Vučićeva diplomatija otvara i "gvozdena vrata": Sastanci sa više od 60 predsednika doprineli boljem životu građana

Srbija je zemlja sa dugom diplomatskom tradicijom i to je oduvek poznati način ostvarivanja benefita za celokupno građanstvo i državu. Kroz istoriju su mnogi ljudi predstavljali Srbiju u svetu i za nju se borili diplomatskim putem, a nekima od njih poput Stojana Protića, Jovana Ristića, Milenka Vesnića, Milovana Milovanovića, Stojana Novakovića – ponosimo se i posle čitavog jednog veka.

Uoči dočeka novog milenijuma istaknutu diplomatsku ulogu imali su Vladimir Velebit, Mita Miljković, Marko Ristić, Veljko Mićunović, Konstantin Koča Popović i Ivo Vejvoda, imena koja se i posle tolikih godina sa poštovanjem izgovaraju na hodnicima Vlade Srbije. Diplomatske misije, sastanci i odnosi nastavljeni su i u savremeno doba, a jedno ime se u poslednjih desetak godina posebno izdvaja po umešnosti diplomatskih pregovora i sastanaka, a to je aktuelni predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. 

Danas se za Srbiju, bez obzira na dugogodišnju lošu kadrovsku politiku sa početka milenijuma, zna širom sveta, a broj zemalja koje uvažavaju srpsko mišljenje i narod uvećava se iz dana u dan. Naša zemlja je pokazala da ima ljude koji svojim profesionalnim i ličnim kvalitetima ispunjavaju zahteve potrebne za dostojno predstavljanje i zaštitu naših interesa u najvažnijim svetskim centrima. Centralna ličnost naše današnje diplomatije nesumnjivo je Aleksandar Vučić, koji sa svojim timom ljudi i predstavnicima Vlade Srbije uspeva da skrene pažnju na srpsku borbu za bolju, uspešnjiju i kvalitetniju Srbiju, onu zemlju koja je po meri građana u skladu sa evropskim tekovinama. 

Kako je diplomatija jedan od najbitnijih resora države, ne čudi što je predsednik Srbije odabrao upravo to kao jedan od strateških ciljeva kako da se glas o Srbiji daleko čuje i svuda. Kako se politika i ekonomija oduvek prožimaju, upravo je to i ono što se kroz trenutne diplomatske tekovine i propagira. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo je svojim diplomatskim susretima da obezbedi mnogobrojne strane investicije za našu zemlju, ali i višebrojne benefite za naše građane. 

Nesumnjivo je da je Srbija popravila svoju reputaciju u poslednjim godina i to upravo kroz posete koje je predsednik Srbije imao, poput 19 susreta sa predsednikom Ruske Federacije Vladimirom Putinom, 16 susreta sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, 11 puta sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, a takođe više susreta bilo je i sa kineskim predsednikom Si Đin Pingom, a ujedno Aleksandar Vučić bio je gost i bivšeg predsednika SAD-a Donalda Trampa. 

Ono što je dodatni pokazatelj uspešnosti naše diplomatske borbe jeste to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić uspeo da se od 2017. godine sastao sa više od 60 predsednika država, 80 predsednika vlada, 90 ministara spoljnih poslova, 70 ministara drugih resora, kao i sa 30 čelnika i visokih zvaničnika svetskih organizacija. Takođe, posetio je i više od 40 različitih država, a neke od njih i više puta. 

Svojim diplomatskim umećem uspeo je u poslednjih nekoliko godina da uveća trgovinsku razmenu između Srbije i Kine, da sa Rusijom sklopi dogovor o subvencionisanoj ceni gasa usred svetske energetske krize, robna razmena Belorusije i Srbije uvećana je za 130 odsto, a sa Turskom na 900 miliona što je uvećanje oko 7,8 puta. Robna razmena sa Nemačkom je za deset godina uvećavana tri puta, a sa Kinom je u poslednjih pet godina utrostručena trgovinska razmena i sve je to produkt uspešnih diplomatskih sastanaka.

Ovakvih primera je mnogo i iz dana u dan se ove brojke uvećavaju. U prethodnih nekoliko godina kroz udeo 16 stranih investicija i otvaranja novih fabrika obezbeđeno je 62.189 novih radnih mesta, a te kompanije su u našu zemlju uložile više od 1.482.300.000 evra.

I tokom prethodne dve godine koje su obeležene pandemijom koronavirusa, diplomatija predsednika Srbije Aleksandra Vučića je odigrala ključnu ulogu i doprinela izuzetno dobroj borbi protiv opakog virusa, kao i u direktnom spašavanju ljudskih života. Dobrim diplomatskim umećem predsednik Srbije uspeo je da obezbedi lepezu vakcina za građane Srbije i to od pet različitih proizvođača. U vremenu velike nestašice i deficita medicinske opreme i medicinskih sredstava, predsednik Srbije je uspeo da dobije značajne donacije od Ruske Federacije, Republike Kine, Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali i Evropske unije. 

Na vreme su obezbeđeni i respiratori i zaštitne epidemiološke maske, kao i zaštitne rukavice i odela za medicinsko osoblje, a u pomoć su pritekli i kineski timovi lekara koji su u Srbiju došli da pomognu i obuče srpske medicinare da se što bolje izbore za virusnom pošasti. Srbija je bila prva zemlja Evrope koja je na raspolaganju imala dve vakcine protiv koronavirusa i to u milionskim dozama proizvođača Sinofarm i Sputnjik V. 

U poslednjih nekoliko godina sve više ljudi podnosi zahteve za dobijanje srpskog državljanstva. Pored stranaca, u velikom broju stižu zahtevi od potomaka srpskih iseljenika koji su tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka emigrirali u neke razvijenije zemlje sveta - poput Nemačke, Austrije, SAD i Kanade - u potrazi za boljim životom. Stranci uzimaju srpsko državljanstvo uglavnom zbog školovanja ili posla. 

Na rang-listi pasoša, urađenoj prema broju zemalja u koje vlasnik može da ide bez vize, Srbija je zauzela 36. mesto u svetu, jer isprava omogućava slobodan odlazak u 135 zemalja.

Diplomatija i spoljni poslovi kao strateški državni poslovi su vekovima instrumenti komunikacije, artikulisanja državnih i nacionalnih interesa, ali i promovisanja ekonomskog, kulturnog i tradicionalnog identiteta prema ostatku sveta.

Stoga je u uređenim, savremenim i stabilnim državama, kao što je Srbija, shvaćena i profilisana kao jedan od najbitnijih oduđa države upravo diplomatija. Srbija prednjači u mnogo čemu u regionu, pa tako i u uspostavljenim diplomatskim odnosima, a najveća prednost u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku koje su članice Evropske unije jesu upravo bogata diplomatska tradicija i odlični kadrovi.