škole, koja su u Srbiji rađena pre desetak godina.

Prošlogodišnja, ali i nekoliko ranijih analiza završnog ispita Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ukazuju da su rezultati učenika iz pomenutih okruga sumnjivi.

Kako se navodi u izveštaju, pojedine škole iz ovih okruga se svake godine nalaze u uzorku za kontrolu kvaliteta ocenjivanja na ispitu, a analize ukazuju na postojanje neregularnosti tokom dežurstava i pregledanja testova.

Budući da nema saznanja da su u ovim okruzima sprovedene određene mere sa ciljem unapređivanja postignuća učenika, teško je poverovati u verodostojnost dobijenih rezultata.

Pošto se ne može imati puno poverenje u postupanje glavnih aktera na završnom ispitu, onda ne bi trebalo ovako visoko postignuće učenika tumačiti kao indikator visokog kvaliteta obrazovanja u pomenutim okruzima, piše u Zavodovom izveštaju.

Iako ova institucija već godinama upozorava na moguće neregularnosti odgovorni nikada nisu kažnjeni.

Ministar prosvete Mladen Šarčević najavio je da će se sa takvom praksom prekinuti, obelodanivši prošle nedelje podatak da u nekim sredinama u 30 odsto slučajeva ima odstupanja od onoga što su radili učenici, u smislu dopisanih i prepravljenih odgovora, za šta su odgovorni odrasli.

Na nivou Srbije, đaci su najbolje uradili test iz srpskog jezika, na kome su u proseku osvojili 6,64 poena, od mogućih 10. Prosek na kombinovanom testu je 5,64, a iz matematike 5,35.

U odnosu na prethodnu godinu, zabeleženi su slabiji rezultati na kombinovanom testu (lane je prosek bio 6,28) čemu je najverovatnije doprinelo više varijanti testa sa identičnim, ali izmešanim pitanjima, da bi se sprečilo prepisivanje. Ove godine završni ispit je polagalo 69.306 učenika, a 65.031 ima preko 50 poena, što znači da mogu da konkurišu za upis u četvorogodišnje srednje škole.